PARLAMENTARNI IZBORI U ŠPANIJI: Očekuju se velike promene u politici - moguća pobeda desnice?
Biračka mesta biće otvorena od 9.00 sati ujutru do 20.00 časova uveče, prenosi Rojters.
U Španiji se danas održavaju parlamentarni izbori na kojima će 37,4 miliona Španaca sa pravom glasa odlučiti da li će na vlasti ostati sadašnji premijer Pedro Sančez, lider Španske socijalističke radničke partije (PSOE) ili će kormilo države preuzeti konzervativna opoziciona Narodna partija (PP) Alberta Nunjeza Feiha.
BRIKS SE ŠIRI: Još jedna država podnela zahtev za učlanjenje
PLAMEN ZA SOBOM OSTAVLJA RAZORNU PUSTOŠ: Na Rodosu vatra bukti i dalje, čak 13 oblasti pod CRVENOM UZBUNOM - evakuisano 30.000 ljudi (VIDEO)
IZRAELSKI PREMIJER HITNO PREBAČEN U BOLNICU NAKON PROTESTA: Zameniće ga ministar pravde
Ankete: Pobediće PP
Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja PP će pobediti, ali neće uspeti da obezbedi apsolutnu većinu u parlamentu, prenose svetski mediji. Da bi formirao vladu, Feihu će biti potrebna podrška krajnje desničarske partije Voks, čiji je lider Santjago Abaskal.
Ako je Voks potencijalni saveznik Feiha, onda bi za socijaliste to bio savez sa "Ujedini se" (Sumar) ministarke rada Jolande Diaz, koji čini 15 levičarskih grupa.
Poslednje ankete javnog mnjenja objavljene u Španiji pokazuju da PP ima 33 do 36 odsto glasova, a socijalisti ispod 29 procenata. Voks i Sumar gotovo da su izjednačeni na 12,5-13,5 procenata.
Poraz Sančezove partije na lokalnim i regionalnim izborima
Sančez je raspisao prevremene izbore dan nakon što su njegova Španska Socijalistička radnička partija i njen mali koalicioni partner sa krajnje levice Unidas Podemos (Ujedinjeni možemo) izgubili na lokalnim i regionalnim izborima 28. maja.
Pre toga, Sančez je nagovestio da će izbori biti održani u decembru. Međutim, nakon majskog poraza, rekao je da je pošteno da Španci bez odlaganja odlučuju o političkoj budućnosti zemlje.
Posle 28. maja Narodna stranka je na lokalnim i regionalnim izborima izašla kao stranka sa najvećim brojem glasova, što joj je dalo pravo da preuzme vlast u svim gradovima osim u nekolicini i jednom ili dva regiona.
Od tada su se, PP i Voks dogovorili da zajedno vladaju u oko 140 gradova i mesta, kao i da dodaju još dva regiona pored jednog kojim su već zajedno upravljali.
Ekonomija najveće pitanje za većinu španskih birača
Najveći problem za većinu birača je ekonomija, čak i ako se veći deo kampanje fokusirao na druga pitanja.
Španija uživa u periodu rasta, a inflacija je u junu usporila na ispod dva odsto, što je jedna od najnižih u Evropi, ali sumorni brojevi nezaposlenih jedna su od najčešcih linija napada opozicije na aktuelnu vlast.
U maju je Španija imala najvecu stopu nezaposlenosti - 12,7 odsto, od svih zemalja EU.
Odlazak udesno?
Vlada PP-Voks značila bi da se još jedna članica EU pomerila čvrsto udesno, što je trend nedavno uočen u Švedskoj, Finskoj i Italiji.
Zemlje poput Nemačke i Francuske zabrinute su šta bi takva promena predstavljala za imigracionu i klimatsku politiku EU.
Dve glavne španske levičarske stranke su proevropski orijentisanje, a što se tiče desnice, PP je, takođe, za EU, ali Voks nije.
Izbori se održavaju u trenutku kada Španija predsedava EU po principu rotacije.
Bira se 350 poslanika
Sančez se nadao da ce iskoristiti šestomesečni mandat da pokaže napredak koji je ostvarila njegova vlada. Međutim, Sančezov poraz na izborima mogao bi da dovede do toga da PP preuzme kormilo nad predsedavanjem Španije EU.
Španci biraju poslanike za donji dom parlamenta koji ima 350 mesta, kao i 208 od 265 senatora u gornjem domu parlamenta.
Za donji dom parlamenta glasači biraju stranku, a ne konkretnog kandidata, dok u gornjem domu mogu izabrati najviše tri regionalna senatora. Prognoze na osnovu izlaznih anketa biće objavljene nekoliko minuta nakon zatvaranja biračkih mesta, ali gotovo definitivan rezultat biće poznat do ponoci.
Najviše tri nedelje da se konstituiše parlament
Po španskom zakonu dozvoljeno je najviše tri nedelje da se formalno konstituiše parlament. Vladajući monarh, kralj Felipe VI, onda počinje da se sastaje sa partijskim liderima, koji predlažu kandidata za premijera.
Tokom prvog parlamentarnog glasanja za formiranje vlade potrebna je apsolutna većina, a ako ne bude ispunjena, tokom drugog glasanja, koje se održava najviše 48 sati kasnije, dovoljna je prosta većina.
Novi izbori se raspisuju, ako posle najviše dva meseca nakon prvog parlamentarnog glasanja, ukoliko nijedan kandidat ne uspe da dobije podršku parlamentarne većine.