Lazanski javlja iz Severne Koreje: Amerikanci koče mir

Drug Ri Jong Col je zaista važan drug u nomenklaturi severnokorejskih drugova. On je zamenik direktora Odeljenja za međunarodne poslove Centralnog komiteta Radničke partije Koreje. Kako je partija u Severnoj Koreji sve, to je odeljenje, zapravo, pravo ministarstvo spoljnih poslova, svi drugi moraju da slušaju ove iz Partije. 

Koliko Partija ima članova, to drug Ri nije hteo precizno da mi kaže:

- Nekoliko miliona – nasmešio se.

Drug Ri me je primio u posebnom kvartu Pjongjanga. Na ulazu u taj deo grada dva vojnika s kalašnjikovima salutiraju vojnom komentatoru Politike. Ovde obična raja nema pristupa. Dva vojnika stoje mirno na 20 stepeni ispod nule, na raskrsnicama ljupke devojke, saobraćajke, regulišu promet vozila, okreću se u određenim intervalima, iako ne prolazi nijedno vozilo.

U kabinetu druga Rija na zidu su dve fotografije: osnivač Demokratske Narodne Republike Koreje Kim Il Sung i njegov sin Kim Džong Il. Nema fotografije sadašnjeg velikog lidera, šefa Partije, šefa vojne komisije i vrhovnog komandanta, maršala Kim Džong Una. Drug Ri mi kaže da je maršal lično zabranio da se njegove slike ističu u svim javnim ustanovama, da maršal ne želi kult ličnosti.

Da li bi maršal Kim Džong Un seo da razgovara s predsednikom SAD Donaldom Trampom oko konačnog postizanja rešenja za dve Koreje?

- Nisam ovlašćen da o tome dajem izjave, to morate da pitate velikog lidera Kim Džong Una. Mi želimo razgovore sa Amerikancima, ali ne pod njihovim uslovima. Oni žele da razgovaraju o našem nuklearnom oružju, mi tražimo da se prvo izvrši komletna denuklearizacija obe Koreje, pa onda možemo o svemu da razgovaramo. Amerikanci moraju da uklone svoje nuklearno oružje iz Južne Koreje, sve dok to ne urade mi ćemo jačati svoje nuklearne snage. Jer, to nam je garancija naše bezbednosti i nezavisnosti. Videli smo kako su prošle zemlje kao što su Libija, Irak, Avganistan. Mi nismo naivni, ali želimo da s Južnom Korejom sarađujemo na dobrobit obe zemlje.

Nudimo Južnoj Koreji ujedinjenje, nudimo politiku "širokog puta", želimo zdrave odnese Severa i Juga. No, Amerikanci sve to miniraju i koče, a konzervativci u Južnoj Koreji ih slušaju. Mi želimo mir i prijateljstvo sa svima i zahtevamo da nas Amerikanci uvažavaju. No, oni uvažavaju samo one zemlje koje imaju atomsko oružje. Mi sada imamo jaku armiju i nuklearno oružje, ali naša politika "širokog puta" je prijateljska ponuda svima i posebno Južnoj Koreji. Ne želimo rat, ali smo spremni za rat. Nikoga nećemo prvi napasti, ali niko nas ne može ignorisati. Jer, ideja naše Partije jeste da služi narodu i mi samo branimo naš model socijalizma. Kod nas je besplatno kompletno školovanje, osnovna, srednja škola i fakultet. Zdravstvene usluge su potpuno besplatne, svako ko završi fakultet dobija od države stan, država pokriva I troškove struje i veći deo stanarine, nemamo nezaposlenih. Privreda trpi zbog sankcija, imamo državne kompanije, korporativne firme i neke mešovite firme, ali nemamo kapitalizam. Nije lako, ali izdržaćemo.

Ne znam kakav je to tip socijalizma, ali za dve fotke mejlom poslate u redakciju iz pošte u Pjongjangu platio sam 200 evra. Nerviranje da dve službenice obračunaju koliko to košta, pa njihovo hodanje u krug i kucanje u stare digitrone, koštalo me živaca. Sve se ovde radi polako, nema žurbe.

Da, posetio sam i rodno mesto osnivača Partije i države Severne Koreje, generalisimusa Kim Il Sunga u predgrađu Pjongjanga. Azijska skromna kolibica sa slamnatim krovom, drvene alatke, tiha muzika iz obližnjeg grmlja. Od kolibice sa slamnatim krovom do nuklearne sile s raketama i nije prošlo mnogo vremena. 

Sve što traži Severna Koreja jeste da je niko ne dira. I da joj priznaju ravnopravnost. Jer, u Pjongjangu kažu da ako svet već godinama može da živi s atomskim oružjem Indije i Pakistana, moraće da se navikne da živi i sa severnokorejskim atomskim arsenalom.

Onako kako ovde stoje mirno po velikoj hladnoći vojnici, ja bih njihov atomski arsenal shvatio vrlo ozbiljno.