SVAKI PETI EVROPLJANIN DAO MITO ZA MEDICINSKE USLUGE! Na neslavnoj listi i zemlje iz regiona
Tek 20 odsto Danaca i Finaca misli da je korupcija veliki problem njihove zemlje, dok isto misli čak 85 odsto Hrvata, Bugara i Italijana.
Gotovo trećina stanovnika EU koristila je veze kako bi pristupila zdravstvenoj zaštiti tokom Covid krize, a otprilike jedan od pet stanovnika Rumunije, Bugarske, Mađarske i Litvanije dao je mito za takve usluge, utvrđeno je u izveštaju o korupciji, piše Guardian.
ZBOG PANDEMIJE RASTE BROJ DECE PRISILJENE NA RAD: Svako deseto dete eksploatisano, trend raste
BAJDEN KAO DA SE SPREMA ZA RAT, A NE RAZGOVOR: Pomoć pristiže sa svih strana, sve misli usmerene ka Putinu
UZBUNA U JUŽNOM KINESKOM MORU: Uplovila američka grdosija od broda, tenzije na relaciji Peking-Vašington
U istraživanju koje je u 27 država članica EU sproveo Transparency International, gotovo dve trećine (62 odsto) od 40.000 ispitanika rekli su da je korupcija u njihovoj vladi glavni problem, a tri četvrtine (76 posto) da problem stagnira ili se pogoršava.
Autori ovog Globalnog barometra korupcije rekli su da su nalazi posebno zabrinjavajući s obzirom na to da se države članice pripremaju izdvojiti milijarde evra za oporavak nakon pandemije.
Očekuje se da će Evropska komisija u kratkom roku odobriti nacionalne planove za oporavak u vrednosti od 800 milijardi evra.
- EU se često doživljava bastionom integriteta, ali ova otkrića pokazuju da su zemlje u regionu i dalje osetljive na podmukle učinke korupcije - rekla je Delia Fereira Rubio, predsednica Transparency International.
- Tokom zdravstvene krize korišćenje veza za pristup javnim uslugama može biti jednako štetno kao i plaćanje mita. Životi mogu biti izgubljeni kada ljudi s dobrim vezama dobiju Covid-19 vakcinu ili se leče pre onih koji imaju hitne potrebe. Ključno je da vlade širom EU udvostruče napore kako bi osigurale pošten i nepristrasan oporavak od posledica pandemije - dodala je.
Iako je samo šest odsto ljudi u celom regionu reklo da je smatralo potrebnim dati mito za dobijanje ili pristup zdravstvenim uslugama, istraživanje je pokazalo da se 29 odsto ljudi oslanjalo na veze i poznanstva, a to je iskustvo najčešće u Češkoj (54 odsto), Portugalu (46 odsto) i Mađarskoj (41 odsto).
Najveći udeo ljudi koji su rekli da su dali mito kako bi si osigurali zdravstvenu zaštitu, zabeležen je u Rumuniji (22 odsto), Bugarskoj (19 odsto), Mađarskoj (17 odsto), Litvaniji (17 odsto) i Hrvatskoj (14 odsto).
Korišćenje mita za pristup zdravstvenoj zaštiti takođe je bilo relativno često u Belgiji (10 odsto), Austriji (9 odsto) i Grčkoj (9 odsto), prema istraživanju sprovedenom između oktobra i decembra prošle godine.
Kipar je imao najveći udeo ispitanika (65 odsto) koji veruju da se korupcija povećala tokom protekle godine, što je očito podstaknuto skandalima povezanima sa kiparskom šemom 'zlatnih pasoša' pri čemu je utvrđeno da su desetine osuđenih kriminalaca i begunaca kupili državljanstvo te zemlje.
Manje od 20 odsto ljudi koji žive u Danskoj i Finskoj misli da je korupcija u vladi veliki problem u njihovoj zemlji, dok je takvog stava više od 85 odsto ljudi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Italiji, Portugalu i Španiji.
Nije zabeležena ni jedna zemlja u kojoj većina građana misli da se korupcija smanjuje. Najpozitivniji rezultati došli su iz Slovačke, gde 39 odsto građana smatra da je došlo do malog pada korupcijskih aktivnosti. Tokom 2020., nakon ubistva Jana Kuciaka, istraživačkog novinara, i njegove verenice, desetine slovačkih policijskih službenika optuženi su za korupciju.