RAZMEĆE SE SAMO SIROTINJA: Ako mislite da stičete statusne simbole kupovinom - GREŠITE! Milioneri su promenili način života iz korena
Umesto trošenja novca na potrošačke proizvode, bogati se sve više okreću ka neupadljivim, nevidljivim, skupim dobrima i uslugama
Zaboravite sjajne Rolekse i Luj Viton torbe - bogati ljudi danas investiraju više u obrazovanje i zdravlje, a to pokazuje da je diskretno bogatstvo novi statusni simbol. Prema sociolozima, razmeće se samo sirotinja.
NEMAČKI MINISTAR ZDRAVLJA NAJAVIO: Povlastice za vakcinisane protiv korona virusa
VELIKI ULIČNI SUKOBI U ŠVAJCARSKOJ: Demonstranti gađali policiju flašama, oni uzvratili suzavcem (VIDEO)
TALIBANI MASAKRIRANI U AVGANISTANU: Službe bezbednosti potvrdile više od 150 eliminisanih za samo 24 časa (MAPA)
U eri gde masovna potrošnja znači da i viša klasa i srednja klasa mogu da poseduju isti luksuzni brend, bogati napuštaju materijalnu sredstva i ulažu u nematerijalna kao nov način označavanja statusa. To je ono što je sociolog Elizabet Karid Halket u svom članku na Bi Bi Siju nazvala neupadljivom potrošnjom, nasuprot očigledne potrošnje.
- U suštini, pokazivanje bogatstva više nije način označavanja bogatstva. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama jedan odsto najbogatijeg sloja stanovništva je potrošilo na materijalnu robu manje u odnosu na 2007. godinu - napisala je Karid Halket.
To nije samo rastući trend među milionerima - to se takođe primenjuje i među onima koje Karid Halket naziva "aspirativnom klasom", grupu koju ona vidi kao novu elitu. Ona je opisala "aspirativne" kao visoko-obrazovane ljude, koje definiše "kulturni kapital, a ne prihodi".
- Ova nova elita cementira svoj status putem nagoveštavanja znanja i izgradnje kulturnog kapitala, a ne uz pomoć potrošačkih navika koje idu uz njega - napisala je sociološkinja.
- Zbog otvorenog materijalizma, bogati ulažu znatno više u obrazovanje, penzionisanje i zdravlje - od kojih su svi nematerijalni, a koštaju mnogo puta više nego bilo koja torbica koja potrošač sa srednjim prihodom može da kupi - rekla je.
Ulaganje u obrazovanje podstiče društvenu pokretljivost
- Bogati roditelji kupuju zdravlje za svoju decu i pružaju maksimalnu obrazovnu prednost, počev već od vrhunske predškolske ustanove. U 2014. godini, jedan odsto najbogatijeg stanovništva je za obrazovanje potrošilo 860 odsto više od nacionalnog proseka koje se ulaže u obrazovanje - tvrdi ona.
Umesto trošenja novca na potrošačke proizvode, bogati se sve više okreću ka neupadljivim, nevidljivim, skupim dobrima i uslugama koje im pružaju vreme da steknu taj društveni kapital i ulože ga u svoju decu.
- Razmislite samo o bogatim porodicama koje troše milione da žive na pešačkoj udaljenosti od najboljih osnovnih i srednjih škola u državi, ili onima koji plaćaju čak 60.000 dolara za put do elitnog koledža posredstvom privatnog aviona - to je investicija u obrazovanje kako bi svojoj deci obezbedili uspešnu budućnost - smatra ona.
I roditelji sami ulažu u svoje znanje i dostignuća radeći sve više, što je još jedan moderan način označavanja statusa.
Zdravlje i velnes takođe označavaju status
Vog je ranije objavio da su zdravlje i velnes postali status luksuza, i to zaista ima smisla.
- Kulturna elita troši relativno malo na proizvode za lepotu, ali se opušta u vežbanju, jer misli da tela, kao i hrana, treba da izgledaju prirodno - napisao je novinar Finenšl Tajmsa Sajmon Kuper u analizi kulturne elite.
Neki dobrostojeći Njujorčanii plaćaju do 900 dolara mesečno za članstvo u elitnim teretanama sa rigoroznim postupkom prijave, privatnim ulazom i studio sadržajem za instagram influensere, u kojima časove drže i bivši olimpijci. Oni čak nude i ultra ekskluzivno članstvo za bogate ljude koji puno putuju, a koje košta i do 26.000 dolara.
Povratak prirodi i zdravlju posebno je postao važan tokom pandemije. Sirotinji i novim bogatašima je ostalo da se razmeću upadljivim brendovima.