"NIKADA NEĆEMO ZABORAVITI I ODUSTATI" Bajden održao govor kod Pentagona, Amerika je obeležila 11. septembar
Američki predsednik je tom prilikom položio venac u znak sećanja na poginule u terorističkim napadima
Predsednik SAD Džozef Bajden položio je venac kod Pentagona, na 21. godišnjicu od najvećih terorističkih napada u savremenoj istoriji. U govoru je odao poštu "izvanrednim Amerikancima" koji su dali život u jednom od najcrnjih dana za američku naciju.
POSLE 21 GODINE I DALJE OSTAJE NA SNAZI: Amerikanci još uvek u strahu, Bajden je doneo odluku
AMERIKA SUTRA OBELEŽAVA 21 GODINU OD NAPADA 11. SEPTEMBRA: Evo šta se sve dogodilo tog KOBNOG jutra 2001. godine (VIDEO)
DAN KOJI AMERIKA NIKADA NEĆE ZABORAVITI: Najveći teroristički napad izvršen na današnji dan, Njujork preplavio CRNI DIM (FOTO)
- Nećemo nikada zaboraviti, nećemo nikada odustati - rekao je Bajden na komemorativnoj svečanosti.
- Naša obavezanost na to da sprečimo neki novi napad na SAD nema kraja - preneo je AP reči američkog predsednika.
Dvadeset jednu godinu posle terorističkih napada u kojima su islamski teroristi Al Kaide oteli četiri putnička aviona, Bajden je istakao da, iako su SAD napustile Avganistan, njegova administracija nastavlja da traga za odgovornima za napad 11. septembra.
Predsedniku SAD su se na godišnjoj komemoraciji pridružili i članovi porodica ljudi koji su izgubili život u terorističkom napadu kod Pentagona, kao i rukovodstvo Ministarstva odbrane.
- Imamo prema vama neverovatan, neverovatn dug - rekao je Bajden. Prva dama Džil Bajden govoriće na Nacionalnom memorijalnom obeležju ''leta 93'' u Šenksvilu, u Pensilvaniji.
Potpredsednica Kamala Haris i njen suprug prisustvovaće u Njujorku ceremoniji komemoracije u Nacionalnom memorijalnom centru 11. septembar. U utorak 11. septembra 2001. godine, napadači samoubice oteli su američke putničke avione i udarili njima u dva njujorška nebodera, ubivši hiljade ljudi.
Ovaj napad ostaje jedan od najtraumatičnijih događaja veka, ne samo za Ameriku već i za ostatak sveta, preneo je Bi-Bi-Si. Četiri aviona koja su letela nad istočnim delom Sjedinjenih Američkih Država istovremeno je oteo mali tim otmičara.
Oni su zatim upotrebljeni kao džinovski navođeni projektili kako bi udarili u zgrade simbole Njujorka i Vašingtona. Dva aviona udarila su u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Prvi je udario u Severnu kulu u 08:46 časova po istočnom vremenu, drugi je udario u Južnu kulu u 09:03 sati.
Zgrade su se zapalile, zatočivši ljude na višim spratovima, i obavivši čitav grad gustim dimom. Za manje od dva sata, obe kule od 110 spratova srušile su se u ogromnom oblaku dima. U 09:37 časova, treći avion uništio je zapadno krilo Pentagona - ogromnog sedišta američke vojske nadomak Vašingtona, glavnog grada države.
Četvrti avion srušio se u polje u Pensilvaniji u 10:03, nakon što su putnici pružili otpor. Veruje se da su otmičari nameravali da napadnu zgradu Kapitola u Vašingtonu. Sveukupno je živote izgubilo 2.977 ljudi ne računajući 19 otmičara, većina njih u Njujorku.
Stradalo je svih 246 putnika i članova posade u četiri aviona, u Kulama bliznakinjama, poginulo je 2.606 ljudi na licu mesta ili kasnije od povreda, a u Pentagonu je stradalo 125 ljudi. Najmlađa žrtva bila je dvogodišnja Kristina Li Henson, koja je umrla u jednom od aviona sa roditeljima Piterom i Sju.
Najstariji je bio 82-godišnji Robert Norton, koji je bio u drugom avionu sa suprugom Žaklinom, sa kojom je putovao na svadbu. Kad je udario prvi avion, procenjuje se da je u kulama bilo 17.400 ljudi. Niko nije preživeo iznad zone udara u Severnoj kuli, ali je 18 njih uspelo da pobegne sa spratova iznad zone udara u Južnoj kuli.
Među žrtvama bilo je državljana iz 77 zemalja. Njujork je izgubio 441 pripadnika službi hitnih intervencija. Hiljade ljudi je ranjeno ili je kasnije razvilo bolesti povezane sa napadima, a među njima i vatrogasci koji su radili u ruševinama. Napade je iz Avganistana isplanirala ekstremistička islamistička mreža Al kaida.
Predvođena Osamom Bin Ladenom, Al kaida je krivila SAD i njene saveznike za ratne sukobe u muslimanskom svetu. Otmice je izvelo 19-oro ljudi, radeći u tri tima od po pet članova i jednom od četiri - u avionu koji se srušio u Pensilvaniji. Svaka grupa je imala nekog ko je prošao pilotsku obuku i to u letačkim školama u SAD.
Petnaest otmičara bili su Saudijci kao i sam Bin Laden. Dvojica su bili iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan iz Egipta i jedan iz Libana. Manje od mesec dana posle napada, predsednik SAD DŽordž V. Buš poveo je invaziju na Avganistan, uz podršku međunarodne koalicije, kako bi iskorenio Al kaidu i pronašao Bin Ladena.
Međutim, američka vojska je tek 2011. godine konačno locirala i ubila Bin Ladena u susednom Pakistanu. Navodni planer napada od 11. septembra, Halid Šeik Muhamed, uhapšen je u Pakistanu 2003. godine. Od tada ga drže u američkom pritvoru u Zalivu Gvantanamo gde još uvek čeka na suđenje.
Bilo je potrebno više od osam meseci da se raščisti "Nulta tačka" - mesto na kom su se srušile Kule bliznakinje. Na toj lokaciji sada se nalaze spomenik i muzej, a zgrade su ponovo podignute, ali drugačijeg izgleda.
Završena centralna građevina - Svetski trgovinski centar Jedan iliti "Kula slobode" - još je viša (541 metar) od originalnog Severnog tornja, koji je bio visok 417 metara. Renoviranje Pentagona potrajalo je nešto manje od godinu dana, a osoblje se vratilo u kancelarije u avgustu 2002. godine.
BONUS VIDEO: Operacija "Londonski most" - Protokol nakon smrti kraljice Elizabete II