OVO SU NAJVEĆI MOĆNICI KOJI DOMINIRAJU IRANOM: Otkriveno ko vuče konce na Bliskom istoku i namerava da postane NAJVEĆA NUKLEARNA SILA (VIDEO)

Zamršena, višeslojna struktura moći iranskog režima može biti izazovna za razumevanje i za one u zemlji, a kamoli spoljni svet. Iako se čini da je zemlja sa skoro 90 miliona stanovnika pod strogom kontrolom jednog sveštenika, vladajuća elita Islamske Republike je zapravo ušla u period značajnih promena, piše “Fajnenšel tajms”. Dok se frakcije pripremaju za borbu da naslede ostarelog vrhovnog vođu (85), budućnost režima sve više oblikuju njegove oružane snage i tvrdolinijaši. Politički tok postao je ključni faktor u bezbednosti Bliskog istoka, kako je višedesenijsko neprijateljstvo imeđu Irana i izraela doseglo nove, opasne visine poslednjih nedelja.

Kako se kriza razvija, promolilo se ključno pitanje za region – ko odlučuje za Iran, zemlju za koju se smatra da je na pragu da napravi nuklearnu bombu?

Da li Hamnei ima konačnu moć u donošenju odluka?

On je nedvosmisleno glavni donosilac odluka za čitavu krupnu domaću i spoljnu politiku. Hamnei odbacuje sve što smatra “tiranskim zapadom”, posebno SAD i Izrael. Zalaže se za sporni nuklearni program za koji tvrdi da je isključivo u civilne svrhe, pozivajući se pritom na religiozne tekstove.

Takođe je pragmatičan i poslušao je uputstva svog mentora ajatolaha Ruholaha Homeinija da opstanak režima nadmašuje važnost čak i suštinskih islamskih principa, piše FT.

Hameni preuzima proračunate rizike kad protivnici pređu njegove crvene linije. Nakon ubistva generala Kasema Sulejmanija 2020, njegovog omiljenog komandata IRGC, odobrio je raketni napad na američku bazu u Iraku u kojoj je povređeno preko 100 vojnika – ali bez smrtnih ishoda. Njegov poslednji potez – odstupanje od ustaljenog pristupa “strateškog strpljenja” – usledio je nakon navodno izraelskog napada na iranski konzulat u Siriji 1. aprila, kad je odobrio prvi direktan udar odmazde na Izrael, lansirajući preko 300 projektila i dronova.

Teheran je i to smatrao osmišljenim da ograniči eskalaciju izbegavanjem velikih žrtava.

Uprkos svojim godinama, Hamnei je aktivan, drži poduže govore i pojavljuje se u javnosti, ponekad bez uobičajenog štapa. On nastoji da od Irana napravi nadmoćnu regionalnu silu. Na važnim pozicijama drži tvrdolinijaše i izrazio je zadovoljstvo predsednikom Ibrahimom Raisijem, koji za razliku od svojih prethodnika nije izazivao vrhovnog vođu i pomno je sledio njegove smernice – kako piše FT možda da bi se bolje pozicirao kao naslednik.

Da li je Hamnei pod uticajem IRGC?

On kontroliše IRGC i pomogao je u tranformaciji garde u moćnu instituciju. Komandanti IRGC su mu lojalni, ali ajatolah takođe sluša njihove savete, uključujući i one nevezane za vojna pitanja.

Garda služi Hamneju kao primarni aparat za vršenje vlasti u Iranu i na Bliskom istoku. Njihov uticaj se proteže kroz sve oblasti društva –ekonomiju, kulturu, te spoljnu i domaću politiku, uključujući suzbijanje disidenata. Suštinski su oni moćna vlada u senci.

Hamnei je za IRGC odredio strategiju asimetričnog ratovanja, pronalazeći načine za borbu protiv konvencioalno moćnijih neprijatelja. Iran je osnažio posredničke grupe u Libanu, Siriji, Iraku i Jemenu, podržao je palestinske militante i razvio balističke rakete dugog dometa, dronove i glisere.

Da li Hamnei i IRGC zagovaraju rat sa SAD ili Izraelom?

Hamnei je nastojao da se sistematski bori protiv SAD i Izraela – ali bez izazivanja otvorenog rata. Podržavanjem posredničkih grupa poput Hamasa i Hezbolaha širom Bliskog istoka on je obećao da će izbaciti SAD iz regiona.

Dok američki obaveštajci nisu našli dokaze da je Iran učestvovao u napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra, Teheran je podržao napade na Izrael zbog njegovog osvetničkog rata u Gazi. Ali, libanski Hezbolah – najvažnija posrednička grupa Irana – je pokazao oprez u svojim sukobima sa Izraelom. Dok je više puta ispalio projektile preko granice, nije se upustio u sveopšti konflikt.

Kad je Iran lansirao stotine projektila na Izrael 13. aprila IRGC je bila ta – a ne Ministarstvo spoljnih poslova – koja je pozvala švajcarskog ambasadora da prenese poruku SAD, što je signaliziralo oklevanje Teherana da eskalira neprijateljstva, kako je FT-u rekao jedan zvaničnik.

Koja je uloga drugih sveštenika u Iranu u donošenju odluka?

Iranski sveštenici pružaju religiozni legitimitet vladarima zemlje, uključujući vrhovnog vođu, koji mora da bude šiitski muslimanski sveštenik. Ali, većina od njih ima malo uticaja na svakodnevne odluke.

Skupština eksperata, koja se sastoji od 88 sveštenika, odgovorna je za imenovanje sledećeg lidera nakon Hamnejeve smrti. Takođe treba da nadzire njegove postupke, iako se to nikad nije dogodilo.

Sveštenici se uglavnom bave religioznim studijama i fokusiraju se na kulturna i društvena pitanja, uključujući ulogu žena. Njihova popularnost je unazad u padu. Neki od uticajnijih kontrolišu poslovne fondove i javnost ih često krivi za ekonomske probleme. Bilo je čak napada na sveštenike na ulicama, navodi FT.

Koliki uticaj ima biznis?

Iranska ekonomija je predominantno pod kontrolom države i oslanja se na prihode od sirove nafte.

Privatni sektor je namerno marginalizovan da se spreči da biznis ispolji prevelik uticaj ili da zagovara političke promene, kako kažu poslovni lideri.

Šta je sa reformistima i centristima?

Iranski liberali i centrist od 1997. pokušavaju da ubede Hamneja da dozvoli političke i ekonomske reforme. Ali, tome se odupiru tvrdolinijaši koji ih optužuju za podrivanje zemlje a usklađivanje sa Zapadom. Reformističkim kandidatima je onemogućeno učešće na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Reformisti žele da smanje tenzije sa SAD i na Bliskom istoku i stave prioritet na ekonomski razvoj i privlačenje stranih investicija, dok tvrdolinijaši to vide kao “trojanskog konja” koji bi omogućio Americi da promeni režim u Teheranu. Oni zagovaraju partnerstvo sa Rusijom i Kinom i tvrde da američke sankcije pomažu Iranu da pojača svoju samoodrživost.

Kako piše FT, Hamnei se oslanja na lojalne tvrdolinijaše umesto da zaštiti svoju viziju za Iran - i pre i posle svoje smrti.

Izvor: Srbija Danas/Blic/Milijana Milikšić