RUSIJA OSVAJA AFRIKU?! Francuska zbrisana sa Crnog kontinenta, posle Nigera, na red došao i Gabon! Šta se dešava? (FOTO/VIDEO)

Nedavno smo bili svedoci brzog prevrata i puča u Nigeru, a danas nas je iznenadio još jedan prevrat u Africi. Naime, u zapadnoafričkoj državi Gabon, došlo je do svrgavanja tamošnjeg lidera. Grupa visokih gabonskih vojnih oficira pojavila se na nacionalnoj televiziji i saopštila da su preuzeli vlast, nekoliko minuta nakon što je državno izborno telo objavilo da je predsednik Ali Bongo osvojio treći mandat.

Pojavljujući se na TV kanalu "Gabon 24" u ranim jutarnjim satima u sredu, oficiri su rekli da predstavljaju sve bezbednosne i odbrambene snage u centralnoafričkoj zemlji. Saopštili su da su izborni rezultati poništeni, sve granice zatvorene do daljnjeg i raspuštene državne institucije.

Pre nego što počnemo analizu situacije u Gabonu, osvrnućemo se na prethodni puč u Nigeru, da vidimo šta se u drugoj zemlji dogodilo i kakve veze ova dva prevrata imaju sa Rusijom.

Krajem prošlog meseca, tačnije 26. jula došlo je do puča u zapadnoafričkoj državi Niger koja se nalazi u pojasu pozantijem kao Sahel, koji je pripadao u prošlosti francuskoj interesnoj sferi i bio njihova kolonija. Nigerska vojska je preuzela državne institucije i predsedničku palatu, uhapsivši demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazuma, podržanog od strane Zapada i Pariza.

Dva dana kasnije, 28. jula, novim liderom afričke nacije proglasio se general nigerske vojske Abdulrahman Tčijani. Potom su prekinute sve veze sa Francuskom čiji je Bazum bio vatreni saveznik, a poznato je i to da su velike količine uranijuma, kojim je Niger prebogat, upravo izvožene u Francusku, pa je Pariz davao široke ovlasti lideru Nigera u zamenu za ta bogatstva, što je Bazum znao da zloupotrebi i da u zemlji dolazi do kršenja ljudskih prava.

Francuska i zapadni saveznici odmah su osudili pučiste, a savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak je čak izjavio da Rusija direktno stoji iza puča u Nigeru, što nije daleko od istine. 

Stanovnici ove siromašne zemlje godinama su bili nezadovoljni zbog sve raširenije korupcije, siromaštva, gladi, kršenja ljudskih prava, ali pre svega zbog toga što ih Pariz nije dovoljno dobro štitio od terorista ISIS-a i Al Kaide koji su često vršili napade i ubijali civile u ovoj zemlji.

Treba imati na umu i to da su u Nigeru danas još uvek stacionirane francuske snage, kao i deo francuskih trupa koje su posle prevrata u susednom Maliju prešle u Niger, pa je Makron nazvao Niger novom francuskom bazom u Africi, ali se prešao u proceni.  

Pojavile su se brojne spekulacije da iza puča u ovoj zemlji stoji Rusija. Nakon što se sve izdešavalo u brzom prevratu, oglasio se i ruski predsednik. Vladimir Putin je pozvao na mirno rešavanje situacije u ovoj afričkoj zemlji.

Vojni vođa susednog Malija Asimi Goita je razgovarao sa ruskim predsednikom o situaciji u Nigeru, a potom je na društvenoj mreži Tviter ili "X" objavio da se Putin zalaže za "mirno rešavanje problema za stabilniji Sahel".

Poziv vojnog lidera Malija je uznemirio zapadne saveznike, jer Niger ima veliki strateški značaj za Francusku, SAD, EU, ali se sada vidi da ima veliki značaj i za Rusiju.

