clear sky
17°C
26.04.2024.
Beograd
eur
117.1527
usd
109.2537
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

"MARŠ NA DRINU" NAPISANA JE U NJEGOVU ČAST: Priča o slavnom komandantu GVOZDENOG PUKA

17.01.2021. 13:24
Piše:
Srbija Danas/Opanak.rs
Štab Gvozdenog puka
Štab Gvozdenog puka / Izvor: Foto: Wikipedia

Prema zabeleškama hroničara, u Kolubarskoj bici u Prvom svetskom ratu srpski vojnici su pokazali nezabeleženo junaštvo.

I to ne samo seljaci od kojih je srpska armija uglavnom bila sastavljena, već i njihovi nadležni oficiri i podoficiri. Među mnogobrojnima, izdvaja se i pukovnik Milivoje Stojanović Brka, slavni komandant Drugog pešadijskog puka "Knjaz Mihailo", u narodu nazvanog Gvozdeni puk.

BILO JE TO VREME KADA JE SRBIJA RAĐALA HEROJE! Opštom mobilizacijom Srbi želeli da osvete Lazara, Miloša i kosovske junake

BILO JE TO VREME KADA JE SRBIJA RAĐALA HEROJE! Opštom mobilizacijom Srbi želeli da osvete Lazara, Miloša i kosovske junake

ČUVENI "ĐAČKI BATALJON"! Priča o 1.300 kaplara - kako je mladost Srbije POLOŽILA ŽIVOT za svoju zemlju?

ČUVENI "ĐAČKI BATALJON"! Priča o 1.300 kaplara - kako je mladost Srbije POLOŽILA ŽIVOT za svoju zemlju?

PRVA OKUPACIJA BEOGRADA JOŠ OD TURSKIH VREMENA: Trajala je kratko! Kako su Srbi PROTIVOFANZIVOM slomili neprijatelja?

PRVA OKUPACIJA BEOGRADA JOŠ OD TURSKIH VREMENA: Trajala je kratko! Kako su Srbi PROTIVOFANZIVOM slomili neprijatelja?

O hrabrosti, čojstvu i junaštvu legendarnog pukovnika Stojanovića zabeležena su brojna svedočenja, a ostao je i zapis da je njemu u čast istaknuti srpski kompozitor Stanislav Binički komponovao čuveni "Marš na drinu", za koji je Milivoje Popović napisao birane stihove.

Milivoje Stojanović rođen je u Požarevcu 1873. godine. Posle završene Vojne akademije, kao pešadijski potpukovnik, ubrzo postaje komandant Podoficirske pešadijske škole.

U Prvom balkanskom ratu komandovao je 12. pukom, a za iskazanu hrabrost prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević mu je lično uručio Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima, skinuvši to najviše odlikovanje Kraljevine Srbije u tom ratu sa svojih i zadenuvši ga na Stojanovićeve grudi.

Potom je Stojanović imenovan za komandanta Kraljevske garde. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, sam je zahtevao da bude u jedinici koja će biti neposredno na frontu i to mu je i omogućeno.

U trenutku kada je krajem 1914. godine srpska vojska, odlukom njenih slavnih komandanata Živojina Mišića i Radomira Putnika naredila kontranapad, Stojanović je zbog zapaljenja pluća trebalo da bude smešten u bolnicu. Kada je, međutim, čuo za Mišićevo i Putnikovo naređenje da se neprijatelj mora proterati preko Kolubare, Stojanović je, kako je ostalo zapisano, rekao:

- Moje mesto je među mojim vojnicima. Kada se svrši borba, kad potisnemo neprijatelja, otići ću u bolnicu da se lečim. A sada, ostajem ovde.

Na potezu utvrđenih neprijateljskih položaja, Kamenica – Vis, posle više ponovljenih juriša, pukovnik Milivoje Stojanović Brka je i dalje bio ispred svojih vojnika. Istoričari su preneli da su mu – pre nego što su ga u jednom takvom naletu pokosili neprijateljski hici - poslednje reči bile: "Napred, na neprijatelja!".

Pripadnici Gvozdenog puka su nastavili napredovanje i pod komandom Stojanovićevog zamenika potpukovnika Dimitrija Milića slomili otpor neprijateljskih formacija na toj. Time je slavni Gvozdeni puk, osvojio jednu od najvažnijih tačaka u Kolubarskoj bici.

Ukupni gubici ovog puka u ratovima od 1912. do 1918. godine, tokom kojih je učestvovao u gotovo svim značajnijim bitkama, iznose približno 32 oficira i 1.239 podoficira i vojnika. U istom periodu, ranjeno je 148 oficira i 6.492 vojnika i podoficira.

U ove podatke nisu uvrštena imena pripadnika Gvozdenog puka koji su stradali od bolesti, naročito od kolere i tifusa, jer nikad nisu tačno utvrđeni. U svakom slučaju, sa svojim komandantom Milivojem Stojanovićem Brkom otišli su u istoriju i večnu slavu!