OTKRIVENO KAKO KORONA UTIČE NA MOZAK: "Ova otkrića govore nam da bi mogli imati dugoročne posledice"
U mnoštvu ozbiljnih simptoma infekcije COVID-19, zasad su najzagonetniji oni neurološki...
Iznenadni gubitak mirisa i ukusa bili su među prvim neobičnim simptomima o kojima su izvestili oboleli bolesnici s infekcijom koju uzrokuje novi koronavirus (SARS-CoV-2), ali takođe i moždani udar, razni napadi i encefalitis.
NAJSTARIJI PREDSEDNIK U ISTORIJI: Bajden u 78. godini stupa na funkciju, mnogi se pitaju šta ako bude kasno
KRVAVI PIR SE POTPIRUJE: Azeri satiru i gaze sve pred sobom, pucaju na vrata prestonice Karabaha!
"SJAJNA VEST": Tramp oduševljen vakcinom protiv korone koju je obećao svojim glasačima, odmah se oglasio na Tviteru
Prema medicinskim izveštajima, neki pacijenti kojima je dijagnostikovan COVID-19 takođe su osećali dezorijentisanost, delirijum, vrtoglavicu, a imali su i poteškoća s koncentracijom.
Već mesecima lekari neumorno pokušavaju razumeti ovu bolest i njene brojne manifestacije koje utiču na mozak na različite načine koji se još ne mogu u potpunosti objasniti. Kako bi objedinili što više prikupljenih podataka, dva su neurologa provela pregled istraživanja istraživši kako COVID-19 remeti normalne funkcije mozga, a što se može izmeriti EEG-om. EEG (elektroencefalogram) beleži električnu aktivnost u različitim delovima čovekovog mozga, obično pomoću elektroda postavljenih na teme.
U svom pregledu, neurolozi su objedinili podatke o gotovo 620 pacijenata pozitivnih na COVID iz 84 studije objavljene u recenziranim časopisima. Proučavanjem su zaključili kako rezultati EEG-a kod tih pacijenata mogu ukazivati na neki oblik encefalopatije povezane s COVID-om, odnosno znakove oštećenja ili poremećaja u radu mozga.
"Otprilike dve trećine pacijenata u tim istraživanjima bili su muškarci čija je prosečna dob 61 godina. Neki su već imali određene poremećaje poput demencije, koji mogu uticati na očitanje EEG-a, što su istraživači uzeli u obzir prilikom procene rezultata testova."
Među 420 pacijenata, čije su snimke EEG-a na koncu uzete u obzir i iskorištene za ovu studiju, skoro dve trećine ispitanih doživelo je neki delirijum, komu ili dezorijentisanost. Otprilike 30 posto pacijenata imalo je epizode slične napadima, zbog kojih su ih lekari i poslali na EEG, dok je nekolicina pacijenata imala problema s govorom. Preostali su, pak, doživeli iznenadni srčani zastoj, koji je mogao prekinuti dotok krvi u mozak.
EEG snimke tih pacijenata pokazale su čitav spektar abnormalnosti u moždanoj aktivnosti, uključujući neke ritmičke obrasce i epileptične skokove aktivnosti. Najčešća uočena abnormalnost bila je difuzno usporavanje, što je sveukupno usporavanje moždanih valova, a ukazuje na opštu disfunkciju moždane aktivnosti.
U slučaju COVID-a, ovo oštećenje može biti rezultat raširene upale, jer telo uspostavlja svoj imunološki odgovor, a eventualno smanjeni protok krvi u mozak, ako su srce i pluća slabi.
Trećina svih tih otkrivenih abnormalnosti bila je lokalizovana u čeonom režnju, delu mozga koji je zadužen za misaone funkcije poput logičnog zaključivanja i donošenja odluka.
Čeoni režanj takođe pomaže da regulišemo svoje osećaje, kontrolišemo svoje ponašanje, a uključen je u učenje i pažnju.
- Ova otkrića govore nam da moramo isprobati EEG na širem krugu pacijenata, kao i druge načine snimanja mozga, poput MRI ili CT skeniranja, što će nam dati bolji uvid u frontalni režanj - rekao je neurolog Zulfi Haneef s Medicinskog fakulteta Baylor u Houstonu, jedan od koautora ove studije.
S vremenom bi EEG mogao pomoći u učvršćivanju dijagnoze COVID-19 ili nagovestiti moguće komplikacije. To bi moglo pomoći lekarima u praćenju dugoročnih komplikacija te bolesti i otkrivanju drugih dugotrajnih učinaka na moždane funkcije pacijenta.
Dobijeni rezultati mogu se dodati sve većem broju dokaza da koronavirus može ozbiljno uticati na neurološko zdravlje ljudi.
- Potrebno je više istraživanja, ali ovi rezultati nam pokazuju na koja područja se moramo usredsrediti pre nego krenemo dalje - kazao je dr. Haneef.
- Čini se da su poremećaji koji utiču na čeoni režanj česti u COVID-19 encefalopatiji i mogli bi biti potencijalni biomarker ako se kontinuirano budu javljali - napisali su autori u svom radu.
Već se pokazalo koliko COVID-19 može biti "tvrodglav" i dugotrajan po pacijente koji simptome, naročito umor, osećaju još mesecima nakon što im je bolest dijagnostikovana.
- Mnogi misle da će oboleti, ozdraviti pa se vratiti u normalu. No, ova otkrića govore nam da bi mogli imati dugoročnih problema. Isprva smo samo sumnjali u to, a sada pronalazimo sve više dokaza koji to potkrepljuju - kazao je dr. Haneef.