KORONA RAZOTKRILA PROBLEME RADA NA CRNO: U Nemačkoj nastao egzodus kućnih negovatelja, o starima nema ko da brine

Kućna nega / Izvor: Profimedia

Dvadeset četvročasovnu negu u Nemačkoj pružaju pre svega žene iz zemalja istočne i jugoistične Evrope, poput Poljske, Rumunije ili Hrvatske.

Mnoge negovateljke u kućnoj nezi početkom korona-krize su napustile Nemačku i više ne mogu da se vrate. Nakon uskršnjih praznika u Nemačkoj bi moglo da nedostaje stotine hiljada negovatelja.

"AMERIKA NIJE SPREMNA" Medicinske sestre u Njujorku rade iako su POZITIVNE NA KORONA VIRUS

Zavladao strah zbog "prećutnih prenosionca": Svetu preti novi talas korona virusa

Konte: EU da pomogne državama pogođenim krizom, u suprotnom RIZIKUJE DA PROPADNE

Damaris Šulc-Pepel iz Ansbaha u Bavarskoj ima oca kojem je potrebna nega. I pored progresivne demencije on je donedavno mogao da živi u svom domu, u Bonu, ali samo zahvaljujuću 24-časovnoj nezi dve Poljakinje.

- Onda je u Evropu stigao korona-virus. I odjednom nismo više nikog imali za mog oca - kaže Šulc-Pepel.

Jedna negovateljka je bila u panici kada se prehladila i otputovala je pre vremena. Koleginica koja je trebalo da je zameni nije se usudila da dođe u Nemačku. Bojala se da bi na putu dugom hiljadu kilometera mogla da se inficira korona-virusom i da onda zarazi starijeg čoveka, ali i toga da više ne može da se vrati kući. Uz mnogo sreće Damaris Šulc-Pepel je uspela oca da smesti u jedan dom za kratkotrajno zbrinjavanje. Šta će nakon toga biti, neizvesno je.

Dvadeset četvročasovnu negu u Nemačkoj pružaju pre svega žene iz zemalja istočne i jugoistične Evrope, poput Poljske, Rumunije ili Hrvatske. Na mnogim mestima kretanje je sada strogo ograničeno, autobusi više ne voze, na granicama se kontroliše.

Udruženje za kućnu brigu i negu (VHBP) u okviru kojeg su organizovane posredničke agencije, smatra da je stanje alarmantno.

pomoć starima / Izvor: Profimedia/ilustracija

Šef tog udruženja, Frederik Zebom strahuje da bi od sledeće nedelje, posle uskršnjih praznika za potrebe kućne nege u Nemačkoj moglo da nedostaje između 100.000 i 200.000 negovateljki ili negovatelja:

- Kada je reč o osobama koje rade legalno primećujemo određenu stabilnost - kaže Zebom.

- To znači da one znaju da cene to što su ovde zdravstveno osigurane. Njih je moguće ubediti da ovde ostanu, zahvaljujući dobroj podršci i savetima agencija.

Kada je reč o onima koji rade na crno, a to je najveći deo tržišta, moglo se videti da su mnoge negovateljke brzo napustile zemlju, a na njihovo mesto nije došao niko drugi.

I do 300.000 domaćinstava u Nemačkoj zapošljava žene koje pružaju 24-časovnu kućnu negu. Devedest odsto njih međutim radi na crno, procenjuju stručnjaci. Bez radnih dokumenata, prema navodima nemačke policije, više ne mogu da uđu u zemlju.

Ukoliko negovateljke ne budu mogle da se vrate, opstanak 24-časovne kućne nege će biti doveden u pitanje, upozorava profesor Mihael Izfort sa Nemačkog instituta za primenjeno istraživanje zdravstvene nege (dip) iz Kelna:

- One su važne za sistem – bez obzira da li rade legalno ili na crno.

Stručnjaci za pitanja nege smatraju da nedostaje sveobuhvatni plan za slučaj pandemije. Pored ambulantnih negovateljskih usluga i ambulantne intenzivne nege, veliki sektor kućne nege je zaboravljen, kritikuje Izfort. Kako bi se suzbila kriza u oblasti nege, neophodna je hitna pomoć. Gradovi i opštine bi trebalo da omoguće posebne telefonske brojeve za osobe kojima je potrebna nega i za njhove porodice, a negovateljskim kapacitetima u ambulantama i domovima bi trebalo centralno rukovoditi.

Alternativa kućnoj nezi, poput staračkih domova i domova za negu, sve je manje. Savezne pokrajine Bavarska i Donja Saksonija već su uvele zabranu primanja novih lica u staračke domove, kako bi sprečile nove zaraze korona-virusom. To se ne odnosi da ustanove koje za nove stanare mogu da garantuju da će prethodno četvrnaest dana biti u karantinu. Prema istraživanu javnog servisa BR trenutno je to teško moguće u bilo kom domu. Čak i osobe koje imaju mesto u domu, a neko vreme su provele u bolnici, u dom mogu da se vrate samo ako u njemu mogu da budu izolovane.

Pogled preko granice pokazuje da su i druga rešenja moguća: Austrija od 2007. godine ima zakon koji reguliše pravila kućne nege, koji u velikoj meri daje pravnu sigurnost, kako negovateljima, tako i osobama kojima je pomoć potrebna. Takođe, pored novca za negu, postoji još i mesečni dodatak u iznosu i do 550 evra. Rad na crno u kućnoj nezi gotovo da više nije problem.

Tokom korona-krize Austrija je obezbedila i jedan specijalni fond za postavljanje hotlajn linija za negu, a u klinikama za rehabilitaciju je obezbedila hitno potreban prostor za ljude kojima je neophodna nega. Vlada u Beču je uostalom uvela i bonus od 500 evra za sve negovateljke, koje i pored korona-krize svoj ugovor produže na najmanje četiri sedmice.

DIREKTOR SZO BESAN, BRANI RAD ORGANIZACIJE: Prekinite da politizujete ovu pandemiju!