SNAGA POPULIZMA: Pojava koja je obeležila američke predsedničke izbore
Predsednički izbori u SAD izneli su na videlo snagu populističkih osećanja koja će se verovatno odraziti na američku spoljnu politiku u narednim godinama, navodi Nemački Maršalov fond.
Paradoksalno, izbori u Francuskoj i Nemačkoj iduće godine će, takođe, biti obeleženi jakom populističkom dinamikom, ali sa suprotnim spoljnopolitičkim efektom, ocenjuje se u analizi Fonda iz Vašingtona.
"Populizam u Nemačkoj i Francuskoj mogao bi da nove vlade te dve zemlje navede na jačanje njihovog međunarodnog angažovanja", ističe se u tekstu.
Kako se objašnjava, čak i ako, kao što se očekuje, poraze svoje populističke rivale na izborima, glavne umerene partije u Francuskoj i Nemačkoj biće "gurnute" ka izričitijim spoljnopolitičkim akcijama kako bi odgovorile na zabrinutost populističkih glasača i simpatizera u pogledu izbeglica, migracije i terorizma. Uticaj izbora na Nacionalni front (FN) i Alternativu za Nemačku (AfD) mogao bi, ocenjuje se u tekstu, da pojača angažovanje obe zemlje na spoljnom planu - kroz preoblikovanje njihovih vladajućih koalicija ili pristupa spoljnopolitičkoj saradnji unutar EU.
"Kao rezultat, mogla bi se oformiti snažnija spoljnopolitička osovina između Pariza i Berlina koja bi nadomestila bilo kakvo odbijanje Vašingtona da igra snažniju ulogu u nekim oblastima", ukazuje se u analizi.
S druge strane, bilo da na izborima u SAD pobedi demokratska predstavnica Hilari Klinton ili njen republikanski protivkandidat Donald Tramp, "populističke snage će vršiti pritisak da se tezište interesovanja prebaci na domaća pitanja, te ograniče pažnja i resursi koje nova administracija može da usmeri ka većoj akciji na spoljnom planu - zaključuje Nemački Maršalov fond u SAD.