ŠKOTSKI GRAD JE ČETVRT VEKA EVROPSKA PRESTONICA SMRTI: Narkomaniji nikako da stanu na put, HEROIN najveći problem
"Izaberi život" kaže Juan MekGregor u filmskoj adaptaciji "Trejnspotinga" Irvina Velša, surovom romanu o grupi zavisnika koji žive u Edinburgu. "Ali, zašto bih želeo to da uradim?", nastavlja MekGregorov lik Mark Renton. "Izabrao sam da ne izaberem život. Izabrao sam nešto drugo. A razlozi? Nema razloga. Kome su potrebni razlozi kada imate heroin?" Mračna komedija sa zaraznim britpopom bila je međunarodni hit koji je bacio svetlo na škotsku narko scenu, piše CNN.
VATRA SPRŽILA GRČKU: Potresni prizori sa Evije - bebe i nemoćne spašavaju brodovima (FOTO)
AMERI SPREMAJU SNAŽNE UDARE NA AVGANISTAN: Čekaju da se Britanci izvuku iz gradova, pa šalju bombardere B-52
AZERI GRANATIRALI POLOŽAJE JERMENA KOD SJUNIKA: Otvorena žestoka vatra blizu Crnog jezera, Rusi žure da spreče krvoproliće
"Irvin Velš nam je učinio uslugu", kaže Roj Robertson, profesor zavisničke medicine na Univerzitetu Edinburg koji je više od 40 godina radio kao lekar u ovom gradu.
Knjiga, koja je objavljena 1993. godine, bila je "prekretnica", kaže Robertson. "Za nas koji smo radili i živeli u tom sektoru u to vreme, to je bio vrlo tačan portret problema. Te vrlo mlade, dinamične, agresivne promocije veoma čistog heroina - i svih posledica koje su proizilazile iz toga", dodao je on.
Ali, 25 godina posle filma, škotski problem sa drogom je gori nego ikada. Stopa smrti od koršćenja droge najviša je u Evropi, navodi se u izveštaju nacionalne statističke agencije. Stopa smrti daleko je viša nego u okolnim zemljama - Švedskoj i Norveškoj i više od 3,5 puta viša nego u celom Ujedinjenom Kraljevstvu, navodi se u izveštaju.
Mnoge žrtve su stari uživaoci narkotika koji su bili tinejdžeri ili u ranim 20im kada se "Trejnspoting" pojavio. Posle celog života drogiranja, njihovo zdravlje je nestalo. Ali, stručnjaci kažu da je pozadina škotskog problema mnogo komplikovanija i rezultat generacija uskraćivanja, nedovoljnog finansiranja i problematičnih lanaca snabdevanja.
Prošle godine u Škotskoj je registrovano 1339 smrti povezanih sa narkoticima, navodi se u godišnjem izveštaju. To je u proseku tri smrti dnevno u zemlji sa 5,4 miliona stanovnika. U izveštaju se navodi i da je stopa smrti povezanih sa drogom na najvišem nivou od kada je počela da se prati 1996. godine.
U međuvremenu, Slovačka koja ima sličan broj stanovnika kao i Škotska, zabeležila je 34 predoziranja 2019. godine iako Robertson kaže da "evropske zemlje u velikoj meri potcenjuju broj umrlih od droge" i statistički podaci im nisu tako dobri kao u Škotskoj.
Škotska ima najvišu stopu umrlih od droge po glavni stanovnika u Evropi. Stopa smrti je 2019. godine iznosila 318 na milion stanovnika starosti od 15 do 64 godine. Druge "top" zemlje su Švedska i Norveška koje su obe imale po 77 smrti na milion stanovnika, navodi se u izveštaju agencije za statistiku.
U protekle dve decenije, starost Škota umrlih od droge se povećavalo sa 32 na 43 godine. U izveštaju se navodi da su dve trećina svih smrti od droge ljudi stari između 34 i 54 godine. Ono što ne ulazi u izveštaj su smrti povezane sa drogom poput nasilja, samoubistva, HIV-a, hepatitisa C i raka pluća. Da su uključene, broj mrtvih bi bio oko 1000, kaže Robertson.
A tu su i oni zavisnici koji odlaze na lečenje i izvuku se, kaže Ostin Smit, portparol Škotskog foruma droga. "To što su preživeli je priznanje njihovoj otpornosti ali i zdravstvenim službama", rekao je on.
