ŠTA ČEKA SVET U 2024. GODINI? Evo događaja koji donose TEKTONSKE promene u svetu kakav poznajemo! JEDAN će vas iznenaditi
Od izbora u SAD do humanitarnih kriza u Africi, čitav je niz važnih događaja u 2024. godini
Trgovinski, tehnološki i geopolitički sukobi mogu uticati na globalnu stabilnost, a diplomatski napori biće neophodni kako bi se izbegle eskalacije i očuvala međunarodna ravnoteža.
"ZAPAD SE NE MIRI SA PODRŠKOM BIRAČA VUČIĆU" - Lavrov opleo po opoziciji: "Nema puno ljudi na protestima"
ŠTA ĆE SE DESITI SA BRIKS-OM U 2024. GODINI? Argentina ispala iz igre, a moć Zapada sve više na izmaku - Evo ko može najviše da PROFITIRA
KIM DŽONG UN NAJAVLJUJE VATRENU GODINU PRED NAMA: Proizvodiće se mnogo više nuklearnog oružja
Od predsedničkih izbora u SAD do onih evropskih u junu, rešavanja "gorućih" pitanja i regionalnih konflikata do nastavka globalnih napora u vezi sa klimatskim promenama i intenziviranja rivaliteta između velikih sila, na globalnom planu u 2024. godini nas očekuju događaji koji bi mogli da diktiraju sliku budućeg sveta.
Trgovinski, tehnološki i geopolitički sukobi mogu uticati na globalnu stabilnost, a diplomatski napori biće neophodni kako bi se izbegle eskalacije i očuvala međunarodna ravnoteža.
Što se tiče regionalnih konflikata, očekuje se da će se neki od njih intenzivirati, dok će se drugi možda smirivati uz posredovanje međunarodnih organizacija. Postizanje održivih rešenja za regionalne krize biće izazov, ali će istovremeno biti ključno za očuvanje mira i stabilnosti.
U zaključku, 2024. godina će biti obeležena dinamičnim promenama u globalnoj politici, a uspeh će zavisiti od sposobnosti država da sarađuju, reše konflikte i suoče se sa zajedničkim izazovima poput klimatskih promena.
Evropski izbori
Evropski izbori će biti održani između 6. i 9. juna 2024. godine, odlučili su ambasadori država članica Evropske unije. Tokom četvorodnevnog izbornog procesa, građani u svim državama Evropske unije će odabrati ko će biti njihovi predstavnici u Evropskom parlamentu koji broji 705 zastupnika.
Imenovaće se i novi lideri evropskih institucija, poput predsednika i članova Evropske komisije, predsednika Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, te ko će biti novi visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.
Svi oni će imati petogodišnji mandat. Evropski izbori se smatraju najvećim trasnacionalnim glasanjem budući da se u četiri dana organizuju u 27 država a izborno pravo imaju preko 400 miliona građana.
Predsednički izbori u Americi
Najvažniji izbori godine zakazani su za 5. novembar, kada će građani SAD birati novog predsednika, na kojima bi moglo doći do novog duela Donalda Trampa i Džoa Bajdena.
Poraz Bajdena mogao bi imati velike posledice po dalji tok rata u Ukrajini, jer su republikanci veoma kritični prema podršci SAD vladi u Kijevu. Istraživanja pokazuju da bi Tramp mogao da pobedi na republikanskim izborima u Ajovi 14. januara i Njuhempširu 22. januara.
Takođe i u direktnom duelu, on je prema istraživanjima ispred Bajdena
Pobedom, Tramp bi bio drugi predsednik u istoriji SAD koji bi uspeo da ostvari povratak u predsedničku fotelju, što je do sada uspeo demokata Grover Klivlend, koji je 1892. godine porazio tadašnjeg predsednika Benjamina Harisona, koji ga je četiri godine ranije pobedio na predsedničkim izborima.
Tramp je 2020. bio prvi predsednik SAD u protekle tri decenije koji nije prošao reizbor za drugi mandat.
Izbori u nekoliko evropskih država
U Evropi se izbori održavaju iduće godine i u Velikoj Britaniji, Severnoj Makedoniji, Portugaliji, Belgiji, Hrvatskoj, kao i Rumuniji.
