KAKO SU PANDEMIJE MENJALE SVET? Dve su odnele oko 100 MILIONA ŽIVOTA, dok je jedna trajala čak DVA VEKA

korona virus / Izvor: Profimedia

Svet je dosta toga prošao kada su u pitanju zarazne bolesti.

"Svet se promenio". Reči Galadrijele na početku trilogije "Gospodar prstenova", reči su koje su mogli izgovoriti i preživeli Atinjani, žitelji Konstantinopolja, stanovnici Italije, srpski vojnici nakon proboja Solunskog fronta ili mi sad.

OBORIĆEMO SVAKI F-35 KOJI SE PRIBLIŽI NAŠOJ GRANICI: Rusija zapretila da će braniti svoju teritoriju!

Ugledni svetski profesor političkih nauka prognozira kakve su šanse za izbijanje rata velikih sila

KIM DŽONG UN PREVARIO CEO SVET! Izveo klasičan staljinistički manevar, LAŽIRAO SMRT, a evo zbog čega!

Kuga, kolera, velike boginje i mnogobrojne varijacije gripa, uzdizale su ili gasile čitava carstva, činila da ratovi počnu ili prestanu, pustošila ili naseljavala pojedina područja sveta, naglo i intenzivno menjala društvene, političke i kulturološke odnose.

Tukididova kuga

I tako je, kako priča istoričar Dejan Ristić, još od Homerovog vremena, kada je istorija zabeležila prvi pomen epidemijske bolesti koja je desetkovala grčku vojsku tokom Trojanskog rata u 12. veku pre nove ere.

- Prva naučno i istorijski dokazana i protumačena pandemija bila je takozvana „Tukididova kuga“, nazvana po slavnom antičkom istoričaru koji ju je zabeležio, a koja se dogodila tokom Peloponeskog rata između Atine i Sparte od 431. do 404. godine pre nove ere, rata između jednog demokratskog i jednog autoritarnog polisa za prevlast nad helenskim svetom. Bolest je iz Libije, Etiopije i Egipta preneta preko bedema Atine, koju je opsedala spartanska vojska, a zbog nje je preminulo dve trećine stanovništva. Kuga je, dakle, desetkovala Atinjane i pre svega zahvaljujući tome Spartanci su uspeli da odnesu pobedu. Na taj način, završeno je zlatno doba Atine, a od posledica bolesti smrtno je nastradao i sam Perikle - priča Ristić.

Justinijanova kuga

Na sledeću veliku pošast, koja je zahvatila ceo tada poznati svet, čekalo se do 541. godine. “Justinijanova kuga”, nazvana po ranovizantijskom caru Justinijanu I Velikom, za čije je vladavine počela, pojavila se najpre u Egiptu, pa se preko Mediterana proširila na teritoriju Vizantije. Trajala je bezmalo dva veka u nekoliko etapa, usmrtivši, kako smatraju istraživači, 50 miliona ljudi ili trećinu svetske populacije.

Kolumbova razmena

Iz svake od ovih pandemija, Evropa se ponovo rađala i obnavljala. Za razliku od starog kontinenta, Novi svet i njegovi domoroci nikad se nisu oporavili od serija epidemija koje su im doneli Evropljani. Tako je Kristofer Kolumbo 1492. na ostrvu Hispaniola zatekao narod Taino sa 60.0000 pripadnika. Do 1548. preživelo ih je svega 500. Moćno Astečko carstvo nije palo pod topovima Kortesovih konkvistadora, nego je 1520. nestalo u epidemiji malih boginja. Procena istoričara je da su sve te epidemije od gripa do sifilisa, nazvane "Kolumbova razmena", u kombinaciji sa ratnim osvajanjem i istrebljenjem, ubile 56 miliona domorodaca obe Amerike.

- U Evropi je, s druge strane, kuga nastavila da se pojavljuje ciklično, ali više nije zahvatala ceo kontinent, nego određene regione. Takvih primera, koji su opet donosili drastične društvene, političke i ekonomske promene, imamo 1665. pojavom velike kuge u Londonu, te pojavom "ruskog gripa" 1889. čije su posledice dodatno zakomplikovale nestabilnu političku situaciju u carskoj Rusiji - navodi Ristić.

Španski grip

Konačno, poslednja pandemija koja je zbog masovne smrtnosti i drugih posledica izmenila lice tadašnjeg sveta bila je pandemija „španskog gripa“ na kraju Prvog svetskog rata. Virus H1N1, kao i korona virus, izbio je najpre u Kini, a zatim su ga preneli kineski radnici koji su bili transportovani preko Kanade u Evropu.

Pandemije kao konstanta

Primenjujući poznato pravilo istoričara da ako želimo da nazremo budućnost, najbolje je da saznamo prošlost, zaključak šta nas čeka i nakon aktuelne epidemije korona virusa nameće se sam – svet više neće biti isti.

- Uveliko se već i menja. Privredni tokovi će se obnoviti i u to ne treba sumnjati, negde brže ili sporije. Ali, trajna posledica će biti lično i kolektivno iskustvo pandemije, svest o tome da je priroda po ko zna koji put reagovala i opomenula nas, jer i ovo je njen bunt protiv onoga što mi u kontinuitetu radimo protiv nje. Taj psihološki momenat će biti izuzetno važan i u tom smislu posledice će biti dugoročne, utičući na društveno-kulturološke promene i određene političke procese. Svakako, ponovo nas očekuju i migratorni procesi koji su konstanta ljudske civilizacije, a intenziviraju se u periodima koji su incidentni, kao što su ratovi i pandemije – kaže istoričar Dejan Ristić.

Pandemije su, kako zaključuje, konstanta ljudske istorije. Njihov intenzitet i posledice koje ostavljaju su različite, ali suštinski menjaju istorijski tok u većem ili manjem obimu.

Potresno: U Njujorku preminuo petogodišnji dečak od Covida-19