OD SRBOMRZACA DO NAŠIH NAJVEĆIH SAVEZNIKA: Ovo su svetski lideri koji su nas napustili u ovoj godini (FOTO)

Godinu na izmaku, nažalost, pamtićemo i po odlascima brojnih lidera koji su za sobom ostavili toliko toga, da je nemoguće da ih zaboravimo.

Ne samo mi, nego i generacije koje dolaze, s obzirom na to da će se u narednim godinama o njima slušati, gledati i učiti.

Ovo je lista svetskih lidera koji su nas napustili u 2022. godini:

Medlin Olbrajt

Prva žena američki državni sekretar Medlin Olbrajt preminula je 23. marta u 84. godini.

Rođena je 15. maja 1937. godine u Pragu u Čehoslovačkoj. Bila je američki političar i diplomata.

Medlin je bila 64. američki državni sekretar ujedno je bila i prva žena na toj funkciji. Na predlog predsednika SAD Bila Кlintona, pošto je Senat odobrio njeno imenovanje, stupila je na dužnost 23. januara 1997. U tom trenutku, bila je žena na najvišoj funkciji u istoriji američke administracije.

Medlin Olbrajt nije, međutim, mogla da bude izabrana za predsednika, jer je bila rodom iz Čehoslovačke.

Olbrajtova će ostati poznata po snažnoj antisrpskoj retorici, dok je za vreme obavljanja funkcije šefice diplomatije SAD bila jedan od glavnih zagovornika bombardovanja SRJ 1999. godine.

Vladimir Žirinovski

U godini koja je za nama, preminuo je i ruski političar Vladimir Žirinovski. On je posle duge i teške bolesto preminuo 6. aprila u 75. godini života.

Bio je ruski političar kojeg su često karaktelisali kao "šoumena" tamošnje političke scene. Liberalno-demokratsku partiju Rusije (LDPR) osnovao je 1991. godine i ranije je bio i potpredsednik Dume.

Partija koju je predvodio Žirinovski je četvrta po jačini u ruskom parlamentu sa 21 poslaničkim mestom. On je bivši zamenik predsednika Dume a u parlamentu je od 1993. godine.

Prvi politički prodor Žirinovskog dogodio se u junu 1991. godine kada je bio treći na prvim predsedničkim izborima u Rusiji, sakupivši više od šest miliona glasova (7,81 odsto).

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, partija je preimenovana u Liberalno-demokratsku partiju Rusije. Godine 1992. Žirinovski je stupio u kontakt sa Žan-Mari Le Penom, tadašnjim vođom francuskog Nacionalnog fronta. Njih je upoznao Eduard Limonov iz Nacional-boljševičke partije, a Nacionalni front je kasnije "pružio logističku podršku LDPR-u".

Liberalno demokratska partija ostala je značajna sila u ruskoj politici. Na vrhuncu svog slave, LDPR je prikupila 23% glasova na izborima za Dumu 1993. godine i postigla široku zastupljenost u celoj zemlji.

Žirinovski je 2018. bio protivkandidat Putinu na predsedničkim izborima, kad je osvojio skoro šest odsto glasova.

Inače, Vladimir Žirinovski ranije je proglašen počasnim građaninom beogradske opštine Zemun. Prema navodima, nakon pobede DOS na lokalnim izborima 2000. godine, Žirinovskom je oduzet status počasnog građanina Zemuna, ali taj zaključak Skupštine opštine nije objavljen u službenom glasilu grada. Stoga se smatra da je formalno i dalje počasni građanin Zemuna.

On je prošle godine pozivao na bombardovanje civilnih meta u Ukrajini, ali i Zapada u noći 31. decembra na 1. januar 2022.

Stanislav Šuškevič

Stanislav Šuškevič, prvi lider nezavisne Belorusije i jedan od potpisnika sporazuma kojim je i formalno označen raspad Sovjetskog Saveza, preminuo je početkom maja u 88. godini.

On je mesec dana bio hospitalizovan na intenzivnoj nezi nakon što je testiran pozitivno na korona virus.

Bivši inženjer elektrotehnike bio je privremeni predsednik Vrhovnog sovjeta, odnosno parlamenta Beloruske Sovjetske Socijalističke Republike (BSSR), kada je zemlja glasala za otcepljenje od Sovjetskog Saveza u septembru 1991, mesec dana posle neuspelog puča da se sa vlasti skloni tadašnji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov. Šuškevič je 18. septembra izabran za stalnog predsednika Vrhovnog sovjeta.

Skoro tri meseca kasnije, 8. decembra 1991, Šuškevič se sastao sa tadašnjim predsednikom Rusije Borisom Jeljcinom i Ukrajine Leonidom Kravčukom u odmaralištu u zapadnoj Belorusiji, gde su zajednički potpisali Beloveški sporazum, kojim je posle skoro 70 godina okončano postojanje Sovjetskog Saveza i formirana Zajednica Nezavisnih Država (ZND). Gorbačov je dve nedelje kasnije, na Božić po gregorijanskom kalendaru, podneo ostavku na mesto poslednjeg lidera SSSR-a.

U intervjuu 2016. godine, Šuškevič je odbacio optužbe Gorbačova da su trojica potpisnika bili gladni vlasti kao "potpunu glupost".

