NA DANAŠNJI DAN: Novak Đoković, Šerlok Holms, Pac-Man, Valter i još mnogo toga (22. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Nezavisnost Crne Gore, FIFA, Muhamed Ali, "Imperija uzvraća udarac" i još mnogo toga (21. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Nezavisnost Crne Gore, FIFA, Muhamed Ali, "Imperija uzvraća udarac" i još mnogo toga (21. MAJ)

334. pre nove ere Aleksandar Veliki prodire u Malu Aziju

U svom pohodu na istok, mladi i ambiciozni Aleksandar Makedonski u proleće 334. godine pre naše ere prelazi Helespont (današnji moreuz Dardaneli) i stiže u Malu Aziju. Kao prepreka njegovoj daljoj ekspanziji na istok našla se vojska persijskih satrapa.

Te iste godine, prema nekim izvorima baš na današnji dan, odigrala se bitka na Graniku u kojoj su se sukobile grčka i persijska vojska.

Značajno brojčano nadmoćnija vojska Aleksandra Velikog, koja je brojala između 40 i 50 hiljada vojnika različitih rodova vojske, pregazila je persijsku vojsku, koja je brojala između 10 i 15 hiljada persijskih vojnika i grčkih plaćenika.

Epilog bitke bila je pobeda Aleksandrove vojske i povlačenje persijanaca, a kada je reč o žrtvama, procenjuje se da je živote izgubilo deset puta više Persijanaca nego Grka, a brojke se procenjuju negde na 4,000 poginulih sa persijske strane u poređenju sa oko 400 sa grčke.

Iako ove brojke sugerišu da je Aleksandrova vojska pobedila uz minimalne gubitke, važan je podatak da je tokom ove bitke u Aleksandrovoj vojsci povređeno između tri i četiri hiljade vojnika.

Ipak, istoričari, koji su bili u pratnji Aleksandra Velikog, zapisivali su drugačije, te je jedan od njih - Aristobul - naveo da je persijska vojska izgubila 22,500 vojnika, dok je broj žrtava sa grčke strane iznosio svega 34 vojnika.

1859. Rođen ser Artur Konan Dojl

Ser Artur Konan Dojl bio je britanski lekar i pisac, autor kriminalističkih romana, najpoznatiji kao "otac" Šerloka Holmsa i doktora Votsona.

Veliki uzor ser Artura bio je američki romantičar Edgar Alan Po, koji i dan danas važi za jednog od najboljih svetskih pisaca kratkih horor, triler i misterioznih priča. Edgar Alan Po je jedva preživljavao, a jedan od malo izvora prihoda bio mu je onaj koji je zarađivao radeći u novinskim redakcijama, preko kojih je veliki broj njegovih najpoznatijih priča i bivao objavljivan.

Zašto ovo spominjemo sada? - Upravo zbog zanimljive činjenice da je prvo značajno književno delo ser Artura "Crvena nit", u kome se svet prvi put susreće sa legendarnim detektivom iz Ulice Bejker, izašlo upravo u jednom časopisu 1887. godine

Nakon uspeha koji je ostvarila "Crvena nit" i činjenice da je publika fenomenalno prihvatila lik Šerloka Holmsa, Konan Dojl ogroman deo ostatka svoje spisateljske karijere posvećuje upravo Šerloku i njegovim avanturama, posvetivši mu tako ukupno 56 kratkih priča i 4 romana, od kojih su najpoznatiji "Znak četvorice" i "Baskervilski pas".

1939. Predstavnici Nemačke i Italije potpisali "Čelični pakt"

U Berlinu, nepuna tri i po meseca pred početak Drugog svetskog rata, nemački ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribentrop i njegov italijanski kolega Galeaco Ćano, potpisuju "Pakt o prijateljstvu i savezu između Nemačke i Italije", koji će u ostati upamćen, po predlogu italijanskog premijera Benita Musolinija, kao "Čelični pakt".

Na ovaj način, nemačke nacističke i italijanske fašističke snage ujedinjene su u svojim zajedničkim ciljevima za budućnost Starog kontinenta.

Jedan od potpisnika ovog pakta, koji je potpisanike obavezivao na desetogodišnu saradnju, inicijalno je trebalo da bude i predstavnik Japanskog carstva, ali je na kraju pakt potpisan samo između Nemačke i Italije, zbog neslaganja oko vojnih ciljeva članica pakta u bliskoj budućnosti. Dok su Nemačka i Italija kao svoje glavne neprijatelje gledali Francusku i Biritanju, za Japan je najveći trn u oku predstavljao Sovjetski savez.

