Od kidisanja na Putina do skakanja sa krova: Koliko je mačku Miši ostalo (od devet) života? (FOTO/VIDEO)

Poprilično dramatična situacija odvijala se tokom jučerašnjeg dana u glavnom gradu Ukrajine. U centru cele priče nalazi se, još jednom, neumoljivi, bivši gruzijski predsednik Mihail Sakašvili, a danas istaknuti aktivističko-politički akter u Ukrajini koji je stigao u vreme krize, postao guverner Odese, izgubio poziciju, a potom postao i neprijatelj vlasti koju pak želi da sruši. Sudeći prema poslednjim akcijama, ima i značajan broj pristalica.

Situacija je juče eskalirala nakon što ga je ukrajinski državni tužilac prozvao "beguncem pred pravdom" (optužen je da je primio novac od oligarha s ruskom adresom Sergeja Kurčenka, inače saveznika svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, a sve s ciljem destabilizacije Ukrajine). Usledilo je njegovo hapšenje u stanu u Kijevu. Ipak, nesvakidašnja situacija tada tek počinje - Sakašvili nije želeo da se tek tako preda. Beži pred policijom na krov zgrade odakle preti da će se baciti.

Policija nekako ipak uspeva da ga privede, pa ga izvode iz zgrade kako bi bio smešten u policijsku maricu. Tada se na ulicama nalazi veći broj njegovih pristalica koji izgledaju kao da su spremni da brane svog lidera i silom.

Izbijaju sukobi s policijom, leti suzavac, i Sakašvili je opet slobodan - njegovi sledbenici uspeli su da ga izvuku iz marice uprkos velikom broju policajaca. Žestoki okršaj trajao je više od sat vremena.

Sakašvili (49) jednom je bio saveznik ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, zbog čega je i dobio ukrajinsko državljanstvo i poziciju guvernera u regiji Odesa 2015. No, prijateljstvo se raspalo, a epilog se može posmatrati na ulicama Kijeva.

Nakon što su ga spasili od hapšenja, on predvodi masu u velikom maršu prema zgradi parlamenta i tamo održava svoj govor u kojem predsednika Porošenka naziva "izdajnikom Ukrajine" i "šefom bande organizovanog kriminala".

Hoće da mu VIDE LEĐA: Marš za smenu predsednika Ukrajine, više od hiljadu ljudi na ulicama Kijeva

Sakašvili odbacuje sve optužbe koje mu se stavljaju na teret, a naročito onu da radi u interesu pro-ruskih oligarha - Nema većeg Putinovog neprijatelja u celom post-sovjetskom prostoru od Mihaila Sakašvilija! - poručila je trenutno glavna "zvezda" ukrajinskog anti-vladinog bunta. Nadalje, tvrdi kako je situacija zapravo obrnuta, da je navodno Porošenko taj koji je u dosluhu s Putinom i da radi "u ruskom interesu i na štetu Ukrajine".

Činjenica jeste da je Sakašvili "mačak s devet političkih života" i da još uvek može da pokrene stvari, iako su mnogi nakon svakog njegovog neuspeha tvrdili kako je ovo kraj "Miše" (kako ga pristalice od milja zovu).

Sa svega 37 godina postao je predsednik rodne mu Gruzije i na tom mestu ostaće dva mandata, od 2004. do 2013. godine. U politici je aktivan od 1995, a na poziciju predsednika stigao je nakon "Revolucije Ruža" koja je prošla bez krvi i koju je predvodio upravo on. S vlasti je tada srušen, odnosno podneo je ostavku, gruzijski predsednik Eduard Ševarnadze.

Ševarnadze je pak bio prava sovjetska "stara garda" - Gruzijom je de-facto vladao još od početka 70-ih godina, a u periodu od 1985. do 1991. bio je sovjetski ministar spoljnih poslova. Važan, vrlo važan, čovek za vreme vladavine Mihaila Gorbačova, naročito u spoljnoj polici - primera radi, ujedinjenje Nemačke bila je politika za koju se Ševarnadze lično zalagao.

