MASAKR U BEČU OTVORIO PANDORINU KUTIJU: Kako je balkanski islam postao evropski terorizam (VIDEO/FOTO)

Nakon terorističkih napada u Beču, Austrija je zatvorila dve džamije u koje je odlazio Albanac poreklom iz Severne Makedonije koji je ubio četvoro ljudi. U tim džamijama propovede su držali i imami poreklom sa Balkana. Nakon serije terorističkih napada u Francuskoj i Austriji, lideri dveju država Makron i Kurc poručuju da Evropa mora da objavi rat političkom islamu.

Kada su iz naselja Čelopek u blizini Tetova roditelji Kujtima Fejzulaja odlazili u Austriju, verovatno su zamišljali život koji su mnogi pre njih sa Balkana uspeli da ostvare. Njihov sin rodio se daleko od Tetova, u Beču. Imao je dvojno državljanstvo. Ipak, odlučio je da se zakune na vernost jednoj drugoj državi – takozvanoj Islamskoj državi. Dvadeset godina nakon što se rodio, Fejzulaj je, za samo devet minuta, svoj rodni grad pretvorio u haos.

Sve se desilo u "bermudskom trouglu" iznad Švedskog trga, kaže dopisnica RTS-a iz Beča Vesna Knežević.

- Tu se preseca nekolko hronoloških i prostornih linija: To je najstariji deo Beča još iz rimskog doba; tu je najstarija crkva u gradu, tu je srce srednjovekovnog jevrejskog kvarta, odmah dole je stajala Gestapo centrala za Ostmark. Danas je to areal kafića, restorana i džez klubova gde se okupljaju mladi, opušteni i moderni. Tu je ubijen atentator, kod kafića Non plus ultra – u prevodu Dovde i ni korak dalje - navodi Vesna Knežević.

Za Albance sa Balkana oduvek je važilo da su naciju uvek stavljali ispred vere. Možda su tako razmišljali i roditelji Kujtima Fejzulaja. Ipak, on se odlučio za islam, ali shvatio ga je na svoj način.

Docent na Fakultetu političkih nauka Marko Veković ističe da nije novost to da teroristički napad pokušavaju da izvrše ljudi koji pripadaju drugoj ili trećoj generaciji imigranata u zapadnoj Evropi, ali da su brojni faktori kojima se pokušava objasniti zašto neko uradi to što je sada uradio Fejzulaj.

- Faktori koji se obično uzimaju u obzir su nivo obrazovanja, gde očekujete da to uradi neko ko ima niži nivo obrazovanja, ovde je to slučaj sa napadačem iz Austrije jer je napustio srednju školu. Drugi je ekonomski status, i jeste da ljudi koji emigriraju imaju bolji ekonomski status nego što bi imali u svojim zemljama, međutim to i dalje nije na nivou ljudi kojima su okruženi. I treća važna stvar je taj osećaj alijenacije od društva, gotovo sva istraživanja o organizaciji terorističkih napada pokazuju da nisu dovoljno integrisani u društvo, i kada nisu dovoljno integrisani, oni traže odgovore na tu svoju situaciju - objašnjava Veković.

U suočavanju sa posledicama terorističkog napada, državne institucije pokušavaju da, više nego do sada, razdvoje različite forme islama i njihovo delovanje na društvo u celini.

Ministar policije Nehamer i ministarka za integraciju i religiju Suzane Rab su najavili promenu strategije: ići će se ciljano na same izvore radikalizacije potencijalnih terorista – tamo gde se islam kao religija pretvara u islamizam kao ideologiju.

- Ići će se na džamije u kojima se nesigurni adolescenti pretvaraju u džihadiste i teroriste - kaže Vesna Knežević.

 

Fejzulaj se u teroristu pretvorio slušajući propovedi u dve džamije. Posećivao je Melit Ibrahim džamiju u Ulici Hazner, u 16. bečkom okrugu. Posećivao je i Tevhid džamiju u Majdlingu, 12. bicirk.

Obe su zatvorene odlukom austrijske države. Gledano spolja nijedan od tih objekata ne liči na klasičnu džamiju. To su verski objekti i koji se nalaze u stanovima ili podrumima stambenih zgrada. Zanimljivo, Hazner ulicom ranije je šetao i Mevlid Jašarević iz Novog Pazara, koji je javnosti poznat po tome što je pre devet godina pucao na američku ambasadu u Sarajevu.

