NOVI VETROVI DUNUĆE SA NEMAČKE STRANE: Socijaldemokrate se vratile iz mrtvih - šta pobeda Šolca donosi Srbiji?

Najstarija nemačka politička partija, Socijaldemokratska stranka levog centra (SPD), koja je godinama loše prolazila na izborima, u nedelju je osvojila 26 odsto glasova. Hrišćansko-demokrata unija desnog centra osvojila je 24 odsto, što je najgori rezultat za tu stranku od njenog osnivanja 1945. godine.

Međutim, ova tesna razlika ostavlja Šolcu neizvesan i dug put ka izgradnji koalicije. Po njegovim rečima, početne pregovore vodiće sa Zelenom strankom, koja je sa 14,8 odsto glasova osvojila treće mesto, i četvrtoplasiranim Slobodnim demokratama (FDP) sa 11,4 odsto.

Šolcova stranka bila je mlađi koalicioni partner konzervativnom CDU-u kancelarke Angele Merkel u odlazećoj nemačkoj vladi, što je bio treći put da se pridružila svom tradicionalnom rivalu. Iako je SPD na taj savez pristajala nevoljno, on je Šolcu omogućio da proširi podršku na nacionalnom nivou.

Кao ministar finansija i vicekancelar u kabinetu Merkelove tokom pandemije, Šolc (63) je stekao reputaciju staložene osobe u krizi. On je nadgledao raspodelu milijardi evra za korona-pomoć, kao i hitnu pomoć žrtvama letnjih katastrofalnih poplava na zapadu zemlje.

Nazvan je "Šolcomat" zbog svog suvoparnog, ponakad i dosadnog, političkog stila. Ali to mu je možda i donelo prednost kod birača i dalje vezanih za Merkelovu koja ni sama nije bila poznata po strastvenim govorima. Uprkos tome što je iz rivalska stranke, pozicionirao se kao njen prirodni naslednik. Šolc nije "klon" Merkelove, ali ima dovoljno sličan politički stil da privuče glasače koji nisu raspoloženi za drastične promene.

Sa aktuelnom kancelarkom ga, kako svedoče njegovi prisni saradnici, vežu i karakterne osobine koje su Merkelovu 16 godina održavale na vlasti - suzdržane emocije, promišljenost i sklonost analitičkom pristupu problemima. To je očito ono što Nemci cene kod političara.

Šolc je rođen u Osnabruku u zapadnoj nemačkoj saveznoj državi Donja Saksonija, a odrastao je u bogatom gradu Hamburgu, gde je bio i gradonačelnik. Naizmenično je služio u parlamentu ili Bundestagu i kao ministar rada i socijalnih pitanja u prvom kabinetu Merkelove.

Njegovu političku karijeru pratilo nekoliko skandala. Dok je bio gradonačelnik Hamburga, suočio se sa kritikama zbog načina na koji je vodio samit G20 2017. godine, pošto je događaj ostao u senci sukob između demonstranata i policije. Tu su i nedavni finansijski skandali oko propale kompanije Wirecard i istrage oko pranja novca koji se delimično povezuju i sa njegovim ministarstvom.

Pribićević: Dobar rezultat socijaldemokratije budi nadu

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji i nekadašnji pomoćnik ministra spoljnih poslova Ognjen Pribićević kaže da su ovakvi rezultati izbora očekivani i u pogledu izjednačenosti dve stranke (SPD i CDU) kao i u pogledu pada CDU koja je isto tako očekivana s obzirom na to da iza sebe ima dvodecenijsku vladavinu.

Prema njegovim rečima, na osnovu tih rezultata, jako je teško prognozirati šta Srbija može očekivati od buduće nove vlade Nemačke s obzirom na ovako tesan rezultat i sa druge strane činjenice da vlada mora imati najmanje tri članice a da su dva potencijalna koaliciona partnera upućena na dve strane, zeleni na SPD a liberali na CDU, tako da postoje i različiti scenariji.

