Švajcarska navikla na "neutralan teren" i posao bez ogrebotina: Ovog puta korona je "prodrmala" celokupan sistem
Švajcarska je često poseban slučaj, o čemu god da govorimo. Njeno ustrojstvo drugačije je od ostatka Evrope.
Ona u istovremeno i jeste i nije sastavni deo evropskog identiteta. Nije članica Evropske unije jer smatra da joj to ne bi koristilo. Nema neke industrije, ali ni prostora za poljoprivrednu proizvodnju - zato im ostaje samo "biznis", primarno trgovina, bankarstvo... Švajcarcima je jasno da je za njih ovo jedini put prema prosperitetu te u pogledu toga postoji konsenzus.
OMILJENA SRPSKA DESTINACIJA NA KOLENIMA: Korona uzima danak, preminulo je 50 osoba!
RUSKE SNAGE POPUNJAVAJU KARABAH: Određena dinamika rotacije mirovnjaka
Prvi slučaj zaraze hantavirusom u Nemačkoj: Pacijentu otkazali bubrezi, završio na intenzivnoj nezi
Da bi bili uspešni u tome što rade, Švajcarci polaze od pretpostavke da federalne vlasti ne treba previše da se "petljaju" u biznis - što manje to bolje. Mali državni aparat, nenametljiv, i snažan biznis koji vodi glavnu reč, to je švajcarski recept za uspeh već jako dugo vremena. Još od 1848. godine federalnim vlastima u Bernu dominiraju pro-biznis stranke.
Nema sumnje da je to ostavilo uticaja i na same Švajcarce koji su poprilično "posebni" kada je reč o donošenju nekih odluka. Naime, taj pro-biznis element svoje zemlje većina drži na prvom mestu i pazi da nešto slučajno ne poremeti takvo stanje. Na primer, 2012. većina Švajcaraca je na referendumu odbila duži godišnji odmor - glasalo se o uvođenju obaveznog godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje i 67 odsto ih je bilo protiv. Takav ishod teško je zamisliti u bilo kojoj drugoj zemlji, ali ne i u Švajcarskoj. Stanovnici tamo su takođe većinski odbacili ideje uvođenja osnovnog životnog dohotka.
Nije da u Švajcarskoj ne postoje oštre polarizacije - poslednjih godina svedočili smo poprilično žestokim anti-kapitalističkim protestima u Cirihu i drugim gradovima. No, kada se gleda većina, Švajcarci su generalno izuzetno "pro-biznis" orijentisana nacija (za razliku od recimo susedne Francuske gde je stanovništvo daleko spremnije da brani svoje socijalne beneficije, godišnje odmore i radne uslove).
Ta ideologija koja se primarno svodi na biznis verovatno je i doprinela tome da je Švajcarska u poslednjem veku izbegla sve evropske katastrofe i tragedije kao što su bila dva svetska rata. Naravno, diplomatski status Švajcarskoj pomaže da ostane izvan ratnih zona jer i zaraćene strane znaju da moraju imati neutralnu teritoriju na kojoj će pregovarati, a to je najčešće upravo Švajcarska. Nadalje, pošto su švajcarske federalne vlasti bile uvek više okrenute ka tome kako da "obrnu" kapital, a manje na implementaciju neke nove ideologije koja je možda "zaludela" Evropu u datom trenutku, svakako je pripomoglo tome da Švajcarska izbegne ratna stradanja.
Taj status "neogrebane" Švajcarske nastavio se i dalje i mimo ratnih zbivanja. Švajcarsku nije zadesila ni neka veća prirodna katastrofa, a u ovom veku u Švajcarskoj nije bilo ni terorističkih napada. Čak i velika finansijska kriza koja je tolike delove sveta bacila na kolena gotovo da nije ni dotakla švajcarske novčanike. Izgledalo je kao da je Švajcarska imuna na globalnu krizu.
Ne bi ni čudilo da nakon svega toga i Švajcarci počnu sa razmišljanjem o sebi kao naciji koja je u stanju da se sa relativnom lakoćom izbori sa problemima koji drugim državama uzrokuju haos. No, taj osećaj prevelikog samopouzdanja može biti i potencijalno poguban, kako ćemo uskoro i čuti...
I onda je došla pandemija. Celi svet je krenuo da se zatvara ne znajući sa kakvim to novim virusom ima posla. Isto je postupila i Švajcarska u tzv. prvom talasu proletos. Švajcarcima svakako nije bilo svejedno da se pojavio novi virus za koji nema ni proverenog leka ni vakcine, ali u isto vreme bili su mirni verujući da imaju jedan od najboljih zdravstvenih sistema na svetu. Švajcarska je ipak zemlja gde na lečenje dolaze istaknuti političari i drugi akteri od uticaja...
