Kako je EU izgubila kompas!

Šest evropskih zemalja Francuska, Italija, Zapadna Nemačka, Belgija, Holandija i Luksemburg sastale su se u martu 1957. godine kako bi potpisale Rimski ugovor i osnovale Evropsku ekonomsku zajednicu kojom su uspostavile carinsku uniju.

ŠOKANTNO, ALI OČEKIVANO: Tramp ukinuo sve Obamine mere o KLIMATSKIM PROMENAMA

NA POMOLU RASPAD VELIKE BRITANIJE! Škotski parlament izglasao novi REFERENDUM o NEZAVISNOSTI

Bivši italijanski ministar ekonomije Đulio Tremonti i profesor Teodor Ruzvelt Maloh su opisali koliko se EU danas razlikuje od prvobitne zajednice zemalja. Zajedničko tržište je bilo napravljeno tako da ne krši suverenitet nijedne države.

Brisel je trebalo da bude samo prvo u nizu mesta koja bi se menjala kao sedišta evropskih institucija i nikada nije trebalo da postane glavni grad nove proširene EU. Ugovor je bi zasnovan na dva stuba -miru i prosperitetu. On je bio neophodan kako bi se kontinent oporavio od ratova, a ne kako bi nastao nadnacionalni entitet.

Međutim, menjanje ove zajednice je dovelo do odbacivanja njenih prvobitno određenih vrednosti.

Brisel je za sebe prigrabio veliku moć u procesu koji nije bio demokratski. Sve više i više je vrh EU nametao svoju volju uprkos volji građana i kršio je suverenitet država članica. Odjednom, pojavio se evro kao zajednička valuta. Odjednom, EU je duplirala broj članova. Odjednom, pojavio se upravljački socijalizam.

Povećavao se broj članova, ali i regulacija. Prošle godine je broj propisa EU porastao na više od 30.000 stranica, što je 151 kilometar papira. Malo toga ima danas što nije dotakao Brisel.

U poslednjih 20 godina EU nije uspela da razume i da upravlja važnim političkim i ekonomskim fenomenima a gurala je napred svoj plan da se potpuno transformiše iz ekonomske u političku uniju. U tom procesu se suočio sa ekonmskom, a zatim i sa političkom krizom.

EU pokušava da se izvuče iz krize pa je u subotu u Rimu usvojila deklaraciju prema kojoj će u narednih 10 godina države članice napredovati različitom brzinom, a čelnici su istakli da će ostati ujedinjena.

Na taj način će nastati Evropa u više brzina i procep između očekivanja i ispunjenja će se smanjivati u državama koje su odlučile da se dublje integrišu.

Međutim, neke države članice iz Istočne i Centralne Evrope nisu zadovoljne usvajanjem ove deklaracije. Najglasnije među njima su Poljska i Mađarska, koje smatraju da će ovakav pristup dovesti do nametanja volje moćnijih članica i na kraju do raspada EU.

Tremonti i Maloh predlažu sledeće rešenje: Vraćanje prvobitnoj ulozi kakvu je imala Evropska ekonomska zajednica i modelu konfederacije od pre 60 godina.

Oni smatraju da bi trebalo da se EU ujedini samo po pitanjima od najvećeg značaja kao što su odbrana, bezbednost i saradnja oko trgovine i carinskih pitanja, a da države vode sopstvenu politiku po drugim pitanjima.

Nakon 60 godina od Rimskog ugovora, EU je skrenula sa svog puta, usled čega je došlo do gubitka poverenja u njene institucije. Prva država koja je rešila da joj to jasno stavi do znanja bila je Velika Britanija. Da li će i još neka krenuti tom stazom ostaje da se vidi.