Nakon raspada SSSR-a, očekivano, Ševarnadze je nastavio da vlada Gruzijom "kao da se ništa nije ni dogodilo", pa je vladao sve do 2003. kada su ga s vlasti, kako je već spomenuto, izgurali "Miša" i "Revolucija Ruža".

Sakašviliju se mora priznati da je domišljat, ambiciozan i vrlo snalažljiv, ipak, za sprovođenje revolucije ipak ne može poneti sve zasluge, šta više, on je za revoluciju bio javno lice, ali prijatelji iz pozadine su podjednako zaslužni za prvo pravo okončanje "sovjetske ere" u Gruziji, možda i više nego on.

Protesti ga doveli na vlast, a možda mu je i okončaju: Hiljade demonstranata traži ostavku Porošenka

Revolucija je dobila naziv po tome što su demonstranti, na čelu sa Sakašvilijem, upali u zgradu parlamenta u Tbilisiju noseći crvene ruže.
Svakako, bila je to jedna od prvih velikih takozvanih "Narandžastih revolucija". Iza celog projekta stajala je već dobro organizovana mreža Zapadnih nevladinih organizacija koja je finansijski podupirala pobunu i koordinirala demonstracije. Imena koja su stajala iza projekta danas se smatraju "klasikom" narandžastih prevrata, u prvom redu to je bio nezaobilazni Džordž Soroš, važnu ulogu odigrao je američki ambasador u Gruziji Ričard Majls, ali i tadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker koji je stigao u Tbilisi da svojim prisustvom da podršku novim snagama.

Mladi novi predsednik Mihail Sakašvili dokazivao se svojim pro-Zapadnim i pro-NATO stavovima, ipak, popularnost je s vremenom počela da mu opada, a sve češće je optuživan za korupciju, krađu glasova i autoritarno vladanje.

Drugog novembra 2012. priznao je izborni poraz i na vlasti ga je smenila koalicija "Gruzijski San" koju je predvodio tajkun Bidzina Ivanšvili. Teška vremena za Sakašvilija - naime, nova vlast podiže optužnicu protiv njega, tvrde kako je učestvovao u brojnim kriminalnim radnjama. On sve odbacuje i poručuje kako je optužnica politički motivisana. Ipak, "Revolucija ruža", sada je već daleka i već poprilično bledi, a "omča" se steže.

No, Miša ima najmanje devet političkih života i izvući će se iz ove nezgodne situacije. Šta više, možda baš zbog situacije u kojoj se našao 2014. kada postaje vatreni zagovornik ukrajinskog pokreta Evromajdana. Za njega je ovo idealna prilika da se vrati na poznati teren, tamo gde se ruši stari i gradi novi svet - mada je on sam živuća i hodajuća kontradikcija svega što taj svet donosi - kako Gruzija pre, tako i Ukrajina kasnije.

Ipak, u vrevi Majdana bilo je bitno imati Sakašvilija na svojoj strani. On je ipak već "stari revolucionar", i ne samo to - dok se Ukrajinci tek pripremaju na borbe s Putinom, on je svoj okršaj već imao. Gruzijsko-ruski rat bio je pravi rat, ali trajao je svega pet dana, pa je završio tako da je Gruzija izgubila kontrolu nad svoje dve pokrajine - Abhazijom i Južnom Osetijom, a Miša će ostati zapamćen po tome što je jedne kobne noći umalo pojeo svoju prepoznatljivu crvenu kravatu. Kakogod, ishod takvog sukoba nije ni mogao završiti drugačije, a Sakašvili je poraz pretvorio u svoju ličnu priču kojom je stekao ugled na Majdanu.

PUKLA TIKVA U UKRAJINI: Vlasti iz Kijeva sada progone Sakašvilija!