Velika glad i siromaštvo u ovom delu Afrike, kao i raseljavanje i izbeglištvo miliona ljudi podstaknuti terorizmom i nasiljem ISIS-a i Al-Kaide i pasivne reakcije francuskih zaštitnika, doveli su do domino efekta i pada niza vlada u afričkim zemljama, a kao alternativna opcija pojavljuje se Rusija.

Putin je nedavno organizovao veliki samit u Sankt Peterburgu pod nazivom "Rusija-Afrika" gde je okupio afričke lidere, od kojih su neki došli uniformisani i spremni da se stave u status saveznika Rusije i da raskrste sa neokolonijalnim statusom svojih država, koji je odgovarao Zapadu, a u ovom slučaju Parizu. Putin je afričkim zemljama na samitu obećao veliku finansijsku pomoć, ulogu protektora od terorizma i kriminala i hranu, posebno žito, za kojim Afrika vapi.

Ruski uticaj je počeo izrazito da raste u poslednje tri godine posle niza prevrata, a posebno su važni oni u Maliju i Burkini Faso gde su ojačane veze sa Rusijom a francuske trupe proterane. U Maliju se čak pojavila i grupa Vagner, koja je pružila usluge zaštite tamošnjoj eliti, ali i stanovništvu. Ne treba zaboraviti, da je i nekadašnji šef Vagnera, (koji je nedavno, pod sumnjivim okolnostima poginuo u avionskoj nesreći u Rusiji) Jevgenij Prigožin podržao pučiste u Nigeru, pa čak i ponudio svoje usluge, odnosno usluge Vagnera novim nigerskim vlastima.

Kao što smo rekli, ova afrička zemlja je prebogata uranijumom koji je ključan za razvoj nuklearnih kapaciteta, pa se i po tome vidi zbog čega se digla tolika prašina na relaciji Pariz-Moskva kada je Niger u pitanju.

Očigledno je da je podrška Rusiji porasla u Nigeru od puča, a njene pristalice su mahale ruskim zastavama na skupovima i pozivale Francusku da se povuče. Lideri puča u Nigeru opozvali su niz vojnih sporazuma sa Francuskom, iako je Pariz slegnuo ramenima rekavši da ih ne priznaje kao legitimne vlasti. Iz navedenog zaključujemo da je Rusija i te kako "bacila oko" na Niger, kao i prethodno na Mali i Burkinu Faso. Ove tri države, do pre tri godine bile su vatreni saveznici Francuske i Zapada, a sada se situacija preokrenula u korist Rusije koja je ponudila bolje uslove života i zaštite tamošnjem stanovništvu, a pre svega novim vojnim vlastima ove tri zemlje.

Vratimo se na Gabon. Rano jutros, u glavnom gradu Gabona, Libervilu došlo je do velike pucnjave. Grupa visokih oficira proglasila je izborne rezultate ništavnim i preuzela vlast. Prema tim izbornim rezultatima, koje pučisti ne priznaju, dosadašnji predsednik Ali Bongo je osvojio treći mandat, što vojska i narod odbijaju da prihvate. 

- U ime naroda Gabona odlučili smo da branimo mir tako što ćemo okončati sadašnji režim - navodi se u saopštenju oficira. Dok je jedan oficir čitao zajedničku izjavu, desetak drugih je nemo stajalo iza njega u vojničkim uniformama i sa beretkama na glavama.

Vojnici su se predstavili kao članovi "Komiteta za tranziciju i obnovu institucija". Državne institucije koje su proglasili raspuštenim uključuju vladu, senat, narodnu skupštinu, ustavni sud i izborno telo. Još uvek nije čista situacija da li je Gabon pod kontrolom pučista u potpunosti, ali ako se ispostavi da je to tačno, ovo će biti čak osmi puč u zapadnoj i isitočnoj Africi od 2020. godine.

Državni udari u Maliju, Gvineji, Burkini Faso, Čadu i Nigeru promenili su političke prilike u Africi. Tenzije u Gabonu su značajno porasle posle izbora u subotu iz straha da lider zemlje Ali Bongo na nedemokratski način produži višegodišnju vladavinu nad zemljom. On, zajedno sa svojim ocem vladao je Gabonom 56 godina! Opozicija je tražila promene u zemlji bogatoj kakaoom i naftom posle višedecenijske vladavine ove porodice.

