Priča o dve Italije: Večita trka bogatog severa i siromašnog juga

Italija je kao super razvijena evropska država simbol uspeha na mnogim poljima.

Italijanska privreda je treća u Evropi i osma na svetu. Zemlja na Apeninskom poluostrvu ima vrlo visok nivo ljudskog napretka, a njeni građani spadaju među najdugovečnije na svetu. Politički je moćna sila u EU ali i na globalnom nivou.

No, Italija ima i svoje jedinstvenosti koji proističu iz specifičnog istorijskog, kulturnog, ekonomskog i političkog razvoja. Istorijski izvori podela su duboki i neiscrpni. Najvažnije je spomenuti da je Italija konačno ujedinjena 1861. trijumfom Rizorđimenta. Države i kraljevstva koja su postajala pre ujedinjenja bila su toliko različita da su Italijanima trebala decenije da se unificiraju kulturološki, jezički, politički i ekonomski.

Krajem 19. i početkom 20. veka severna Italija se brzo industrijalizovala (posebno trougao Milano-Đenova-Torino) i zemlja je doživela svoje prvo "ekonomsko čudo". No, južna Italija ostala je i dalje značajno neindustrijalizovana, osiromašena i popunjavala je redove italijanske emigracije. Pre Musolinijevog fašističkog režima Italija je još bila toliko raznolika da većina Italijana čak nije bila sposobna da čita i piše standardnim italijanskim jezikom.

Narod je pričao svojim lokalnim dijalektima. Fašistička politika imala je cilj da uspostavi nacionalno jedinstvo kako bi se narodne mase mogle identifikovati s Italijom, a ne samo sa svojim gradom ili regijom. U tome su fašisti imali izvesnog uspeha ali opet nisu mogli da iskorene ekonomske razlike. Nakon 1945. Italija je doživela drugo "ekonomsko čudo" ali se ono opet odnosilo na sever. No, ovaj put jug se uspeo industrijalizovati.

Hladni rat je imao veliki uticaj na unutrašnja zbivanja u Italiji. Amerikanci su podržavali Hrišćansku demokratsku stranku kako bi sprečili da prosovjetska Komunistička partija dođe na vlast. Takođe su italijansku mafiju vratili u pozicije moći na jugu kako bi pomagali demohrišćane. Takva američka politika je bila uspešna. Demohrišćani su sprovodili politiku izdašne socijalne države uz američke subvencije što je na kraju Hladnog rata dovelo do korupcijskih skandala i na kraju kolapsa stranke.

No, jug je svakako profitirao i uspeo je da napreduje. Međutim, razlike i dalje postoje. Za razliku od većine evropskih zemalja, u Italiji je dosta slabiji osećaj nacionalnog jedinstva i zajedništva među regijama.

Prema italijanskom ustavu država se sastoji od 20 regija ali se praktično svodi na dve privrede. Od 2001. do 2013. cela zemlja je prolazila kroz stagnaciju. Tada su severni i srednji delovi zemlje imali privredni rast nešto manji od dva odsto. Istovremeno se na jugu dogodio pad BDP-a od sedam odsto. To je delimično zato što je jug imao manji ekonomski rast pre izbijanja Svetske ekonomske krize 2008. godine.

No, glavni razlog razlika jesu loši ekonomski rezultati juga nakon izbijanja recesije. Jug je doživeo krah BDP-a u iznosu od 13 odsto u poređenju sa sedam odsto severa u periodu od 2008. do 2013. godine. Između 2008. i 2013. investicije na severu su se urušile za četvrtinu, a na jugu za trećinu vrednosti. 

Od 943.000 Italijana, koji su postali nezaposleni između 2007. i 2014. godine, čak 70 odsto je bilo južnjaka. Ukupna italijanska radna snaga u tom periodu se smanjila za četiri odsto, a na jugu za nepunih 11 odsto. Procenat zaposlenih na jugu je manji nego u bilo kojoj drugoj državi EU i iznosi 30 odsto dok je na severu ta brojka mnogo bolja - čak 64 odsto. Zaposlenost žena u južnoj Italiji iznosi samo 33 odsto dok je na nacionalnom nivou 50 odsto. Nezaposlenost na jugu je 2014. bila 21.7 odsto, a na nacionalnom nivou 13.6 odsto. Procenat severnjačkih i južnjačkih porodica koje su živele u apsolutnom siromaštvu 2013. je iznosio 5.8 odsto i 12.6 odsto respektivno. 

Jug ima i svoje prednosti - turisti jednostavno obožavaju tamošnje plaže.

Čuveni portal "Trip advajzer" je objavio da se osam od 10 najboljih plaža u Italiji nalazi na jugu zemlje. Plaže su na nekim mestima visoke i imaju kamenu podlogu, a na drugim niske i peščane. Južna Italija je poznata prema nenarušenoj obali dok je nadaleko poznato kristalno čisto more Apulije. Dužina obale na Sardiniji iznosi 1.849 km, a na Siciliji 1.000 km. 

Prema neprofitnoj organizaciji Svimeco čak 66 odsto električne energije na jugu nastaje obnovljivim izvorima energije. To južnu Italiju čini svetskim liderom u korišćenju alternativnih izvora energije. Zahvaljujući neravnoj topografiji na jugu se nalazi više od 6.000 vetrenjača.

Na jugu je zagađenje vazduha manje nego na severu. Jug je poznat i prema popodnevnom spavanju nakon ručka i večernjoj šetnji. Ove navike su duboko usađene kod južnjaka dok su na severu skoro izumrle. Zbog takvog načina života južnjaci žive duže. Žene sa juga prosečno žive 80.6 godina, a na severu 79.8 godina.

Očigledno kombinacija zdrave ishrane, sunca i mora, čistog vazduha, popodnevnog dremeža i večernje šetnje ima pozitivan efekat na zdravlje. Regionalne razlike su karakteristične za mnoge zemlje ali italijanska jedinstvenost jeste dugovečnost razlika koje nikako da nestanu. Ekonomski jaz između Istočne i Zapadne Nemačke, recimo, bio je mnogo veći pre ujedinjenja 1990. godine, no sada je daleko manji.

U Italiji nejednakosti ne nestaju. Razlike između severa i juga su dovele do jačanja Severne lige koja zagovara stvaranje federalne Italije i jačanje regija. Ako Italija želi i dalje da bude jedan od pokretača ekonomskog razvoja EU moraće što pre da proba da ujednači sever i jug u održivi dugoročni ekonomski rast.