Prevrat u Ukrajini nije prošao mirno i nisu se nosile ruže (ali jesu kolači, američkog ukusa), ali je ipak uspeo - tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič nije izgledao toliko "sovjetski" kao Ševarnadze, ali se opasno klackao između Istoka i Zapada, da bi se na kraju ipak opkladio na Istok i zbog toga jedva izvukao živu glavu iz Kijeva. Predsedničku funkciju, ipak, nije mogao spasiti.

Ukrajina je obavila tranziciju s jednog tajkuna na drugog i predsednik postaje Petro Porošenko, u narodu poznat kao "kralj čokolade". Sakašvili je od novog "kralja" dobio popriličnu zahvalnicu - državljanstvo i mesto guvernera. Gruzijske vlasti, koje ga i dalje traže i žele da mu sude zbog svih navodnih malverzacija i drugih greha, ukidaju mu državljanstvo i izgleda kao da se Sakašvili još jednom izvukao, plan je upalio, novi revolucionarni tereni su osvojeni, a Miša jaše još jednom.

Čini se kako je Sakašvili svoj posao shvatio ozbiljno, pa nije primetio da je ta pozicija bila zahvalnost uz prećutnu klauzulu da "ne talasa". Naime, kao guverner Odese Sakašvili je pokrenuo veliku borbu protiv korupcije, a u Odesi je bilo korupcije u izobilju. Kao da nije znao da se zaustavi - njegove optužbe sevale su dalje i dalje da bi jednog dana udarile i protiv samog "kralja čokolade".

- Ovaj misli ozbiljno - pomislili su u Kijevu, s popriličnom nelagodom. Nije se to više moglo tolerisat, pa 26. jula ove 2017. godine, Porošenko Sakašvilija razrešava ne samo dužnosti, već i državljanstva, pa tako Miša odjednom postaje čovek bez adrese, bez države - i bez nade? Nipošto.
Porošenko je mislio da će ga se otarasiti dok je ovaj bio u poseti SAD-u, ali nije mu uspelo. Sakašvili se vratio, još jednom, i to s novom gorućom misijom: "Osloboditi Ukrajinu od korumpiranih elita!"

Kako misli to da učini? Kao i svaki put do sada, čini se. Sakašvili je "nepopravljiv" i izgleda kako se nikada ne predaje. Šta god mislili o njemu, ljudi mu kao takvom prilaze i ovi koji su svoje glave juče stavili pred policijske pendreke da bi ga spasili od ćelije ne izgledaju kao kvazi-hipsteri iz Soroševog Otvorenog društva.

Ko zna, možda je stvarno sklopio pakt s kakvim "ruskim oligarhijskim vragom" i sada ruši Porošenka po tom nalogu, a možda je pak i dalje "lojalni vojnik" narandžaste revolucije koju je započeo kao mladi pro-Zapadni lider u svojoj rodnoj zemlji i još uvek odrađuje svoje ideale i obaveze.

Porošenko imenovao Sakašvilija za guvernera: "On je veliki prijatelj Ukrajine"

Ko zna ko je više Miša Sakašvili. Možda se bori za svoj vlastiti opstanak, grčevito i vatreno, jer se već nalazi negde pred kraj niza svojih političkih života. Ne bi iznenadilo da je upravo to. Teatralan uvek je bio, ali ne do te mere da preti skakanjem s krova. S ukrajinskom zastavom oko ramena, s lisicama koje mu se još njišu oko zgloba jedne ruke, Miša je juče postao neočekivani simbol ukrajinskog otpora.

Iz Kremlja mu se smeu i likuju. Putinov portparol Peskov, upitan od strane novinara za komentar, poručuje: - Nemamo običaj da komentarišemo ljude po krovovima. Slično su mu se rugali i donedavno u Kijevu kada su mislili da će ga se s lakoćom otarasiti. Sada im on vodi ljude pred parlament i naziva, bez previše sumnje, stvari pravim imenom.

Koliko je još političkih života ostalo Miši, ko zna, nije lako pobrojati ih sve, ali ako mu je ovo poslednji, a mogao bi biti, ići će do kraja.