Prvi talas koronavirusa je prošao i Švajcarska je opet prošla relativno dobro, naročito u poređenju sa susednom Italijom. Prvi talas je počeo negde sredinom marta, vrhunac je usledio početkom aprila, a do maja je sve bilo gotovo... ili se tako barem činilo.
Sve zemlje su se otvorile nakon prvog talasa, ali neke evropske zemlje su ipak zadržale nivo opreza zadržavajući neke osnovne mere kako ne bi došlo do razbuktavanja novog talasa. Kod Švajcarske to nije bio slučaj - federalne vlasti, znajući da im je već vekovima glavni posao da osiguraju funkcionisanje biznisa, započele su sa naglim ukidanjem mera. Do avgusta je već izgledalo kao da koronavirusa u Švajcarskoj nikad nije ni bilo.
Kada je pak u avgustu na dnevni red došlo hoće li se neke mere ipak zadržati, švajcarske vlasti su na sto dobile jako neugodan izveštaj - švajcarska ekonomija u trećem kvartalu srušila se za 8,2 odsto te je Švajcarska tako i zvanično ušla u recesiju. Bio je to najgori kvartalni pad za švajcarsku ekonomiju u poslednjih 40 godina.
Očekivano, prva reakcija bila je hitno uklanjanje svih mera kako bi ekonomija ponovo "prodisala". To su i učinili. Kafići i klubovi ponovo su otvoreni. Nije bilo nikakvih odredbi o nošenju maski u zatvorenim prostorima, a švajcarsko ministarstvo turizma i putničke agencije krenule su s agresivnom reklamom na francuskom tržištu. 1. oktobra vlasti u Bernu ukinule su i jednu od poslednjih mera, onu o zabrani okupljanja više od 1.000 osoba.
I tako je došla jesen, a Švajcarci su je dočekali kao da se ništa ne događa. Danas? Danas je situacija puno gora. Lokalni medicinski zvaničnici navode kako je situacija u Švajcarskoj odjednom kritična, a susedna Francuska, umesto da šalje turiste, sada Švajcarskoj nudi preuzimanje dela njihovih COVID-19 pacijenata jer švajcarske bolnice naglo se približavaju tački preopterećenja. U svega 20-ak dana Švajcarci su uvideli da ipak nisu imuni na baš sve globalne probleme. Virus je eskalirao i poharao slavni švajcarski zdravstveni sistem. U najtežim danima tokom proleća Švajcarska je na dnevnoj bazi imala maksimalno po 1.200 novozaraženih - ovih dana ima ih redovno iznad 10.000, a početkom novembra zabeležili su i više od 20.000 zaraženih u jednom danu.
Nešto mora da se učini. Švajcarska mora da uvede barem "blago zatvaranje" ako ne želi katastrofu puno većih razmera. No, švajcarske pro-biznis vlasti se kolebaju. Iako su svesni da moraju nešto učiniti, ako ne već zbog ljudskih života, ili zdravstvenog sistema, onda zbog same ekonomije koja će se srozati još više ako se bude čekalo predugo. Ali čini se kao da vlasti jednostavno nisu u psihološkom stanju da naprave taj korak.
Imajući u vidu švajcarski državni aparat to i nije lako. Naime, Švajcarska, koja ionako nije velika zemlja, je podeljena na 26 kantona. Ti kantoni često imaju visok nivo autonomije, a to sad predstavlja problem. Zamislimo, na primer, da jedan kanton želi da zatvori restorane, a drugi kanton, udaljen 5 minuta vožnje, drži restorane otvorenima - biće jako teško objasniti ovom prvom vlasniku restorana da mora da ga zatvori! Nadalje, švajcarski kantoni ionako se međusobno nadmeću po tome koji će od njih dati bolje poslovne i poreske uslove kompanijama, ne bi čudilo ni da u vreme krize ostanu pri istom.
Ipak, mnogi su zabrinuti, i sada, što je retkost, traže od federalnih vlasti da zauzmu stav i uvedu neko "lagano zatvaranje" - to je zatražilo i 50 profesora ekonomije koji su početkom ovog meseca poslali otvoreno pismo vlastima.
U toj želji za osiguravanjem profita vlasti su pokazale da mogu biti i opasne, čak i nesvesno. No, Švajcarci znaju da im, ako vlasti zakažu, ne preostaje ništa drugo nego da brinu sami za sebe pa tako ovih dana u Švajcarskoj imamo situaciju da su restorani i dalje otvoreni, ali uveliko zjape prazni...