U studijama Austrijanaca navodi se da je u Melit Ibrahim džamiji imam bio i Nedžad Balkan, državljanin BiH, rodom iz Tutina. Njega je austrijska policija dva puta hapsila, a tamošnji mediji opisivali su ga kao najgoreg propovednika mržnje u državi. Balkan je propovedao tekfirsku verziju selefijskog islama. Od njega je Fejzulaj možda naučio šta je to tekfir.

- To je označavanje muslimana za koje verujete da su oni neverenici, vi označavate pripadnike muslimanske zajednice da oni nisu dovoljno vernici, odnosno da ne žive po idealima koje im je dao prorok Muhamed - objašnjava docent na FPN-u Marko Veković.

Ideologiju tekfirskog salafizma prihvatili su Al Kaida i Islamska država. U Tevhid džamiji u 12. bečkom okrugu propovede je držao i Muhamed Porča, rođen u Sarajevu. Austrijski mediji pisali su i tekst o ocu poreklom iz Bosne koji se borio protiv radikalizacije svoje dece, a koja su posećivala upravo ovu džamiju. Selefistički centri poput dva zatvorena u Austriji sebe smatraju muslimanskim odgovorom na ideju zapadnog imperijalizma.

 

Ipak, poslednji događaji u Beču, ali i ono što im je prethodilo, Austriju kao državu stavljaju u situaciju da ponovo promisli svoj odnos prema islamu u celini. Odnos prema islamu vidi se i kroz neke spomenike – na primer spomenik u čast carskom regimentu nemačkog viteškog reda koji se nalazi u jednoj od najprometnijih bečkih ulica.

Podignut je krajem devetnaestog veka kao podsetnik slavnih bitki. Počinje bitkom kod Sente 1697. u kojoj su združene hrišćanske snage pod Eugenom Savojskim potisnule snage Sultana Mustafe II. Bitka kod Sente je otvorila put za Mir potpisan u Sremskim Karlovcima 1699. Dodavane su i druge pobede, ali pobeda nad Osmanskim carstvom ima reprezentativno mesto, otvoreno prema glavnoj bečkoj ulici. Odnos s Turskom i sa islamom je početna memorija i trauma austrijske nacionalne svesti - ističe dopisnica RTS-a Vesna Knežević.

Drugi istorijski susret sa islamom je za Austriju bio vezan za Bosnu. Od 1878. godine, nakon državne integracije u Habzburško carstvo i islam je postao integrativni deo Austrije.

Posle raspada Jugoslavije, moderna Austrija je postala politički pokrovitelj nezavisne Bosne i Hercegovine. Blizu 100.000 izbeglica iz Bosne je došlo u Austriju 90-ih, samo trećina ih se vratila.

 

U austrijskoj vojsci 2015. godine uspostavljena je funkcija vojnog imama i bilo je najrazumljivije da tu funkciju preuzme i neko poreklom iz Bosne. Pre dvadesetak dana sa te funkcije smenjen je imam Abdulmedžid Sijamhodžić, poreklom iz Bosne, zbog sumnji da je učestvovao u islamističkoj propagandi.

Na problem Sijamhodžića austrijskoj državi je ukazao Irfan Peci, još jedan čovek iz naših krajeva, koga mediji označavaju kao lovca na islamiste.

- Taj vojni imam u austrijskoj vojsci bio mi je zbog više razloga sumnjiv, i onda sam počeo da pratim šta on radi, šta radi po internetu, i tu sam video da on širi islamističku propagandu - kaže za RTS Irfan Peci.

- Slikao sam na primer objavu na Fejsbuku sa bivšim generalom Atifom Dudakovićem, da ga naziva herojem i ako se on optužuje zbog ratnih zločina, da podržava tadašnje mudžahedine i njihov džihad u Bosni, i sve sam to pokazao i objasnio u jednom video klipu na mom kanalu, i onda je austrijska vojnoobaveštajna služba odmah reagovala i ministarka ga je razrešila - kaže Peci.

Pukovnik Mihael Bauer, portparol Ministarstva odbrane Austrije za RTS ističe da je austrijska vojna kontraobaveštajna služba "prepoznala razvojne procese koji su polazili i širili se od te osobe".

- To je onda imalo za posledicu da smo mi saopštili Islamskoj verskoj zajednici da više nemamo namere da koristimo njegove usluge. Šta je tačno dovelo do hitnog prekida saradnje, to ne mogu da vam kažem. Video je sigurno lavovski deo svega, ali ne mogu da isključim da naša kontrašpijunaža nije mimo toga radila i na nekom svom dosijeu. Ali o tome, barem na trenutnom nivou saznanja, nisam u mogućnosti da govorim - ističe Bauer.

