"KIM DŽONG UN JE DONEO ODLUKU DA KRENE U RAT" Uzbuna u Vašingtonu i Seulu! Vođa Severne Koreje promenio retoriku, svi se pitaju ŠTA TO ZNAČI

Početkom 2024. na severnokorejskom istraživačkom veb-sajtu 38North pojavila se analiza u čijem naslovu se posavlja pitanje: „Da li se Kim Džong Un sprema za rat?“

Portal 38North inače nije sklon senzacionalizmu, a autori ovog članka su Robert Karlin i Zigfrid Heker, koji takođe nisu poznati po širenju panike.

U tekstu oni pišu da je Severna Koreja (DNRK) pokušala da nastavi proces normalizacije sa SAD, posebno tokom administracije Donalda Trampa 2018-2019, i da to nije uspela nakon što je Tramp napustio sastanak u Hanoju u februaru 2019. Pošto je taj pokušaj propao, Pjongjang je praktično „odustao“ i nastavio je da razvija svoj nuklearni program i sve više jača svoju poziciju, ohrabren geopolitičkim kontekstom u odnosu na Rusiju i Kinu.

U ovoj analizi ne daju se čvrsti dokazi o tome da Severna Koreja ide tim putem i ona se oslanja samo na promene u retorici Pjongjanga.

Mnoge stvari su se promenile od 2019. i treba ih uzeti u obzir: Bajdenova administracija nije zainteresovana da pregovara sa Severnom Korejom, neprijateljski nastrojen predsednik Jun Suk Jeul došao je na vlast u Seulu, dok je konfrontacija SAD protiv Rusije i Kine dala DNRK nove opcije da pokuša da izađe iz izolacije koju je doživela tokom ere američke unipolarnosti.

SAD su potpuno izgubile mogućnost da pozivaju na odgovornost zbog nuklearnih i balističkih raketnih programa Severne Koreje, sa novim sankcijama koje su u UN blokirali Moskva i Peking, dok se postojeće ne primenjuju. Severna Koreja je sve sposobnija da pogodi američku domovinu interkontinenalnom balističkom raketom (ICBM). Ovo takođe čini jednostranu, preventivnu vojnu akciju SAD protiv DNRK sve nerealnijom perspektivom. Ali zašto bi to podstaklo Kim Džong Una da vodi rat protiv Južne Koreje i, ako ga započne, da li bi zaista imao šanse da ga dobije?

Celokupna diplomatska strategija Severne Koreje od 1950-ih bila je da stekne maksimalan uticaj kao mala zemlja. Prepoznajući svoju stratešku poziciju, Pjongjang ne preza od toga da uvuče Moskvu i Peking u krizu, pišu pomenuti autoru, pa u eri kada su i Kina i Rusija u tenzičnim odnosima, pa čak i u konfrontaciji sa SAD, Severna Koreja uočila je priliku za sebe. Kim Džong Un je svestan da ove države u takvoj geopolitičkoj situaciji ne bi mogle da tolerišu pad njegovog režima i ponovno ujedinjenje Korejskog poluostrva pod uslovima koji su usredsređeni na SAD, što za Kinu postavlja američko vojno prisustvo tik uz sopstvenu granicu.

(Ne)opravdana uzbuna?

O nameri Kim Džong Una da otpočne rat govori to što je odbacio osnovni cilj pomirenja i ponovnog ujedinjenja sa Južnom Korejom, predstavljajući Sever i Jug kao dve nezavisne države koje ratuju jedna protiv druge.

- Verujemo da je, kao i njegov deda 1950. godine, Kim Džong Un doneo stratešku odluku da krene u rat - napisali su Robert L. Karlin, bivši analitičar CIA, i Zigfrid S. Heker, nuklearni naučnik koji je nekoliko puta posetio Severnu Koreju.

To je izazvalo uzbunu u Vašingtonu i Seulu i masovnu debatu u krugovima posmatrača Severne Koreje.

Većina analitičara se ne slaže sa teorijom rata. Od sedam stručnjaka iz Azije, Evrope i Severne Amerike koji su pričali za BBC, nijedan nije podržao tu ideju.

- Dovođenje u pitanje čitavog režima zbog potencijalno kataklizmičnog sukoba nije nešto što bi Severna Koreja uradila. Oni su se pokazali kao nemilosrdni makijavelisti - kaže Kristofer Grin, korejski posmatrač iz Krizne grupe sa sedištem u Holandiji.