"Trejnspoting" se odvija u Edinburgu 1980ih i zasnovan je na Velšovom iskustvu iz prve ruke o narko sceni u njegovom rodnom gradu. Bila su to, piše CNN, burna vremena u škotskoj i evropskoj narko kulturi.
Početkom 1980ih, talas heroina iz Avganistana i Irana je stigao u zapadnu Evropu. Taj heroin je, kaže Robertson, bio čist po svačijim standardima. Čak i danas, stariji korisnici droga "rado se prisećaju koliko je bio dobar, taj heroin koji je bio 50 posto čist i nije morao da se meša", rekao je on.
Ovih dana, zavisnici mešaju dve droge u pokušaju da dostignu "euforični efekat", kaže Robertson. U prošlonedeljnom izveštaju se navodi da je kod 93 procenta svih umrlih od droge registrovano više narkotika u sistemu. Opijati poput heroina i metadona i benzodiazapena - vrste sedativa, su najčešće korišćene droge.
Upotreba više narkotika je izuzetno opasna, kaže Smit. "Ujutru koriste heroin, popodne benzodiazapen, a kombinacija efekata ovih narkotika ubija", rekao je on.
Tokom protekle dve decenije, ilegalno snabdevanje narkoticima je postalo sve veće i komplikovanije. Ranije, ljudi su krali ili, kako to Smit zove, "pozajmljivali" benzodiazapine od onih kojima su bili prepisani.
Sada u Škotskoj postoji "masovni uvoz plastičnih tuba punih farmaceutski čistog benzodiazapina... i te tube završavaju u rukama lokalnih kriminalnih bandi", dodao je on. Smit kaže da je zajednički faktor svim ljudima koji imaju problem sa korišćenjem droga - siromaštvo.
"Odgajani su u siromaštvu. Oni nisu siromašni jer su sav novac spiskali na drogu, oni nikada nisu imali novca", rekao je on. Traume poput nasilja u porodici, zlostavljanja, zapostavljanja, prenose se generacijama, kaže Smit. Kao potvrdu toga, Robertson kaže da ovih dana leči pacijente koji imaju iste probleme sa narkoticima kao i njihovi roditelji. Takvi ljudi nemaju dobar prolaz kod zdravstvenih službi i dešava se da oni koji imaju poremećaj spavanja ili su anksiozni završavaju tako što se sami leče sedativima.
"Postoji stereotip, koji je donekle tačan, da Škoti mnogo piju", kaže Smit. "U škotskoj kulturi postoji apetit za antidepresivima", objasnio je on.
Škotska je čak i prozvana "bolesnikom Evrope" zbog visoke stope smrtnosti u poređenju sa drugim zapadnoevropskim zemljama. Robertson kaže da nije tajna da je Škotska "siromašna zemlja gde mnogo ljudi koristi drogu i alkohol" a to, kaže on, dovodi do više smrti.
Međutim, prošlonedeljni podaci su dodatni udarac za premijersku Nikolu Sturdžen. Liderka Škotske nacionalne partije bila je i ministarka zdravlja od 2007. do 2012. godine.
"Broj života izgubljenih zbog droge je neprihvatljiv, svaki je ljudska tragedija", navela je ona. Škotska vlada će preuzeti odgovornost i odlučni smo da sprovedemo promene koje će spasiti živote, dodala je ona.
Škotska vlada je prošle godine postavila ministra za narko politiku, Anđelu Konstans u pokušaju da se izbore sa problemom, a početkom ove godine izdvojeno je 348 miliona dolara za rešavanje zdravstvene krize koju izaziva upotreba narkotika.
Kritičari, pak, kažu da škotska vlada u prošlosti nije mnogo ulagala u zdravstvene službe koje bi pomagale zavisnicima. Drugi upiru prstom u britansku vladu i protivljenje Vestminstera da se otvore prostori gde bi konzumiranje droga bilo bezbedno.
Jedini način je, kaže Smit, da se poboljša dostupnost i kvalitet lečenja. Škotska ima oko 60.000 korisnika i 40 posto njih su u nekom trenutku na lečenju, navode i Škotskog foruma za drogu.
Poslednje dve decenije, ipak, je došlo do pozitivne promene, kaže Smit. A ta promena je način na koji političari pričaju o uživaocima droga. Ranije, "političari su bili oprezni kada je trebalo da se zauzmu za marginalizovanu, stigmatizovanu grupu ljudi. Sada je njihov ton drugačiji: 'Ovo je naš problem i na neki način, naša orgovornost".