NJEGOVI STIHOVI BILI NA PRIGOŽINOVOM GROBU: Pesnik čudne sudbine, hapsili ga zbog "besposličarenja"
Brodski je u rodnom gradu uhapšen zbog besposličarenja 1963.
Na grobu Jevgenija Prigožina u Sankt Peterburgu nalazi se pesma koja bi mogla da podstakne teorije zavere o njegovoj pogibiji u avionu koji je prošle nedelje pao u Tverskoj oblasti.
"ZA SVE KOJI SE PITAJU DA LI SAM ŽIV ILI NE" Novi snimak Prigožina digao buru na društvenim mrežama (VIDEO)
"TRAMP ĆE BITI UBIJEN, A ONDA POČINJE RAT SA RUSIJOM" Zastrašujuće predviđanje uglednog američkog novinara, PAKAO svetskog rata će početi 2024?!
PRIGOŽIN JE ŽIV, A DVOJNIK JE MRTAV? Geraščenko objavio šok sliku - Isplivala nova teorija zavere o smrti šefa Vagnera (FOTO)
Pisac stihova "Majka govori Hristu..." je Josif Brodski, čija je biografija više nego zanimljiva i intrigantna. Baš kao što je bila Prigožinova.
Obojica su rođena u istom gradu, u pesnikovo doba Lenjigradu, sada Sankt Peterburgu. Josifof otac je bio major mornarice Sovjetskog saveza, majka knjigovođa. Ali mladom Brodskom škola baš nije išla. Ponavljao je 7. razred, pa napustio školovanje. Hteo je da bude podmorničar, ali je odbijen. Tvrdio je da je to zbog jevrejskog porekla, alizvanično je u odbijenici kao razlog naveden astigmatizam levog oka.
Vratio se u redovnu školu, a sa 15 godina zaposlio se u fabrici i radio na glodalici. I nije ništa slutilo da će da postane veliko ime...
U jednom momentu odlučio je da postane lekar, muvao se po bolnicama, radio tamo sve i svašta. Ali se i obrazovao, pa je naučio poljski i engleski, prevodio je poeme svog prijatelja Česlava Miloša, proučavao je klasičnu filozofiju, religiju, englesku i američku poeziju.
Počeo je da piše 1956. Tada je imao 16 godina. U Sovjetskoj Rusiji njegova dela nisu objavljena, dok je u SAD objavio Pesme i poeme (1965), Sećanja na T. S. Eliota (1967) i zbirku poezije Stanica u pustinji (1970).
Brodski je u rodnom gradu uhapšen zbog besposličarenja 1963, optužen je za "društveni parazitizam" i osuđen na prisilni rad od pet godina. Kazna mu je smanjena nakon protesta eminentnih sovjetskih i evropskih književnika kao što su Jevgenij Jevtušenko i Žan Pol Sartr.
SSSR je morao da napusti 1972. godine nakon što mu je oduzeto državljanstvo. U Americi je predavao istoriju ruske i engleske književnosti na koledžu u Maunt Holioku. U SAD je objavio Kraj bel epoka (1977), Deo govora (1977), Nove stanice za Avgust (1982), dramu Mramor (1984), eseje Udovoljiti senci (1986), Uranija (1987), Vodeni žig (1991), O tugovanju i razumu.