Otac aktuelnog predsednika Omar Bongo, vodio je Gabon od 1967. do 2009. godine i osnovao je stranku Gabonska demokratska partija (PDG), koju je nastavio da vodi njegov sin Ali Bongo, koji je do smrti oca bio ministar odbrane zemlje, a potom preuzeo funkciju šefa države.

Gabonski izborni centar saopštio je da je Bongo obezbedio 64,27 odsto glasova u poređenju sa 30,77 odsto za svog glavnog protivkandidata Alberta Onda Osu, nakon procesa koji je opterećen kašnjenjima. Opozicioni lider je potom saopštio da su izbori velika prevara nakon što je u zemlji ukinut internet i uveden policijski čas (ovo je učinjeno od strane Bonga). Potom su nove vojne vlasti ukinule francuske TV kanale RFI, France 24, TV5 Monde zbog neobjektivnog izveštavanja o izborima i onome što se dešava u zemlji. 

Svrgnuti predsednik Gabona Ali Bongo nalazi se u kućnom pritvoru, prenela je potom novinska agencija AFP izjavu vojnih oficira.

- Predsednik Ali Bongo je u kućnom pritvoru, okružen porodicom i lekarima - rekli su oni u saopštenju objavljenom na državnoj televiziji.

Novinska agencija Rojters je potom potvrdila vojnu izjavu u kojoj se navodi da je predsednik Gabona Ali Bongo u kućnom pritvoru.

Jedan od sinova predsednika uhapšen je zbog "izdaje", navodi se isto u saopštenju. Lideri puča su za vođu tranzicije postavili šefa predsedničke garde, navodi se u prenosu AFP.

Kina je jedna od prvih država koje su reagovale na dešavanja u Gabonu, Peking je zatražio garanciju bezbednosti za predsednika Bonga. Kina je izjavila da pažljivo prati razvoj situacije u Gabonu. 

Tokom konferencije za novinare, portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova pozvao je sve strane da se posvete dijalogu kako bi se "što je pre moguće uspostavio normalan red". Vang Venbin je takođe pozvao da se garantuje lična bezbednost predsednika Bonga.

Potom su se oglasile Francuska i Rusija. Moskva se pridružila Francuskoj i Kini u izražavanju zabrinutosti. Rusija kaže da je "duboko zabrinuta" zbog očiglednog puča u Gabonu.

I Francuska je ponovila svoju zabrinutost zbog situacije u novoj izjavi ministra inostranih poslova Olivijea Verana kaže se da Pariz želi da se poštuju rezultati nedavnih izbora u Gabonu.

Zbog medijskog mraka u zemlji, ukidanja interneta, siromaštva i netransparentnih izbora, bez međunarodnih posmatrača, gabonska vojska je odlučila da preuzme vlast u zemlji, a na ulicama su primećene velike vojne snage podržane od strane oduševljenog naroda, koji maše zastavama Gabona, a navodno i ruskim zastavama i proslavlja svrgavanje dugogodišnjeg lidera.

Za razliku od prethodnih pučeva u centralnoj i zapadnoj Africi, gde je vidljivo rusko prisustvo i uticaj, za Gabon se to sa sigurnošću još uvek ne može potvrditi, ali nije teško naslutiti da se ruski uticaj odigrava i u ovoj zemlji.

Gabon je poput Malija, Burkine Faso, Nigera, Čada, Centralnoafričke Republike, takođe bio nekadašnja francuska kolonija koja je do danas vodila upravo politiku okrenutosti Parizu. Ostaje nam da vidimo šta će se dalje dešavati, ali je sve izvesnije da se Gabon, pored Nigera okreće istoku, odnosno Rusiji u političkom, ekonomskom, pa i vojnom smislu.