DA LI ĆE SE NATO RASPASTI? Poljaci u strahu od Nemačke - "Ponovo smo ušli u opasnu zonu"
Duga i burna istorija bilateralnih odnosa Berlina i Varšave, čiji je jedan od najstrašnijih momenata bila invazija Vermahta na teritoriju Poljske kojom je, 1939. godine, počeo Drugi svetski rat, posle mirnih decenija, ponovo je ušla u izrazito turbulentno razdoblje
"Igre" oko protivvazdušnih sistema "Patriot", finansijske čarke dve zemlje unutar EU i nedavno ponovljen zahtev vlade u Varšavi za ratnim reparacijama stvorile su još jednu Ahilovu petu evropske porodice.
Nikad razjedinjenija Unija Starog kontinenta nastoji da zakrpi rezove koji se otvaraju na sve više frontova. Reči zahvalnosti iz usta poljskog predsednika Andžeja Dude, upućene nemačkom kolegi Frank-Valteru Štajnmajeru zbog odluke da se "patrioti" postave na teritoriji Poljske "zarad zaštite od Rusije", nisu tek kolegijalno "hvala" jedne članice EU drugoj. One zvuče kao olakšanje što vlasti u Varšavi više ne moraju da strepe od NATO reakcije koja im je visila nad glavom dok je Alijansa vagala o poljskom, doduše nezvaničnom predlogu Ministarstva odbrane, da se ovi PVO sistemi američke proizvodnje postave u Ukrajini koja je van NATO.
"OBJASNITE OVAJ INCIDENT!" Poljska traži odgovore nakon eksplodiranja poklona od ukrajinskih zvaničnika - povređen šef policije
RADOST UKRAJINACA NIKAD VEĆA: Nemačka odobrila, moćne samohodne haubice RCH 155 idu za Kijev, pa na front!
EKSPLOZIJA U VARŠAVI UZNEMIRILA POLJAKE: Poklon od Ukrajinaca mogao je biti KOBAN za načelnika policije Poljske
Zabunu je uneo poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak koji je, na ponudu Berlina da se u Poljskoj postave "patrioti", odgovorio da bi daleko efikasnije bilo njihovo razmeštanje u ratom zahvaćenoj Ukrajini. Od tada je klupko krenulo da se namotava, a nesporazum se razmrsio tek minule nedelje. Taman se prašina slegla, kad je, po ko zna koji put, Varšava otvorila pitanje ratnih reparacija, iako Berlin uporno tvrdi da je ono rešeno još pre mnogo decenija.
Nemačka vlada, kako je isticano više puta, ne vidi pravnu osnovu za reparacione zahteve iz Poljske. NJen argument glasi da je poljsko komunističko vođstvo 1953. godine odustalo od nemačke odštete. Osim toga, za Berlin je sa takozvanim ugovorom "Dva plus četiri" o spoljnopolitičkim aspektima nemačkog jedinstva to pitanje potpuno zatvoreno. Ugovor su, 1990. godine, s jedne strane potpisale tadašnja Savezna Republika Nemačka (SRN) i Istočna Nemačka (DDR), a s druge strane sile pobednice u Drugom svetskom ratu. Bila je to i osnova za ponovno ujedinjenje Nemačke.
Ponovni zahtev Poljske i vrtoglava suma od 1,3 milijarde evra, što je trećina nemačkog BDP, donosi novi kovitlac prašine u oči članova vlade u Berlinu, a naročito kancelara Olafa Šolca, koji sve vreme izjavljuje da Nemačku i Poljsku vežu izuzetno prijateljski odnosi velikog razumevanja.
Na sve to, naslonilo se eksplozivno istorijsko poređenje, koje je nedavno plasirao Jaroslav Kačinjski, predsednik poljske vladajuće partije PiS. On je optužio Nemačku za dominaciju u Evropi, uz aluzije na Drugi svetski rat.
Kačinjski je, u nedavnom govoru na jugozapadu Poljske, rekao da snaga Evrope leži u snazi njenih suverenih država, osuđujući, kako je rekao, "situaciju u kojoj jedna od evropskih država, danas najveća posle Rusije, mirnim metodama sprovodi planove koje je nekada želela da ostvari vojnim sredstvima".
- Ovo je put koji vodi u krizu i nesreću ne samo u Poljskoj već u celoj Evropi - kazao je Kačinjski, koji važi za ključnog stratega poljskih vladajućih desničarskih populista.
U predizbornoj kampanji, on obilato poseže za ovakvom antinemačkom retorikom, dok putuje zemljom uoči parlamentarnih izbora, planiranih za jesen 2023. godine. Kako tvrdi poljska opozicija, antinemačka i evroskeptična pozicija vladajuće stranke delimično je povezana sa predizbornom kampanjom.
Kačinjski ukazuje na stari nemački koncept srednje Evrope - da Poljska ionako mora da se pokori. Tokom nastupa u predizbornoj kampanji krajem novembra, Kačinjski je objasnio da mu godinama niko nije verovao, ali da Nemačka planira ujedinjenu Evropu pod nemačkim vođstvom: "Glavna država bi bila Nemačka, praćena možda Francuskom i Holandijom, ali sve ostale države treba, jednostavno, da se pokore."
Zbog činjenice da se poljska vlada usredsredila na Nemačku kao na neprijatelja, uzvratno pati i nemačka manjina u ovoj zemlji, čiji najveći deo od oko 30.000 ljudi živi u regionu Opolja, u Šleziji. Za ove ljude to znači da su dotacije iz poljskog državnog budžeta ove godine smanjene za čak 8,5 miliona evra. Nemačka vlada, međutim, domaćem javnom mnjenju objašnjava da "je u pitanju imigrantska grupa, a ne nacionalna manjina u formalnom smislu".
I GRČKA HOĆE ODŠTETU
I Atina potražuje od Berlina odštetu za ratne zločine počinjene tokom oba svetska rata, saopšteno je pošto je objavljeno da je šef poljske diplomatije Zbignjev Rau potpisao notu kojom traži reparacije od Nemačke. Vrednost odštete za uništavanje, ratne zločine i prinudni kredit za vreme nemačke okupacije Grčke procenjuju na 270 milijardi evra. Već unazad nekoliko godina, zvanična Atina ne isključuje ni mogućnost tužbe, što zvoni na zaoštravanje konflikta koji je od završetka Drugog svetskog rata uglavnom potiskivan u drugi plan.
TRAŽE GALICIJU
Varšava potražuje nešto i od Ukrajine i to - teritoriju. U Poljskoj je osvanula peticija sa zahtevom da se održi referendum o pripajanju "istorijskih teritorija". Platforma "Čejndž" postavila je apel Andžeju Dudi, pozivajući na "rani nacionalni referendum o ponovnom ujedinjenju s istorijskim poljskim teritorijama Istočne Kresi, Galicije i Lavova". Pojavile su se i najave o obuci poljskog vojnog osoblja za upravljanje Galicijom. "Poljaci pate od varvarskih Ukrajinaca", navodi se u peticiji, koja se poziva na činjenicu da su ove teritorije, po Sporazumu iz Rige, bile u sastavu Poljske od 1921. do 1939. godine. Elementi koji se u Poljskoj zalažu za podelu Ukrajine imaju i podršku od desnice iz Mađarske.