POČEO POPIS U ALBANIJI: Srbi asilimilirani i zaboravljeni, žive ulgavnom u okolini Skadra i Drača
Pandemija kovida odložila je popis za dve godine.
U Albaniji je 18. septembra počeo popis stanovništva koji će trajati šest nedelja i koštati 16,9 miliona evra.
SRBI U ALBANIJI OČEKUJU MNOGO OD POSETE VUČIĆA: Nemamo škole, novine, prava
Kako žive Srbi u Albaniji: Srpstvo sa nasilno albanizovanim imenima
Pandemija kovida odložila je popis za dve godine.
Ovogodišnji popis je 12. po redu. Prvi je održan 1923. a prethodni 2011, podseća TiranaPost.
Građani koji odbiju da učestvuju u popisu biće kažnjeni sa 50.000 do 100.000 albanskih leka (1 lek - 1,10 dinara).
Novine u popisu su upotreba tableta umesto papirnih upitnika za prikupljanje podataka na terenu i modernizacija Geografskog informacionog sistema (GIS).
Premijer Edi Rama je najavljujući popis stanovništva i domaćinstava pre nekoliko dana rekao da će to biti "digitalni popis" i istakao da je ključno da bude po evropskim standardima.
On je ukazao na dva ključna faktora koja će doprineti uspehu popisa od kojih je prvi partnerstvo sa Francuskom, Švajcarskom, Nemačkom i Švedskom, zemljama poznatim po preciznosti i stručnosti u prikupljanju podatka.
- Te zemlje, uz podršku EU, zajedno finansiraju popis pri čemu 55% novca obezbeđuje albanska vlada a ostalo partneri - rekao je tada Rama.
Prema njegovim rečima, drugi ključni faktor je napredna tehnologodija koje obezbeđuje integritet podataka u realnom vremenu.
Otpravnik poslova u ambasadi EU u Tirani Luiđi Soreka istakao je na događaju povodom početka popisa značaj pružanja pouzdanih informacija kroz popis.
Soreka je rekao da je popis od ogromnog značaja jer utiče na političke odluke, ne samo u Albaniji, već i kod alociranja fondova EU toj zemlji.
Takođe je istakao značaj popisa u kontekstu pregovora Albanije o članstvu u EU.
Popis stanovništva i domaćinstava sprovešće Albanski statistički instituit (INSTAT) koji je od EU dobio grant od 4,8 milona evra za popisu skladu sa evropskim standardima.
Težak položaj Srba u Albaniji
Tačan broj Srba koji žive u Albaniji nije poznat, zbog kasnog donošenja Zakona o zaštiti manjina, koji je na snagu stupio tek 2017. godine. Nepoznato je koliko je i pripadnika drugih manjinskih naroda koji žive u ovoj zemlji, koju osim Srba nastanjuju i Crnogorci, Grci, Makedonci, Bošnjaci i Romi.
Najveći broj Srba iz Albanije radi u inostranstvu, a oni koji su ostali bave se poljoprivredom, dok zaposleni u institucijama svoj identitet ili kriju, ili su ga zaboravili.
Status Srba u Albaniji, koji imaju dugu istoriju na toj teritoriji, je daleko od zadovoljavajućeg. Zbog bojkota poslednjeg popisa, još čekaju zakon o nacionalnim manjinama. Problem je i duga i komplikovana procedura vraćanja izvornih imena i prezimena koja su nasilno albanizovana, navodi RTS. Tu je i teška borba za očuvanje srpskog jezika.
Najviše Srba u Albaniji živi u Skadru i Fijeru. U Udruženju "Jedinstvo" kažu da od 2012. godine, otkad postoje, pokušavaju da organizovano očuvaju srpski identitet i kulturu. Ističu da im ide teško jer nemaju televiziju i novine na maternjem jeziku.
- Teško je biti Srbin u Albaniji. Nemamo problem s komšijama Albancima, u Fijer ih je došlo mnogo s Kosova i s njima gotovo svakog dana imamo problem. Oni ne vole da se uči srpski jezik, ne vole da se razvije srpska zastava u Udruženju, u školi i zato imamo probleme - objašnjava za RTS predsednik Udruženja "Jedinstvo" Ekerem Duljević.