Da li je Titova poseta Pragu 1968. ubrzala dolazak Praškog proleća? Kako je 20. avgust promenio političku sliku sveta?

demonstracije tokom Praškog proleća / Izvor: Profimedia

20. avgusta 1968. stotine hiljada vojnika Varšavskog pakta krenulo je u invaziju na Čehoslovačku

Još za vreme Drugog svetskog rata Čehoslovačka je ušla u sovjetsku sferu uticaja, a od 1948. na vlasti je jedna i jedina stranka, Komunistička partija. No, kada je 1968. na čelo partije došao Aleksander Dubček stvari su se počele menjati - počeo je sprovoditi novu politiku pod sloganom "Socijalizam s ljudskim licem".

Počela se ukidati cenzura medija, liberalizovalo se društvo, došlo je do velike eksplozije kreativnosti u filmu i drugim medijima, naročito na veliko zadovoljstvo studenata koji su prigrlili reforme.

PORUKA UGOSTITELJA IZ GRACA RAZBESNELA HRVATE: "Ovakav potez neki osećaju kao šikaniranje i rasizam"

ČUVENI INFEKTOLOG ŠOKIRAO SVOJOM IZJAVOM: Čemu vakcina kada KOVID VIŠE NE UBIJA?!

NE MOŽETE SE SAKRITI NIKAKO: Policija DRONOM kontrolisala poštovanje distance na jednoj zabavi (VIDEO)

No, liberalizacija se nikako nije dopadala tvrdokornim ljudima iz stranke, a još manje sovjetskom rukovodstvu koji su u Dubčekovim reformama videli opasnost po gubitak Čehoslovačke koja je do tada bila duboko u njihovoj sferi uticaja, iza tzv. "Gvozdene zavese".

Aleksander Dubček / Izvor: Profimedia

Sovjetsko rukovodstvo odlučilo je kako se Dubček i njegove reforme moraju zaustaviti - i to silom. Zato su 20. avgusta 1968. pokrenuli invaziju na Čehoslovačku, invaziju u kojoj su učestvovale sve zemlje iz tadašnjeg Varšavskog pakta (izuzev Rumunije i Albanije, dok je Istočna Nemačka učestvovala s vrlo malim brojem ljudi, tek grupom savetnika).

Bila je to ogromna invazija s oko 250.000 vojnika. Ta politika nazivala se "Brežnjeva doktrina", po tadašnjem sovjetskom lideru Leonidu Brežnjevu. Šta je zapravo bila Brežnjeva doktrina? Bila je to zapravo sovjetska spoljna politika koja je zastupala stav da svaka pretnja socijalističkoj vladavini u bilo kojoj državi sovjetskog bloka i u istočnoj Evropi predstavlja pretnju za sve njih - te stoga opravdava intervenciju drugih socijalističkih država.

trupe Varšavskog pakta ulaze u Prag / Izvor: Profimedia

Invazijom na Čehoslovačku ugušen je period koji se nazivao Praško proleće. Pritom je ubijeno 137 Čehoslovaka, a oko 500 ih je ranjeno.

Kako se Moskva tako olako odlučila za invaziju? Jedan od razloga je bio i taj što su znali da Pragu NATO sigurno neće priskočiti u pomoć - tadašnji američki predsednik Lindon B. Džonson već je uveliko bio angažovan u ratu sa Vijetnamom i nije imao nikakve volje za neki dodatni sukob. U isto vreme je nastojao da sa Moskvom dogovori sporazum o kontroli naoružanja (SALT) te se nije hteo zameriti tamošnjem rukovodstvu dajući im zapravo do znanja da mogu s Čehoslovačkom raditi šta god žele.

20. avgusta 1968. u otprilike 11 sati uveče krenula je invazija - na Čehoslovačku su simultano iz 4 pravca krenule 4 vojske - sovjetska, bugarska, poljska i mađarska vojska. Ušli su s oko 250.000 vojnika i oko 2.000 tenkova. Kasnije se broj trupa povećao na 500.000.

trupe Varšavskog pakta ulaze u Prag / Izvor: Profimedia

Brežnjev je svakako želeo da akcija izgleda multilateralno, odnosno da to bude "koalicijska" invazija (za razliku od sovjetskog lomljenja mađarske pobune 1956.) - takvom taktikom, angažujući druge zemlje za akciju koju predvode, se i danas služe agresori, na primer SAD u Libiji, Avganistanu i Iraku, i kasnije Saudijska Arabija u Jemenu.

Dubčekova vlast sa druge strane nije pripremila nikakvu odbranu. On sam je bio uveren da nema šanse da će se invazija dogoditi verujući da je stvari "izgladio" s Varšavskim paktom na nedavnim sastancima, a takođe je smatrao da bi im invazija bila preveliki trošak.

Možda Dubček i jeste kolegama iz Varšavskog pakta na prethodnim sastancima pojasnio da se nemaju čega bojati, ali onda je napravio kobnu grešku - 9. avgusta 1968. u Pragu je ugostio Josipa Broza Tita te su mu tamo priredili slavljenički doček.

Dan mladosti / Izvor: Profimedia

Znalo se šta znači Tito u Pragu - za Moskvu je to bila velika crvena uzbuna. Naravno, socijalistička Jugoslavija nije bila u Varšavskom paktu ni u sovjetskoj zoni uticaja. Tito je bio prvi uspešni buntovnik još otkako je Staljinu rekao "ne". Je li Dubček hteo biti novi buntovnik poput Tita? Vrlo je moguće. Sve u svemu, svega desetak dana nakon što je u Pragu bio Tito tamo se našla sovjetska vojska.

Čehoslovaci su pružali miran i intenzivan otpor - okupatorskoj vojsci nisu dali ni hranu ni vodu, protestujući na ulicama protiv njihove prisutnosti. No, nije pomoglo, kao ni međunarodna osuda (Jugoslavija je davala diplomatsku podršku Dubčeku), vojska Varšavskog pakta je ostala, a Dubček je oteran s vlasti te je vraćena pro-sovjetska frakcija na čelo čehoslovačke Komunističke partije. Tek raspadom SSSR-a zemlja, koja se tada mirno razišla na dve - Češku i Slovačku - može nastaviti tamo gde je Dubček započeo tridesetak godina ranije.