Šuškevič je bio šef države do januara 1994, kada je smenjen, jer mu je parlament izglasao nepoverenje pošto ga je Aleksandar Lukašenko, tadašnji predsednik parlamentarnog odbora za borbu protiv korupcije, optužio za korupciju. Nekoliko meseci kasnije, Šuškevič je teško poražen na prvim predsedničkim izborima u Belorusiji, završio je tek četvrti, dok je Lukašenko ubedljivo pobedio u drugom krugu.

Od tada, Šuškevič je postao oštar kritičar Lukašenka i njegovog autokratskog režima, koji je na vlasti i danas, skoro tri decenije kasnije.

Šinzo Abe

Japanski premijer Šinzo Abe preminuo je u bolnici 8. jula nakon što je upucan u leđa na političkom skupu u gradu Nara.

Konzervativni političar, bio je poznat po svojoj politici "Abenomije" da izvuče treću najveću svetsku ekonomiju iz deflacije i da podrži značajniju ulogu japanske vojske u suprotstavljanju rastućim pretnjama iz Severne Koreje i odlučnije Kine.

Nakon što je 2007. iznenada napustio mesto premijera nakon godinu dana na toj funkciji, on se vratio na retku drugu dužnost 2012. godine, obećavajući da će oživeti stagnirajuću ekonomiju, olabaviti granice pacifističkog ustava posle Drugog svetskog rata i vratiti konzervativne vrednosti.

Bio je ključan u dovođenju Olimpijskih igara u Tokio 2020, gajeći želju da predsedava Igrama i čak se pojavio kao lik Maria iz video igrice Nintendo tokom primopredaje Olimpijskih igara u Riju 2016.

Dok je bio na vlasti, Abe nije uspeo da ostvari svoju glavnu političku ambiciju - da revidira japanski "pacifistički" ustav, koji zabranjuje zemlji da koristi silu za rešavanje međunarodnih sporova.

Abe je bio prvi japanski premijer koji je posetio Srbiju.

On je posetio Srbiju 2018. godine, posle 30 godina.

Na Vidovdan je odlikovan ordenom Republike Srbije na lenti zbog očuvanja prijateljskih odnosa i poboljšanja odnosa dve zemlje.

Mihail Gorbačov

Ove godine napustio nas je i bivši predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov koji je 30. avgusta preminuo u 92. godini posle duge bolesti.

Gorbačov je bio politički vođa Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza.

Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja Hladnog rata, ali je takođe doveo i do kraja vrhunske političke vlasti Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do raspada Sovjetskog. Nagrađen je Nobelovom nagradom za mir 1990.

Gorbačov je generalno dobro ocenjen na Zapadu nakon što je okončao Hladni rat. Ipak u Rusiji, njegov ugled je bio vrlo nizak jer je označen da je doveo do kolapsa države i da je odgovoran za ekonomsku bedu koja je sledila.

Jedini je vođa SSSR-a koji je u toj državi rođen, svaki prethodni je bio rođen u Ruskoj Imperiji.

Kraljica Elizabeta Druga

Britanska kraljica Elizabeta Druga preminula je 8. septembra u 97 godini. Ona je postala drugi najdugovečniji suvereni monarh 13. juna 2022. godine.

Elizabeta Druga preuzela je tron 2. juna 1953, posle očeve smrti, kada je imala 25 godina. Nakon nasleđivanja prestola Elizabeta je postala poglavar Komonvelta i kraljica sedam nezavisnih država Komonvelta: Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Pakistana i Cejlona.

Njeno krunisanje održano sledeće godine je bilo prvo koje je prenošeno na televiziji. Od 1956. do 1992. broj njenih kraljevstava se menjao kako su neke teritorije dobijale nezavisnost, a neka kraljevstva su postale republike.

Elizabeta je rođena u Londonu i najstarija je kćerka vojvode i vojvotkinje od Jorka, kasnije kralja Džordža VI i kraljice Elizabete. Njen otac je postao kralj nakon abdikacije svoga brata Edvarda VIII 1936, kada je ona postala naslednica prestola.

Počela je da obavlja javne dužnosti tokom Drugog svetskog rata, u kom je služila u Pomoćnoj teritorijalnoj službi. Elizabeta se 1947. udala za Filipa, vojvodu od Edinburga, sa kim ima četvoro dece: Čarlsa, Anu, Endrua i Edvarda. Ona je na prestolu bila 70 godina i 214 dana, zbog čega je postala drugi najdugovečniji monarh posle Luja XIV od Francuske koji je postao kralj sa četiri godine.

Kraljica je pretekla tajlandskog kralja Bumibola Aduljadeja, koji je umro 2016. godine, izjednačivši se sa njegovom vladavinom.

Platinasti jubilej 96-godišnjakinje obeležen je četiri dana proslava širom Ujedinjenog Kraljevstva.

Preminula je u dvorcu Balmoral u Škotskoj, a dva dane pre smrti poslednji put je viđena u javnosti kada je Liz Tras preuzela mandat premijerke Velike Britanije.

Kovčeg sa telom kraljice Elizabete Druge položen je u memorijalnu kapelu Svetog Đorđa, u krugu zamka Vindzor, posle zvanične službe.