On i drugi primećuju da Sever često deluje kao da namerava da dovede zapadne sile za sto radi dijaloga, kao i da postoje politički pritisci kod kuće.

Međutim, oni se slažu da se pojačane pretnje Kim Džong Una ne mogu zanemariti i da je njegov režim postao opasniji.

Dok većina tvrdi da je rat i dalje malo verovatan, neki se plaše da bi moglo da dođe do ograničenijeg napada.

Šta je dovelo do ovoga?

Posmatrači severnokorejskog lidera navikli su na njegove nuklearne pretnje, ali neki kažu da su najnovije poruke iz Pjongjanga drugačije prirode.

Šest dana nakon što je u novogodišnjoj noći izjavio da je „svršen čin da rat može izbiti bilo kada na Korejskom poluostrvu" njegova vojska je ispalila artiljerijsku vatru ka južnokorejskim ostrvima.

Severna Koreja je takođe početkom januara tvrdila da je testirala nove rakete na čvrsto gorivo i podvodne dronove koji bi navodno mogli da nose nuklearno oružje.

Ovo se nadovezuje na dvogodišnje lansiranje raketa skoro svakog meseca i razvoj oružja uprkos kršenju sankcija UN.

Međutim, Kimova najava formalnog odustajanja od cilja ujedinjenja zabrinula je mnoge prošle sedmice.

Ponovno ujedinjenje sa Jugom je uvek bilo ključni, iako sve nerealniji, deo ideologije Severa od nastanka države.

- Ovo je velika stvar. To suštinski menja jedno od osnovnih ideoloških pravila režima - rekao je Piter Vord, viši istraživač na Univerzitetu Kukmin u Seulu.

Osim što je zatvorio diplomatske kanale i prekogranične radio-emisije, najavio je da će srušiti Luk ponovnog ujedinjenja, spomenik na periferiji Pjongjanga, koji je nedugo zatim nestao, o čemu svedoče satelitske fotografije koje je Planet Labs objavio prošlog utorka.

Luk, koji prikazuje dve žene u tradicionalnoj korejskoj nošnji koje se pružaju jedna ka drugoj, izgrađen je 2001. da obeleži pokušaje njegovog oca i dede da se ponovo ujedine dve Koreje.

Kim Il Sung je bio taj koji je krenuo u rat 1950. godine, ali je takođe i pokrenuo ideju ponovnog ujedinjenja, dok je njegov unuk odlučio da definiše Južnokorejce kao potpuno različite ljude - možda da bi ih opravdao kao vojni cilj.

Ograničeni napad?

Karlin i Heker, analitičari koji predviđaju rat, sve ovo su protumačili kao znake da je Kim Džong Un odlučio da zaista nastavi borbu, ali većina analitičara se s tim ne slaže. Seong Hion Li iz Fondacije Džordža H. V. Buša za odnose između SAD i Kine ističe da će se zemlja ponovo otvoriti za strane turiste sledećeg meseca i da je prodala svoje granate Rusiji, što bi teško mogla sebi da priušti ako se sprema za rat.

Osim toga, krajnji faktor odvraćanja je to što su vojske SAD i Južne Koreje mnogo naprednije od severnokorejske.

- Opšti rat bi mogao da odnese mnogo života na jugu, ali to bi bio kraj Kim Džong Una i njegovog režima - kaže Vord sa Univerziteta Kukmin.

Umesto toga, on i drugi upozoravaju da se stvaraju uslovi za manji napad.

- Generalno sam više zabrinut zbog ograničenog napada na Južnu Koreju. Napad te vrste bi imao za cilj južnokorejsku teritoriju ili vojne snage, ali bio bi ograničenog obima - kaže analitičar Ankit Panda iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

Moglo bi da se desi i da budu granatirana ili okupirana sporna ostrva zapadno od Korejskog poluostrva.

Sever je 2010. godine napao ostrvo Jeonpjeong ubivši četiri južnokorejska vojnika, što je razbesnelo Jug.

Do slične provokacije moglo bi ponovo da dođe, da se testiraju granice Južne Koreje, sugerišu analitičari, i da se isprovocira predsednik Jun Suk Jeol, koji je obećao da će odgovoriti na napad Severne Koreje „višestruko strožom kaznom“.