Ipak, Japan će se pridružiti savezu Nemačke i Italije 27. septembra 1940. godine, u jeku Drugog svetskog rata, potpisivanjem "Trojnog pakta", poznatog i pod nazivom "Osovinski pakt", a malo više od godinu dana kasnije, 7. decembra 1941. godine, Japan će se zvanično uključiti u rat napadom na Perl Harbor.

1946. Rođen Petar Božović

Veliki glumac, još veći gospodin, a nadasve čovek kakvih je malo ostalo u današnjem opoganjenom svetu. Pripadnik je nekog drevnog, izgubljenog viteškog soja vođenog verom u Boga, čašću, junaštvom i ljubavlju, soja koji je odavno nestao sa lica zemlje.

Tek ponekad, na svega jedan maleni kosmički trenutak koji zovemo životom, pojavi se podsetnik da je ova vrsta moralnih divova nekada slobodno koračala planetom. Jedan od tih podsetnika svakako jeste gospodin Petar Božović, velikan srpskog i jugoslovenskog glumišta i naš današnji slavljenik.

Iza sebe je ostavio blizu 200 uloga u filmskim i televizijskim ostvarenjima, a mnoge od njih stekle su kultni status, upravo zbog njegove pojave, umeća i dela svoje duše koji je utkao u svaku od njih. On je jedan od onih glumaca za čije uloge znate da ih niko drugi ne bi mogao odglumiti.

Nezavisno od žanra i potencijala koje ima ostvarenje u kom glumi, za gospodina Božovića nijedna uloga nije mala ili beznačajna, i svakoj posvećuje svoju apsolutno pažnju. Zauvek će ostati upamćen po svojim maestralnim monolozima, zbog kojih mnoga ostvarenja u kojima je glumio neće postati žrtve zaborava. 

Neke od svojih najznačajnijih filmskih rola imao je u filmovima: "Lepota poroka", "Čudo neviđeno", "Tajna Nikole Tesle", "U ime naroda", "Lepa sela lepo gore" i "Crni bombarder". 

Iako su uloge inspektora Trtovića iz "Bumeranga" i doktora za ljubavne probleme iz "Čekaj me, ja sigurno neću doći" fenomenalne, ipak, možda najvažniji glumački trenutak u karijeri Petra Božovića jeste onaj čuveni, vanvremenski monolog iz veoma potcenjenog ostvarenja Žarka Dragojevića - "Noć u kući moje majke", kog mlađa publika verovatno ne pamti, a ona starija ga, nadam se, nije zaboravila.

1960. Najsnažniji zabeležen zemljotres u istoriji

U 15 časova i 11 minuta po lokalnom vremenu, 22. maja 1960. godine, Čile će postati žrtva najsnažnijeg zabeleženog zemljotresa u istoriji.

Zemljotres jačine nestvarnih 9,5 stepeni Rihterove skale odneo je između dve i šest hiljada ljudskih života, a materijalna šteta nikad nije procenjena.

Ovaj zemljotres je bio toliko snažan da je pokrenuo cunami, čiji su talasi visine zastrašujućih 25 metara havarisali obale Čilea, a neverovatna je i činjenica da su u Japanu i na Filipinima, na više od 10,000 kilometara udaljenosti od epicentra zemljotresa, zabeleženi talasi visine od preko deset metara.

1972. Prvi predsednik SAD u poseti Sovjetskom Savezu

Ovo je bila druga poseta Ričarda Niksona Moskvi, ali prva u funkciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država. a ugostio ga je šef sovjetske države Leonid Brežnjev.

Ciljevi ove posete bili su konstruktivni i pomirljivi, što je rezultovalo potpisivanjem više dogovora između dve velesile, a najvažniji među njima bio je "Ugovor o antibalističkim raketama", koji je ograničavao broj ovakvih raketa koje obe države smeju da poseduju.

Ovaj ugovor na snazi je bio do juna 2002. godine, kada su Sjedinjene Američke Države, zbog navodnog rizika od ucene nuklearnim oružjem, odlučile da se povuku iz sporazuma, što je rezultovalo njegovim konačnim raskidom.

1977. Završeno poslednje putovanje Orijent Ekspresa do Istanbula

Najčuveniji voz u istoriji čovečanstva Orijent Ekspres, pristigao je na svoje odredište i tako okončao svoj poslednji direktan put od Pariza do Istanbula na današnji dan pre 46 godina.

Napredovanje avio-saobraćaja uzrokovalo je pad popularnosti voza kao prevoznog sredstva za prelazak velikih staza. Iz tog razloga, kompanija je odlučila da, nakon 94 godine postojanja, ugasi ovu liniju, na kojoj su putnici, između ostalih velikih evropskih centara, prolazili i kroz Beograd.