 

Sam Peci, koji je suštinski smenio Sijamhodžića, rođen je u Novom Pazaru '89. godine. Sa dve godine njegova porodica se preselila u Nemačku. Peci je kao mlad postao deo grupe koja propoveda radikalni islam, da bi kasnije počeo da se protiv njega bori.

- Bio sam tada mnogo mlad, imao sam tek 16 godina kad sam bio u tom islamističkom pokretu, bio sam mnogo naivan, i nisam znao šta se iza toga krije. A onda kad sam shvatio šta to znači i šta ti ljudi rade, onda sam počeo da radim za nemačku tajnu službu protiv islamizma. Sprečili smo terorističke napade u Nemačkoj i odlazak džihadista iz Austrije i Nemačke za Irak, kada su hteli na strani Al Kaide da se bore. Otkrili smo isto kako simpatizeri u Nemačkoj u Austriji finansiraju i terorističke organizacije u celom svetu. Posle ovog rada za nemačku tajnu službu nisam prestao da se borim protiv radikalnog islamizma u Evropi, samo to radim na drugi način, slično kao novinar, bavim se istrživanjem islamisitičke aktivnosti, posebno u Nemačkoj i Austriji - priča Irfan Peci.

Smenjeni imam Sijamhodžić nije odgovarao na naše pozive da govori o svom slučaju. Medijima u Bosni i Hercegovini samo je kratko rekao da je dobio savet od advokata da ne komentariše slučaj, jer priprema tužbu za povredu časti.

Slučaj Sijamhodžić nema veze sa terorističkim napadom u Beču. Ali je jedna od stvari koje su mu prethodile. Islamska zajednica u Austriji samo je saopštila da je ugled imama srušen zbog jedno samoproglašenog lovca na islamiste.

Ali Islamska zajednica sada ima veće probleme od ovoga. Naime, jedna od zatvrenih džamija gde se radikalizovao terorista Kujtim Fejzulaj je u njihovoj nadležnosti.

- Oni će to morati da objasne - kaže ekspert za islamistički terorizam Hajko Hajniš. Hajniš radi u dokumentacionom centru za politički islam, ima ugovor sa Vladom Austrije i suštinski, on vladi preporučuje koju džamiju treba zatvoriti, a koju ne.

U intervjuu za austrijski javni servis ORF ovako je odovorio na pitanje zašto dve džamije koje su sada zatvorene, nisu zatvorene ranije:

- Ja i moje kolege se već dugo pitamo zašto te džamije nisu zatvorene pre dve ili pre 10 godina, kada se ionako znalo da su one centri okupljanja salafista. Pogotovo je ona u Majdlingu dobro dokumentovana kao salafistička scena. Teško pitanje, zašto je tolerisana jedna takva džamija gde su mladi ljudi sasvim otvoreno regrutovani za džihad u Siriji i Iraku. Kad je reč o Tevhid džamiji u Majdlingu, Islamska verska zajednica ne može se izvući od odgovornosti - to je bila njihova regularna džamija, u njihovoj službenoj organizacionoj mreži. Najkasnije od donošenja islamskog zakona 2015. morala je sama da naredi zatvaranje te džamije, znali su šta se tamo događa - kaže Hajniš i dodaje da postoji još džamija u kojima se okupljaju salafisti, a neke od njih nisu divlje džamije.

 

Neposredno pre terorističkog napada 2. novembra u Beču su se dogodila dva napada na crkve. U prvom slučaju bila je napadnuta katedrala Antuna Padovanskog u opštini Favoriten, u drugom Katedrala Svetog Stefana. Na sreću ni u jednom od napada nije bilo žrtava.

- Napad na katedralu Antona Padovanskog bila je vandalska akcija sprovedena u znak protesta zbog toga što Francuska vlada odbija da zabrani objavljivanje blasfemičnih karikatura u listu Šarli Ebdo. Reč je o aktu solidarizacije sa islamističkim protestima u Francuskoj, koji imitira teroristički napad na katedralu u Nici, samo bez ljudskih žrtava -kaže Vesna Knežević.

Favoriten je najmnogoljudnija opština u Beču. U njoj živi dosta ljudi sa eks-ju prostora, ima dosta Srba, ali ima i Turaka. Imaju li napadi u Beču veze sa karikaturama Šarli Ebdoa koje su izazvale talas nasilja u Francuskoj? To još nije poznato.

Ali nakon ovih događaja oglasio se i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. On je telefonom razgovarao sa Turcima iz Austrije, koji su, kako je saopšteno, pomagali žrtvama posle terorističkih napada.