U Velikoj Britaniji se očekuje promena vlasti, te bi laburisti mogli, nakon 14 godina u opoziciji, da se vrate na vlast, a mesto premijera preuzeti njihov lider Keir Starmer, koji se zalaže za tešnje odnose sa EU.
Predsednički izbori biće održani u Finskoj, Slovačkoj i Rumuniji, a u sve tri zemlje aktuelni predsednici ne ulaze u izbornu trku. U Finskoj bivši šef diplomatije Peka Havisto pokušava po treći put da postane prvi predsednik u istoriji te zemlje iz redova zelenih, ali ima jaku konkurenciju u bivšem premijeru Aleksanderu Stubu i nekadašnjem evropskom komesaru Oliju Renu, ali i desničarkom populisti Jusiju Hala-ahou.
U Slovačkoj bivši minstri spoljnih poslova Ivan Korčkok i Jan Kubiš pokušavaju da dobiju poverenje građana i tako zamene predsednicu Zuzanu Čaputovu. Spekuliše se i da bi u izbornu trku mogao da uđe i premijer Robert Fico.
Zapadni Balkan i regionalni konflikti
Nakon što su se ove godine jasno pojačale tenzije između Beograda i Prištine u septembru, kada su Srbija i tzv. Kosovo bile na rubu otvorenog sukoba, optimisti se nadaju povratku sporazumima o normalizaciji postignutim pod posredovanjem EU.
Humanitarne krize
Međunarodni komitet za spas (International Rescue Committee – IRC) ocenio je u najnovijem izveštaju da će klimatske promene, oružani sukobi i rast dugova naredne godine ubrzati humanitarne krize.
Na listi su Demokratska republika Kongo, gde su u ovoj godini izbile borbe nakon kolapsa primirja između vlade i naoružane grupe M23. To je, kako ocenjuje Međunarodni komitet spasa, pogoršalo dugotrajnu krizu koja je milione ljudi već izložila sukobima, političkim tenzijama, ekonomskim pritiscima, klimatskim šokovima i upornim epidemijama bolesti. Za narednu godinu se predviđa eskalacija sukoba zbog koje će još više ljudi biti prinuđeno da napusti svoje domove, što će dodatno dovesti do internog raseljavanja.
Širom Etiopije, sredstva za život su desetkovana zbog tri uzastopne suše uporedo sa višestrukim sukobima, a sada postoji rizik od poplava izazvanih El Ninjom. Primirje iz novembra 2022. između Vlade Etiopije i Narodnooslobodilačkog fronta Tigraja (TPLF) nastavlja da važi u severnoj Etiopiji, ali drugi sukobi, posebno u centralnom regionu Oromije i u Amhari na severozapadu, podstiču humanitarne potrebe i povećavaju rizik povratka borbama velikih razmera.
Puč u Nigeru u julu 2023. godine pokrenuo je političke tenzije sa susednim zemljama i doveo do povlačenja međunarodne bezbednosne pomoći. Nove sankcije i zatvaranje granica takođe su ozbiljno ograničili količinu nutritivne pomoći i medicinskih zaliha koji ulaze u zemlju, a predviđanja za 2024. godinu nagoveštavaju ekonomske i finansijske sankcije koje će dodatno poremetiti već opterećene javne službe.
Poplave u Somaliji predstavljaju ponovljene klimatske šokove koji su devastirali poljoprivredna zemljišta, oštetili kritičnu infrastrukturu i podstakli humanitarne potrebe. Zemlja ulazi u 2024. sa 4,3 miliona ljudi koji se suočavaju sa nedostatkom hrane i ograničenom sposobnošću da obnovi proizvodnju hrane.
U Maliju je zbog bezbednosne i ekonomske krize 6,2 miliona ljudi potrebna humanitarna podrška. Nedavno povlačenje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija izazvalo je zabrinutost za bezbednost, posebno zbog obnove borbi između vlade i oružanih grupa Tuarega u severnom Maliju. Naoružane grupe vecć opsedaju gradove i prekidaju humanitarni pristup dok polovina zemlje živi u siromaštvu. Nesigurnost hrane će se povećati kako je sve više gradova pod opsadom ili blokadom, a 200.000 dece je već u opasnosti od smrti ako im humanitarna podrška ne stigne.
(Srbija Danas/Euractiv)