Preti li Trampu opoziv?! Ono što je lider SAD-a rekao Rusima, može ga skupo koštati

Otkriće da je predsednik SAD Donald Tramp rekao ruskim zvaničnicima tajne obaveštajne informacije tokom njihove posete Beloj kući, odvelo je Vašington u stanje ludila, a sve češće se pominje termin koji nijedan predsednik SAD ne želi da čuje - "impičment" - procedura za opoziv.

Erdogan se MRŠTIO, Tramp SMEŠKAO: Sastanak je prošao dobro, ali se ne slažu oko kurdskog pitanja

Kako piše "Indipendent", Tramp se možda nikada neće suočiti sa opozivom, ali su zahtevi za to sve glasniji, iz Demokratske stranke se traži da Predstavnički dom ozbiljno razmotri to pitanje. 

Oči sveta uprte u Vašington: Predsednik Turske stigao u Belu kuću na razgovor sa Trampom (FOTO)

List navodi da je "impičment" proces koji ne mora nužno da znači uklanjanje sa položaja, ali da je to ozbiljna situacija za predsednika ili bilo kod visokog državnog zvaničnika i predstavlja prvi korak ka selidbi.

Tehnički, "impičment" je formalna optužba protiv službenika koju izdaje Kongres i ne mora da ima veze sa "suđenjem" ili "pronalaskom krivičnog dela".

Posle debate u Predstavničkom domu, navodi list, zakonodavno telo glasa o dokumentu Komiteta sudija, a ako dobije većinu glasova, predsednik se smatra svrgnutim. 

Potom, navodi "Indipendent", dokument Komiteta sudija ide u Senat, na razmatranje i "suđenje". 

Optuženi izlaže odbranu, a ako dvotrećinska većina u Senatu glasa protiv predsednika - predsednik je razrešen funkcije. 

Trampova administracija je prepuna skandala, navodi "Indipendent" i dodaje da oni koji pozivaju na obaranje Trampa svoj zahtev baziraju na njegovoj kampanji i navodnim vezama sa Rusijom, što je još u domenu spekulacija.

Trampova odluka da iznese ruskim zvaničnicima poverljive obaveštajne podatke, tehnički je u skladu sa zakonom, navodi list i dodaje da predsednik ima pravo na osnovu Ustava da odluči da li američka vlada smatra neku informaciju poverljivom ili ne i razgovara o tome sa bilo kime.

Do sada su tri američka predsednika bila suočena sa postupkom opoziva, piše "Indipendent" i navodi da je reč o Edrjuu Džonsonu, (na položaju 1866-69) koji je ponudio amnestiju zvaničnicima Konfederacije i stavio veto na zaštitu ljudskih prava bivših robova, Ričardu Niksonu (1969-74), zbog afere "Votergejt" i Bilu Klintonu (1993-2000) - zbog afere "Luinski" 

Nijedan od njih, međutim, nije bio i zvanično opozvan, Džonsonu i Klintonu je kasnije Senat ukazao poverenje, a Nikson je podneo ostavku pre okončanja procesa impičmenta, podseća "Indipendent".