- Nastavite da im pomažete. Oni možda ne razumeju nas, ali mi razumemo njih. Oduvek ste patili u Austriji. I dalje patite. I vaš jedini greh je što ste muslimani. Ali za nas je musliman stvar velikog ponosa. Najpre, obavezali smo se na veliku borbu protiv terora i terorizma i nastavićemo to da radimo - poručio im je Erdogan.

Vesna Knežević podseća da već nekoliko meseci unazad iz austrijskog Ministartstva unutrašnjih poslova otvoreno optužuju Erdogana da indirektno podbunjuje mlade muslimane u Austriji time što im daje podršku za odbijanje integracije i podstiče izgradnju paralelnih društava.

- Austrija je najžešći ili jedan od najžešćih kritičara politike turskog predsednika Erdogana, a Erdogan je, opet, glasnogovornik političke islamske renesanse na temeljima islamske imperije - navodi Vesna Knežević.

 

Nakon terorističkih napada kancelar Sebastijan Kurc poručio je da ovo nije rat hrišćanstva i islama, već rat civilizacije i varvara, da je to napad na austrijski način života, i na demokratiju u zemlji.

Događaji u Francuskoj, i sada u Austriji otvorili su možda i suštinsko pitanje - mogu li evropska društva i islam u Evropi zajedno? Mogu li da se razumeju i dogovore o tom šta je važno jednima i drugima? Ovih dana evropski mediji prenose da Emanuel Makron radi na stvaranju neke vrste evropskog islama. Najavljuju se zakoni koji bi zabranili imamima koji su se školovali van Francuske da veru propovedaju u zemlji, zabranilo bi se finansiranje islamskih organizacija iz inostranstva.

Na pitanje ima li evropski islam šansu, Marko Veković odgovara da je na ideacionom nivou bila ideja da se te dve stvari pomire.

- To je jedna ideja koja se nažalost pokazala kao nemoguća, a to je formiranje specifičnog euroislama, i taj euroislam bi predstavljao muslimane koji žive u zapadnoj Evropi koji nemaju nikakav problem sa određenim vrednostima i idejama u tom društvu - navodi Veković.

Sličan zakon koji sada planira Francuska, Austrija je donela pre nekoliko godina, nakon uhapšen glavni predstavnik Islamske države u Austriji Mirsad Omerović. Omerović, poznatiji kao Ebu Tejma, rođen je u Tutinu. Bio je osumnjičen da je slao borce u Siriju i prikupljao novac za filijale Islamske države na Balkanu. Kada je uhapšen, zatvorena je i Altun Alem džamija koja se nalazila u blizini Pratera. Centar radikalnog selefizma tada se preselio u objekte koji su sada zatvoreni.

 

Nakon terorističkih napada, čitav vrh državnog bezbednosnog aparata u Austriji se trese. Traži se odgovor na pitanje ko je zakazao - Služba za zaštitu ustavnog poretka, policija, sud, obaveštajne službe ili službe za deradikalizaciju? Ili svi? Osniva se parlamentarna komisija koja ce utvrditi kako je nekomunikacija između različitih organa otvorila put teroristi Kujtimu Fejzulaju. Ali rasprava je odavno izašla iz okvira bezbednosti.

- Sada je najvažniji fokus na islamske religiozne zajednice kao priznate legalne institucije koje postoje u svim evropskim državama. One uglavnom među sobom dele jednu karakteristiku, koju pokazuje i Islamska verska zajednica u Austriji. One se zalažu za novi društveni ugovor u smislu Rusoa. Društveni ugovor ne kao papir s pečatom, već kao dvesta pedeset godina stara kategorija političke filosofije - kako će biti uređeni principi društvene integracije na jednom teritoriju. U čitavoj Evropi su to sekularizam, podela vlasti, sloboda mišljenja, individualizam - u političkom islamu se nijedna od tih kategorija ne priznaje - ističe Vesna Knežević.

Zbog Kujtima Fejzulaja verovatno će ovih dana najviše trpeti austrijski muslimani, jer će na njih pasti teret pravdanja i objašnjavanja. Austrija, kao i cela Evropa, dobro shvata da stvaranje evropskog islama ima svoje granice. I moralno, sekularna društva ne mogu da diktiraju islamskim zajednicama kakav islam se od njih očekuje.

Ipak, nakon najnovijih događaja, i Austrija i Francuska su na prekretnici. Možda će ove dve države zaista tražiti novi društveni ugovor između Evrope i islama. Svakako će tražiti kraj političkog islama kao ideologije. Njihova odlučnost i rešenost možda je sadržana u imenu bečkog kafića kod koga je ubijen Kujtim Fejzulaj.

Non plus ultra – u prevodu - dovde i ni korak dalje.