- U tom smislu očigledno je da će jedna od ove dve stranke morati da se opredeli za koaliciju sa strankom koja joj nije ideološki bliska nastojeći da ostvari svoje interese. Stoga, sve opcije su otvorene. Moram napomenuti još jednu važnu stvar a to je rezultat socijaldemokrata koji predstavlja veliko ohrabrenje za čitavu evropsku socijaldemokratiju koja se već praktično dve decenije nalazi u velikoj krizi i sada, sa ovim dobrim rezultatom nemačke socijaldemokratije, to svakako budi nadu da će ponovo te ideje koje zastupaju partije evropske levice da se nađu u prvom planu – ističe Pribićević.

On je podsetio da je Nemačka uvek pokazivala interes za ovo područje, koje se u najvećem delu poklapa sa našim interesima, a to su politička stabilnost, ekonomski napredak, integracije.

Upitan da li će se ta politika promeniti odnosno da li će naslednik Angele Merkel nastaviti sa tom politikom ili će naš region ostati na nekim marginama nemačkih interesa, Pribićević kaže da Nemačka kao i druge velike sile ima neke bitne konstatne u svojoj spoljnoj politici tako da možemo da zaključimo da će ona i dalje ostati manje više ista i posvećena našem regionu zbog svojih ekonomsko političkih interesa.

- Između ostalog, siguran sam da će Nemačka nastaviti da podržava evropske integracije i to pre svega u smislu one politike otvaranja poglavlja što je nažalost samo kompenzacija za nedostatak vizije prema zapadnom balkanu i Srbiji zato što je Srbija odavno morala da postane članica Evropske unije – smatra naš sagovornik.

Dodaje i da se može očekivati i više kritičkih tonova na naš račun u zavisnosti od toga koje stranke budu činile novu vladu i posebno ako zeleni dobiju Ministarstvo spoljnih poslova.

- Tada možemo očekivati razne reakcije kada su u pitanju naši odnosi sa Rusijom i Kinom kao i pitanja pravne države i odnosa između vlasti i opozicije – ocenio je Pribićević.

Odlaskom Angele Merkel prema njegovom mišljenju odlazi poslednji političar ere liberalizma i da sada ulazimo u neko novo doba.

- Mi praktično prisustvujemo kraju liberalnog poretka i ulazimo u neko novo doba, u neko novo vreme. Upravo je Angela Merkel reprezentovala taj pravi liberalni poredak sa svim svojim dobrim i lošim stranama. Uzmimo samo za primer njenu važnu odluku da primi izbeglice. Taj priliv je pokazao svu humanost liberalizma ali je doveo i do velikih turbulencija. Upravo na tom primeru vide se sve prednosti i mane liberalizma. Sada nam novo vreme donosi nove lidere koje tek treba da vidimo na delu. Menja se čitav sistem vrednosti, svedoci smo velikog razvoja tehnologije i to će sve nužno uticati na nov politički život – smatra Pribićević.

Popov: Novi vetrovi dunuće sa nemačke strane

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov potvrđuje tezu mnogih analitičara da su izbori u Nemačkoj pokazali da smo na pragu nekog novog vremena jer su socijaldemokrate prvi put bile u prednosti u odnosu na CDU.

- Kada se u Nemačkoj formira nova vlada sigurno je to da će se na početku mandata posvetiti njenom stabilizovanju i najstojanjima da javnosti pokažu da deluju drugačije od svojih prethodnika i da će pokušati da ostvare neka svoja predizborna obećanja. To neće uticati na zemlje Balkana ali siguran sam da im nećemo izmaći. Odnosno, ako žele da nastave sadašnju politiku da budu i dalje centralna zemlja Evropske unije i njen stožer, sigurno će morati da budu prisutni i na našim prostorima ali na neki kreativniji način i da nam dokažu da trenutnom politikom koju vodimo ne idemo baš u pravcu Evropske unije - smatra Popov.

Dodaje i da postoji nekoliko mogućih varijanti za formiranje vlasti u Nemačkoj ali da misli da su se "karte namestile" tako da u koaliciji budu zeleni i socijaldemokrate.

