NAJVEĆA ZAMKA CELE PRIČE Optužnica protiv Trampa od istorijske važnosti za SAD: Tužitlaštvo bi moglo da ima velikih problema...
Dokazni materijal i spisak svedoka koji će se pojaviti u sudnici još uvek su obavijeni velom tajne, što je i uobičajeno.
Ne smatram se krivim, izjavio je Donald Tramp u četvrtak u vašingtonskoj sudnici nakon što je treći put u malo manje od pet meseci bio uhapšen. Treća optužnica, druga federalna, prva se direktno odnosi na razdoblje njegovog služenja u Beloj kući, a Ministarstvo pravosuđa ga po četiri tačke tereti za pokušaj sabotiranja izbornog rezultata 2020. godine.
- Nikada u istoriji naše demokratije niko, pogotovo predsednik na odlasku, nije pokušao da poništi odluku naroda, zbog čega, de facto, ne postoji zakon koji je on direktno prekršio - objasnila je CNN-u Barbara Mekvade, bivša federalna tužiteljka, naglasivši da je upravo zato Smitova (treća) optužnica od tolike istorijske važnosti. To je najbliže što je iko tokom mirnodopskog razdoblja bio optužen za veleizdaju, napominje.
"VIDELA SAM UPLAŠENO ŠTENE" Sad i ona udarila na Trampa, pljušte ponižavajuće uvrede na račun bivšeg predsednika SAD
"OVO NIJE MESTO KOJE SAM NAPUSTIO" Prvo Trampovo obraćanje nakon završetka saslušanja: Ovo je tužan dan za Ameriku (VIDEO)
SUĐENJE DECENIJE: Tramp se izjasnio da nije kriv, braniće se sa slobode (VIDEO)
Pravne metode
Ali, u svom kratkom i jezgrovitom objašnjenju naglasila je možda i najveću zamku cele priče. Kako ne postoji zakon koji je Tramp direktno prekršio, tužilaštvo je moralo da se posluži kreativnim pravnim metodama kako bi povezalo laži izrečene nakon proglašenja izbornog pobednika s uzavrelom atmosferom polarizovane Amerike, što je rezultiralo maršom na zgradu Kongresa odnosno onim što se interpretira kao pokušaj državnog udara.
Jednostavno rečeno, tužilaštvo će morati da dokaže da je Tramp širio laži o izbornoj prevari s namerom da se protivustavno zadrži na vlasti, što znači da će ključ uspeha ovog slučaja biti u dokazivanju postojanja namere.
A to je uvek jako teško.
Odluka o pokretanju istrage protiv Donalda Trampa vagala se više od godinu dana. Naime, bili su svesni činjenice da će se slučaj interpretirati kao "politički motivisan", zbog čega su želeli da pronađu dovoljno dokaza pomoću kojih bi priču mogli da podignu s "političkog" na "krivični" nivo. Bacili su udicu, a nakon što su videli količinu dokaznog materijala prikupljenog u onome što se ispostavilo najvećom federalnom istragom u istoriji SAD-a, predomislili su se.
Pravni stručnjaci suglasni su oko toga da je Smitov slučaj neuporedivo čvršći od onoga koji je protiv Trampa pokrenuo njujorški tužitlac Alvin Brag zbog navodne nezakonite isplate novca pornozvezdi Stormi Danijels. Ali, svejedno, i u ovom slučaju se radi o pravnoj teoriji koja još nikada nije ispitana pred američkim sudom.
Dokazni materijal i spisak svedoka koji će se pojaviti u sudnici još su uvek obavijeni velom tajne, što je i uobičajeno. Ali, na 45. stranici Smitovog dokumenta razaznaje se da je tužilaštvo slučaj razradilo na pet logički povezanih delova koje će pojedinačno dokazivati tokom procesa. Kreće od širenja laži o izbornoj prevari, a nastavlja se detaljnim prikazom strategije Trampa i njegovih saradnika kojom su vršili pritisak na lokalne zvaničnike da odugovlače s obradom glasačkih listića.
Treća stavka odnosi se na ulogu tadašnjeg Ministarstva pravosuđa, od kojeg je poraženi Tramp očekivao logističku podršku i "davanje legitimiteta" suludoj tezi o izbornoj prevari. Ključ svega mogla bi biti četvrta stavka - uloga Majka Pensija, bivšeg potpredsednika (i Trampovog trentnog protivkandidata na republikanskim predizborima), čije se svedočenje željno iščekuje jer bi moglo da zacementira Smitov argument. Za kraj, tužilaštvo planira prethodno definisane stavke da spoji s nasiljem koje je eskaliralo u Vašingtonu 6. januara 2021. za koje drže da je bilo direktna posledica prethodnih preduslova.
Vredi da se naglasi i uloga koju bi moglo odigrati "šest saučesnika" protiv kojih tužilaštvo još uvek formalno nije podignulo zasebne optužnice, čime su otvorili prostor da im ponude amnestiju u zamenu za saradnju. Mark Meadovs, Trampov bivši šef kabineta, već je propevao kao kanarinac.
Prvi amandman
Trampova će se obrana prvenstveno fokusirati na argument da se slučaj odnosi na zaštitu slobode govora. Američki Ustav, naime, svojim državljanima u sklopu Prvog amandmana garantuje i pravo na laganje.
Ono što će biti teško opovrgnuti jeste namerno laganje jer Smit, navodno, ima čvrste dokaze koji upućuju na to da je Tramp bio svestan činjenice da je izbore izgubio, zbog čega bi Trampovi advokati mogli da restrukturišu taktiku oko argumenta da "nije dobro upoznat s izbornim procesom zbog čega nije znao da radi nešto protivzakonito". Trampu se to ne bi svidelo jer bi ga simpatizerima prikazalo kao "glupog" u toku predizborne kampanje u kojoj mu rejting raste.
Vredi napomenuti kako bi ceo slučaj u završnici mogao da bude i odgođen. Naime, kako je prvo saslušanje predviđeno za kraj avgusta ove godine, sama bi parnica gotovo sigurno mogla da počne u toku godinu dana, čime bi se poklopila s ključnom fazom republikanskih predizbora i same predsedničke kampanje. Trampov tim će, gotovo sigurno, od suda tražiti odlaganje suđenja do završetka izbora 2024., uz argument da bi "proces mogao da utiče na izborni rezultat".