- Severna Koreja možda očekuje da će uzvratni napad iz Seula biti blaži - kaže Panda, dodajući da bi to moglo da izazove širu eskalaciju borbi.

Ustaljeno ponašanje?

Drugi kažu da strahove od rata treba staviti u kontekst Kimovih operativnih obrazaca.

- Severna Koreja je često koristila provokacije da bi privukla pažnju drugih zemalja onda kada želi da pregovara - kaže Seong Hjon Li.

Režim je i dalje pod ekonomskima sankcijama, a 2024. je izborna godina za njegove neprijatelje - SAD.

- Ovo je dobra prilika da Kim Džong Un provocira - objašnjava Li.

Sadašnja američka administracija pod predsednikom Džoom Bajdenom nije obraćala mnogo pažnje na Severnu Koreju, a Pjongjang je obično imao najviše kontakata sa republikanskim administracijama.

Kim Džong Un i Donald Tramp su se dobro slagali 2019, pre nego što su pregovori o denuklearizaciji propali, a severnokorejski lider možda čeka da se bivši američki predsednik vrati u Belu kuću, pa da se oslabi savez sa Južnom Korejom i da ponovo bude otvoren za dijalog.

Bliže prijateljstvo Severne Koreje sa Rusijom i kontinuirana ekonomska podrška Kine u protekloj godini možda su takođe podstakli njenu smelost, smatraju analitičari. Od Rusije je dobila tehničku pomoć da postigne dugoročni cilj lansiranja svojih špijunskih satelita, a dve države su imale nekoliko sastanaka visokog profila, uključujući samit lidera prošle godine.

- Mnogo od onoga što vidimo rezultat je šireg poverenja Severne Koreje u sopstvene sposobnosti i geopolitički položaj uz podršku Rusije i, u manjoj meri, Kine - kaže Panda.

Unutrašnji ciljevi

Neki smatraju da ponašanje Kim Džong Una ima za cilj stabilizaciju njegovog režima.

- Čini se da je ovo ideološko prilagođavanje za opstanak režima - tvrdi profesor Leif Erik Isli sa Univerziteta Evha u Seulu.

- Severnokorejci su sve više svesni promašaja svoje komunističke zemlje u poređenju sa Južnom - dodao je.

On sugeriše da politika usmerena na definisanje neprijatelja ima za cilj da opravda Kimovu potrošnju na rakete u teškim vremenima, jer postoje izveštaji o gladovanju širom zemlje.

Predstavljanje Juga kao neprijatelja takođe olakšava rešavanje „kognitivne disonance u srcu“ pogleda Severa na Južnu Koreju, ističe gospodin Vord.

- Ranije je to bila zla država koja je trebalo da bude predmet ujedinjenja sa beznadežno korumpiranom kulturom koju ne treba konzumirati ni pod kakvim okolnostima i sa ljudima koji treba da budu oslobođeni zle vlasti. Sada se zemlja i njena kultura mogu samo označiti kao zlo i to opravdava nastavak gušenja južnokorejske kulture - kaže Vord.

- On zapravo ne želi rat, jer ne bi imao šta da dobije, ali bi mogao da izgubi sve - kaže Sokil Park iz Libertija u Severnoj Koreji, nevladine organizacije koja pomaže severnokorejskim izbeglicama.

Njegove pretnje umesto toga imaju cilj da učvrste njegovu novu politiku koja je osmišljena da ojača njegovu moć kod kuće, kaže on.

Iako je za Južnu Koreju, SAD i saveznike važno da se pripreme za najgori scenario, takođe je vredno detaljno ispitati unutrašnju situaciju u Severnoj Koreji i širu geopolitiku, kažu analitičari.

Na kraju krajeva, najbolji način da saznate šta vođa Severa misli jeste da sarađujete s njim, tvrdi Li.

- SAD ne razgovaraju sa Kim Džong Unom, a to se vidi kao neophodno sredstvo za postizanje cilja. Ako je potrebno, treba razmotriti sastanak sa liderom neprijateljske nacije kako bi se smanjile pogrešne procene i sprečio rat - zaključio je Li.

Srbija Danas/24sedam/Autor: Vladimir Tanacković/Preneo: P.S.