"RAT VAKCINAMA" OTVARA FABRIKE CEPIVA U DRŽAVAMA: Da li će borba sa koronom biti trajna borba za vakcinaciju?

Vlade širom sveta pokušavaju da doskoče problemu fragmentirane proizvodnje vakcina, a mnoge zemlje pokušavaju da organizuju domaću proizvodnju i to počinje da utiče i na globalnu farmaceutsku industriju.

 

 

 

Evropska unija suočila se s nizom teškoća zbog kojih su zemljama članicama ove godine uskraćeni lekovi iz domaće proizvodnje.

Godine 1921. u nemačkom gradu Desauu osnovan je "Institut za bakterije okruga Anhalta" čiji je zadatak bila masovna proizvodnja cepiva. Tačno 100 godina kasnije dobio je novu misiju - proizvodnju vakcine protiv kovida-19.

Projekat u nemačkom Desauu ima podršku vlade savezne države Saskonije-Anhalt i sastavni je deo plana Berlina da osigura snabdevanje vakcinama, ali i da kreira još jedan nemački izvozni proizvod.

SAD su među zemljama čija vlada može u kriznoj situaciji može povući rekviziciju  kako bi obezbedila "proizvodnju nužnih dobara". Vašington je već u početnoj fazi pandemije počeo finansirati proširivanje i prilagođavanje fabrika za za proizvodnju lekova.

 

Pozivajući se na zakon o ratnoj proizvodnji, Vašington je kompanijama angažovanim na proizvodnji vakcina obezbedio sirovine koje su nabavile druge firme, a vojska je nadzirala gradnju nekih pogona. Manjak stručnjaka za nadzor gradnje rešilo je ministarstvo obrane. 

Nemačka sa druge strane želi problem nestašice cepiva da reši podrškom domaćim farmaceutskim firmama.

Neki, uključujući Australiju, Brazil, Japan i Tajland, sklapaju proizvodna partnerstva sa švedskim proizvođačem lekova AstraZenekom.

Italija je obećala državnu podršku javno-privatnom centru za proizvodnju cepiva, dok Austrija, Danska i Izrael planiraju zajednički fond za istraživanje i razvoj i razmotriće mogućnost proizvodnje vlastitih cepiva sledeće generacije.

Nestašica cepiva u Evropi pokazala je da zemlje koje zavise o isporukama multinacionalnih firmi mogu biti ranjive.

Tako je AstraZeneka u januaru više nego prepolovila snabdevanje EU u prvom i drugom tromesečju, rekavši Briselu da ne može preusmeriti u Uniju vackine proizvedene u Belgiji, a rezervisane za Ujedinjeno Kraljevstvo.

Smanjene su isporuke zaoštrile napetost u odnosima Londona i Brisela,

 

nateravši evropske zvaničnike da ograniče izvoz vakcina koja se proizvode u EU. Italija je tako ovog meseca blokirala izvoz AstraZenekinog cepiva, podseća Rojters.

Nemačka je neto uvoznik vakcina, s trgovinskim deficitom u toj kategoriji proizvoda od 720 miliona dolara. Berlin to planira da promeni, a u tome bi terbalo da mu pomogne nekadašnji "Institut za bakterije okruga Anhalta" u Desauu, danas firma IDT Biologika, u porodičnom vlasništvu.

IDT Biologika namerava s AstraZenekom uložiti više od 100 miliona evra u proširenje pogona u kojem će smestiti kompletni proizvodni proces.

Njemačka još nije rezervisala pravo na kupovinu budućih vakcina, ali vlada će do 1. maja objaviti plan mera podrške i podsticaja izgradnje kapaciteta za dugoročnu proizvodnju cepiva, navodi se u dokumentu koji je Rojters dobio na uvid.

Za predstavnike farmaceutskih firmi dugoročne garancije kupovine su važnije pri donošenju odluke o ulaganju od državne pomoći, tvrdi izvor u vladi. 

Berlin želi da se u IDT-ovom i drugim pogonima proizvode dve milijarde doza cepiva protiv kovida godišnje, rekao je Rojtersu neimenovani izvor. Uporedbe radi, AstraZeneka želi do kraja godine da proizvede do tri milijarde doza, čime bi postala najveći proizvođač cepiva u svetu.

 

Cilj Berlina mogao bi uveliko da premaši potrebe EU i njegovih 450 miliona stanovnika, ali još nije jasno koliko će građani često morati da se vakcinišu kako bi ojačali imunitet u borbi protiv virusa.

Globalno se vakcine proizvode u mrežama farmaceutskih firmi i često u raznim fazama prolaze kroz nekoliko zemalja, čak i kontinenata, pre no što se nađu u injekciji.

Samo u EU vakcine protiv kovida proizvode se u više od 30 fabrika, od Švedske do Španije. AstraZeneka navodi da ima proizvodne kapacitete na 25 lokacija u 15 zemalja, u lancu partnerstava koje je izvršni direktor jedne kompanije uporedio s Rubikovom kockom.

Nemačka firma IDT Biologika sada planira "da pokrije" sve etape proizvodnog ciklusa. Sastavni deo nemačkog klastera biće i proizvođači cepiva BioNTeh SE i KjurVak NV, koji su izmislili najnoviju tehnologiju cepiva i oba su dobila državnu finansijsku podršku.

Izgradnja kapaciteta za proizvodnju cepiva ima smisla s obzirom na svetsku potrebu za cepljenjem protiv kovida, potencijalno i više puta, ali i zbog pretnje mogućih novih pandemija.

Najveću efikasnost garantuju veliki proizvodni pogoni, posebno ako se uzme u obzir mogućnost da bi se raštrkanost kapaciteta u više zemalja u određenom trenutku mogla pokazati neekonomičnom.

Prasant Jadav iz američkog Centra za globalni razvoj kaže da je prag ekonomičnosti 100 miliona doza godišnje. Pet zemalja moglo bi, verovatno, povećati proizvodnju bez većih troškova, ali ako mnogi počnu proizvoditi male količine.

- Na kraju ćemo svi plaćati veću cenu - kaže.

Kanadska vlada odlučila je da u Montrealu izgradi državni pogon koji bi od početka sledeće godine trebalo da proizvodi oko dva miliona doza cepiva mesečno, puno manje od tog praga.

 

Na pitanje hoće li tako mali obim proizvodnje značiti veće troškove, u kanadskom Nacionalnom istraživačkom savetu odgovaraju da im cilj nije nadmetanje s privatnim sektorom:

- Cilj je ustanove brzo reakcija na buduće zdravstvene krize - naglasili su.

Kako je ranije najavljeno, u Srbiji bi u maju trebalo da počne sa radom prva domaća fabrika vakcina koja bi u početnoj fazi, u saradnji sa ruskim proizvođačem, proizvela četiri miliona doza Sputnjika V. 

Predsednik Vučić je najavio i otvaranje proizvodnih pogona za proizvodnju kineske vakcine Sinofarm.