- Ako se desi da zeleni uđu u koaliciju sa socijaldemokratama našoj vlasti se ne piše dobro jer nam se više neće tolerisati ono što nam se do sada tolerisalo a tu prevashodno mislim na jednostranačku birokratiju i loše odnose sa okolnim zemljama. Doći će novi vetrovi koji će duvati sa nemačke strane i ukoliko se to desi, ovaj režim će definitivno žaliti za Angelom Merkel – zaključuje Popov.

Zapadni Balkan u EU, priznanje Kosova ključno

Iako su kancelarski kandidati tokom predizborne kampanje u najvećoj evropskoj ekonomiji i zemlji-predvodnici EU zaobilazili spoljnopolitičke teme u širokom luku, praktično sve do poslednje debate, nije isključeno da će upravo stavovi prema spoljnoj politici igrati značajnu ulogu u odabiru budućih koalicionih partnera SDP-a. Važno je imati na umu da je sama Merkelova tokom poslednjih petnaestak godina lično rešavala sve najveće spoljnopolitičke krize EU, počev od dužničke, preko ukrajinske do imigracione.

Šolc se, kao i Zeleni i FDP, zalaže za jaču i samostalniju EU u međunarodnim vojnim intervencijama, ali i za jačanje transatlantskih odnosa. Do mimoilaženja dolazi kod pitanja odnosa sa autoritarnim režimima - dok Zeleni tvrde da se sa njima mora boriti, jer evropske vrednosti "nemaju alternativu", Šolc je stava da se sa autoritarnim režimima mora sarađivati na zajedničkim projektima, a nesuglasice rešavati na međunarodnim forumima bez štete po poslovni svet.

Što se tiče Balkana i Srbije, SPD je stava da se perspektiva ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU ne dovodi u pitanje. Međutim, priznanja Kosova je i za nemačke Socijaldemokrate osnovno pitanje napretka na zapadnom Balkanu.

- Mi nećemo u EU moći da primimo zemlje koje imaju nerazrešena granična pitanja sa susedima. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga nam je potrebno rešenje otvorenog pitanja između Srbije i Kosova. Potrebno nam je i zbog toga kako bi sve članice EU mogle da priznaju Kosovo - rekao je nedavno za DW Nils Šmit, spoljnopolitički portparol stranke.

Zeleni podržavali bombardovanje Srbije

Nemački Zeleni su u Srbiji prepoznatljivi po evroposlanici Violi fon Kramon, koja svako malo ospe paljbu po nama, ali ključ odnosa Berlina i Beograda neće biti kod nje. Oni uglavnom misle da od Srbije zavisi da li će dolazak Zelenih pretvoriti u dobru ili lošu vest.

Početak odnosa Zelenih i Srbije nije bio dobar. Za vreme njihovog jedinog učešća u vlasti na saveznom nivou, devedesetih godina, tadašnji lider i šef diplomatije Joška Fišer odbacio je jak pacifistički pristup i neočekivano podržao bombardovanje SR Jugoslavije.

U novom programu, objavljenom 2020. godine, kao osnovna načela stranke navedeli su klimatska politika, ekologija i održiva ekonomija, jače učešće građana u politici, socijalna pravda, demokratija i mir.

Što se tiče Kosova, za njih je ono nezavisno, a pre dve godine evroparlamentarac Zelenih Otmar fon Holc rekao je da Nemačka i EU “moraju više da se angažuju u kosovskom problemu da drugi svetski igrači ne bi uskočili u taj prostor”.

Poslednjih godina u njihovo ime o Srbiji najčešće govori Viola fon Kramon-Taubadel, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo.

Ništa lepo od nje do sada nismo čuli, ali ne samo kada se radi o Kosovu. Nedavna “živopisna” izjava bila je da se unutar EU “zanemaruju geopolitičke implikacije procesa vakcinacije u Srbiji”, pre svega kada je reč o ruskoj vakcini “sputnjik V”. Briljirala je i ranije, pozvala Španiju da prizna Kosovo, i žučno branila Kosovo od ocene evroparlamentaraca da je “mafijaška država i rak-rana Balkana”.