fbpx
Skip to main content

ZLOČIN IZ 2004. JERMENE JE DIGAO NA NOGE: Margarjan (25) je otišao u Budimpeštu da uči engleski, vratili ga iskasapljenog

Zločin koji Jermeni nikada neće oprostiti niti zaboraviti

Gurgen Margarjan (26. septembar 1978. - 19. februar 2004.) bio je poručnik jermenske vojske, kojeg je u Budimpešti, u Mađarskoj, 19. februara 2004. godine ubio Ramil Safarov, poručnik azerbejdžanske vojske. U septembru 2013. godine u Jerevanu je otkriven spomenik posvećen Margarjanu.

Potraga za balansiranim životom je moguća misija: Otkrijte male stvari koje će vas učiniti srećnim

Potraga za balansiranim životom je moguća misija: Otkrijte male stvari koje će vas učiniti srećnim

BOSANAC PATENTIRAO NUKLEARNU BOMBU: Ovo otkriće može promeniti svet koji poznajemo

BOSANAC PATENTIRAO NUKLEARNU BOMBU: Ovo otkriće može promeniti svet koji poznajemo

POLJSKA SPREMA ODMAZDU: Osvetiće se Rusiji zbog današnje odluke, a onda je Merkelova rekla šta ima

POLJSKA SPREMA ODMAZDU: Osvetiće se Rusiji zbog današnje odluke, a onda je Merkelova rekla šta ima

Margarjan je rođen u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije. Srednje obrazovanje stekao je u školi br. 122 u Jerevanu, a potom je diplomirao na Državnom inženjerskom univerzitetu u Jermeniji sa diplomom inženjera. Po završetku obaveznog vojnog roka od 1999. do 2001. godine, postao je oficir u Ministarstvu odbrane Jermenije u činu poručnika. 

Dana 11. januara 2004. godine otputovao je u Budimpeštu u Mađarsku, da bi učestvovao na tromesečnom kursu engleskog jezika koji je bio deo NATO-ovog programa Partnerstvo za mir.

Njegov kolega učesnik kursa, azerbejdžanski poručnik Ramil Safarov, ga je 19. februara oteo dok je spavao. Ubistvo se dogodilo u 5 sati ujutru, dok je žrtva spavala.

Mađarski cimer Margarjana, Balaš Kuti, seća se da je 18. februara uveče popio čaj i legao u krevet, pošto je imao temperaturu, dok se Margarjan zauzeo za učenje.

Oko 21:30 sati, Margarjan je otišao da poseti drugog učesnika programa iz Jermenije, Hajka Makučjana, koji je boravio u drugoj sobi.

Kuti se ne seća kada se Margarjan vratio, ali rano ujutru osetio je da je neko upalio svetlo. Mislio je da se Gurgen vratio u sobu, ali nakon što je čuo neke prigušene zvuke, okrenuo je glavu od zida i ugledao Safarova kako stoji pored Margarjanovog kreveta sa dugom sekirom u rukama:

- Tada sam shvatio da se dogodilo nešto strašno jer je svuda bilo krvi. Počeo sam da vičem na Azerbejdžanca, pozivajući ga da to zaustavi. Rekao je da nema problema sa mnom i da me neće dirati, isekao je Gurgena još par puta i otišao. Izraz njegovog lica bio je kao da mu je drago što je završio nešto važno - rekao je užasnut prizorom Balaš Kuti.

Postmortem obdukcijom je zaključeno da je Safarov zadao šesnaest udaraca u lice Margarjanu, gotovo odvojivši glavu od tela.

Potom je na brifingu koji je održala mađarska policija rečeno da je Margarjan takođe nekoliko puta uboden nožem u grudi. Nakon što je ubio Margarjana, Safarov je nastavio sa svojim planom da ubije Makučjana, ali je otkrio da su mu vrata zaključana.

U međuvremenu je Kuti istrčao iz svoje sobe i pozvao policiju, koja je odmah stigla na mesto događaja i uhapsila Safarova. Tokom ispitivanja priznao je da je ubio Margarjana. 

Budimpeštanski policajac komentarisao je da je ubistvo izvršeno "sa neviđenom okrutnošću", dodajući "pored brojnih rana nožem na grudima, žrtvina glava je praktično odsečena od tela".

Tokom suđenja, advokati Safarova pokušali su da ubede sudiju da je on psihički neuračunljiv i tvrdili su da pati od posttraumatskog stresnog poremećaja. Oni su tvrdili da je on prošao kroz psihološku traumu tokom Prvog rata za Nagorno-Karabah.

Međutim, ovo je u suprotnosti sa izjavom koju je Safarov dao kada je rekao da je studirao u azerbejdžanskoj prestonici Bakuu i u Turskoj od 1992. do 1996. Pregled mentalnog zdravlja koji je obavio azerbejdžanski lekar zaključio je da on nije "potpuno zdravog razuma".