Ovaj čuveni voz bio je inspiracija jednoj od najvećih spisateljica detektivskih romana Agati Kristi da napiše jedno od svojih najboljih i najpoznatijih dela "Ubistvo u Orijent Ekspresu".

1980. Svetu predstavljen PAC-MAN

Ako je neko osamdesetih godina dvadesetog veka znao kako da napravi kvalitetnu i "zaraznu" video-igricu, to su svakako bili Japanci, a upravo nam iz Japana dolazi svetska senzacija i dugogodišnji kralj video-igara, biser japanske kompanije Namko - Pekmen.

Ime je dobio po tome što je svojim oblikom podsećao na pločicu za hokej na ledu - pak, a svetsku slavu stekao je upravo na kontinentu gde je hokej na ledu najpopularniji - u Severnoj Americi, gde su se ljudi u arkadama otimali oko toga ko će igrati Pekmena.

To je bila igrica koju su svi želeli da igraju i na koju se trošilo najviše novca. Kako bi se automat sa igricom pokrenuo, bilo je potrebno ubaciti novčić, a jedan neverovatan podatak kaže da je u Japanu izbila nestašica jena, usled činjenice da se ogromna količina kovanica nalazila u Pekmen automatima.

Pekmen se smatra jednom od ikona pop-kulture i drži rekord za najprodavaniju arkadnu igricu svih vremena.

1987. Rođen najbolji teniser svih vremena Novak Đoković

Naš drugi današnji slavljenik je i najveći sportista sa ovih prostora svih vremena i, dozvolićemo sebi da kažemo, najveći teniser u istoriji ovog sporta. 

Osvojio je svaki Gren slem turnir barem po dva puta, a jedan od najvećih ciljeva za ovu godinu jeste i osvajanje čuvenog Rolan Garosa po treći put u karijeri, što bi bila njegova ukupno 23. Gren slem titula, čime bi definitivno prestigao Nadala i izjednačio rekord Serene Vilijams po broju titula na četiri najveća turnira u ovom sportu. 

Ipak, možda najveća Noletova želja u nastavku profesionalne karijeri jeste ta jedna jedina velika titula koja mu konstantno izmiče - olimpijsko zlato. Ako Bog da, Nole će braniti boje Srbije u Parizu iduće godine, a to će biti možda poslednja prilika da se ovaj san ostvari. 

Ovom titulom, Nole bi postao jedini član Velike trojke, koji iza sebe ima osvojen svaki Gren slem, svaki turnir Masters 1000 serije, Završni turnir sezone i Olimpijsko zlato, čime bi zauvek utišao debatu o tome koji član Velike trojke je najveći svih vremena, iako većini nas to olimpijsko zlato neće reći ništa što već nismo znali. 

Ipak, evo jedne kompilacije, da nas podseti o kakvoj teniskoj gromadi je reč:

Ostaje nam samo da našem Noletu poželimo srećan rođendan, dobro zdravlje, povoljne žrebove na turnirima koji dolaze i da konačno, na pariskoj šljaci, osvoji to olimpijsko zlato o kom toliko dugo sanja. 

Zdrav nam bio, Novače! 

2016. Preminuo Velimir "Bata" Živojinović

Legenda srpskog i jugoslovenskog glumišta Velimir "Bata" Živojinović, napustila nas je na današnji dan pre osam godina. 

U karijeri je glumio u preko 350, najviše filmskih, ali i televizijskih i pozorišnih ostvarenja i zbog ove impozantne brojke ostaće upamćen i kao glumac koji nikad nije odbio ulogu. 

Svakako najpoznatiji segment njegove karijere bili su filmovi partizanske tematike, među kojima se izdvajaju: "Kozara", "Most", "Bitka na Neretvi", "Sutjeska" i "Partizanska eskadrila", a možda njegova najvažnija filmska uloga u životu jeste uloga Valtera u kultnom filmskom ostvarenju Hajrudina Krvavca "Valter brani Sarajevo", zbog koje će neverovatnu popularnosti steći čak i u Kini. 

Koliko god neka njegova uloga bila, uslovno rečeno, mala, Bata je uvek uspevao da iz nje izvuče maksimum, te će i takve uloge ostajati uklesane u kolektivnom sećanju publike. Jedna od takvih uloga jeste i uloga Gvozdena u antiratnoj drami Srđana Dragojevića "Lepa sela lepo gore".

Čuveni pozdrav "Da se ne ljubimo", šaljivo se koristi i danas među brojnim ljubiteljima i ovog filma.