Još jedno ispitivanje pokazalo je da je Safarov u vreme ubistva bio stabilnog uma, a sudija je odlučio da veruje u ovu procenu. Azerbejdžanski lekar je, na osnovu navodnih ličnih razgovora sa Safarovim, tvrdio da njegovi motivi proističu iz njegovog uverenja da je Margarjan vređao (u nekim verzijama i da je urinirao) na azerbejdžansku zastavu pred ostalim učesnicima NATO seminara.

Međutim, i tokom ispitivanja i na suđenju, Safarov je rekao da je ubio Margarjana samo zato što je Jermenin. Odbrana tokom suđenja nikada nije pozvala svedoke da potkrepe ove navode na sudu, a advokati tužilaštva snažno osporavaju da su se oni dogodili. 

Sud je 16. aprila 2006. godine osudio Safarova na doživotni zatvor bez mogućnosti žalbe do 2036. Sudija Andras Vaskuti kao razloge za kaznu naveo je predumišljenu prirodu i brutalnost zločina i činjenicu da se Safarov nije pokajao za svoja nedela. 

Dana 22. februara 2007. godine, mađarski sud je potvrdio presudu nakon žalbe advokata Safarova. 

Krajem avgusta 2012. godine, mađarske vlasti su se složile da puste i izruče Safarova Azerbejdžanu da tamo odsluži ostatak kazne.

Iako je mađarska vlada izjavila da je od azerbejdžanske vlade dobila uveravanja da će kazna biti izvršena, predsednik Ilham Alijev je odmah po dolasku Safarova u Baku izdao pomilovanje i naložio da se "oslobodi kazne".

Safarov je od tada unapređen u čin majora i pružen mu je smeštaj od azerbejdžanske vlade.

Godine 2004, nakon ubistva, Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije izrazilo je ogorčenje i žestoko osudilo zločin, navodeći da "očekuje da će međunarodne organizacije ovaj zločin proceniti na odgovarajući način i reagovati. Istovremeno, zahtevamo da mađarske vlasti da kazni počinioca u maksimalnoj meri zakona. Ministarstvo spoljnih poslova Jermenije izražava saučešće porodici, rođacima i kolegama poručnika Gurgena Margarjana."

Dana 31. avgusta 2012. godine, po premeštanju Safarova u Azerbejdžan i njegovom pomilovanju, tadašnji jermenski predsednik Serž Sargsjan objavio je da Jermenija obustavlja diplomatske odnose i sve zvanične kontakte sa Mađarskom. 

Azerbejdžanski politikolog Zardušt Alizade rekao je da bi Safarov bio nacionalni heroj, da nije prepoznat kao neko ko je počinio zločin, zbog čega mora biti kažnjen.

Elmira Sulejmanova, poverenica za ljudska prava (ombudsman) Azerbejdžana, izjavila je da je Safarovljeva kazna prestroga i da "Safarov mora da postane primer patriotizma za azerbejdžansku omladinu".

Fuad Agajev, istaknuti azerbejdžanski pravnik rekao je da Azerbejdžanci "moraju hitno da zaustave ovu trenutnu kampanju za podizanje Safarova u rang nacionalnog heroja. On nije heroj." 

Sudski postupak, Makučjan i Minasjan protiv Azerbejdžana i Mađarske, pokrenut je pred Evropskim sudom za ljudska prava i o njemu je odlučeno 2020. godine, pravnosnažnom presudom Azerbejdžan je kriv za svoje odluke u postupanju prema Safarovu, ali u velikoj meri oslobađajući Mađarsku za njen deo u premeštanju osuđenog ubice u njegovu zemlju.

Margarjanovo telo je prebačeno nazad u Jermeniju i sahranjeno na vojnom groblju Jerablur.

U septembru 2013. godine Artuš Margarjan, otac Gurgena Margarjana, bio je hospitalizovan. Prema jermenskim izvorima, Margarjan je pokušao da izvrši samoubistvo uzastopnim ubadanjem noža u stomak.

Operisan je u Medicinskom centru Malatija u Jerevanu i zbog prethodnih komplikacija njegovo stanje je prvobitno navedeno kao kritično. Tokom narednih nekoliko dana njegovo stanje je stabilizovano. Izvori još nisu naveli razlog za pokušaj samoubistva.

Gurgen Margarjan je posthumno odlikovan Medaljom za hrabrost Jermenije 2005. godine, a domovini je služio od 1999. do svoje smrti 2004. godine u rangu poručnika. Ubijen je u vreme kada je imao 25 godina.

Vesti o dešavanjima u Nagorno-Karabahu možete pročitati OVDE.

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
7 Beograd