SVE TAJNE BUNKERA U KOJEM SE KRIO DONALD TRAMP: Ispod Bele kuće se nalazi jedan POSEBAN SVET

Čelična vrata zatvorila su se uz glasan zvuk ispuštanja vazduha. Prostorija je hermetički zatvorena. Pripadnici tajne službe uveli su predsednika SAD Donalda Trampa, suprugu Melaniju i sina Barona u podzemne tunele dok su iznad njih protesti buktali.

Svetla na Beloj kući pogasila su se dok se oko nje skupljala masa protestujući zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda (46). Stotine ljudi bacalo je kamenje na predsednički dom rušeći policijske barikade. Ovo je za zvaničnike bio jasan znak da je vreme da se Tramp skloni na sigurno. Aktiviran je sigurnosni bunker koji je prethodni put bio korišćen nakon terorističkog napada na Kule bliznakinje 11. septembra 2001. godine.

Sve u vezi sa ovim podzemnim prostorom je tajna uključujući i to gde se tačno nalazi i koju površinu zapravo zauzima. Pretpostavke su da se pod zemlju ulazi u istočnom krilu kompleksa Bele kuće - bar je tako moglo da se nazre u vreme kada se osnovno sklonište gradilo. To je bilo početkom 40-ih godina u vreme predsednika Frenklina Ruzvelta kada se Amerika umešala u Drugi svetski rat.

TAJNI HOLOVI

Zvanični naziv i namena bunkera bili su Predsednički centar za hitne operacije (Presidential Emergency Operations Center - PEOC). Hari Truman, koji je na vlast došao nakon Ruzvelta, imao je plan da dodatno proširi PEOC kao deo rekonstrukcije kompleksa u kome žive predsednici Amerike. Rekonstrukcija je uključila i demoliranje većeg dela zdanja i tajno proširenje delova zgrade.

Sam bunker je korišćen jako retko, barem prema zvaničnim podacima. Poslednji put administracija Bele kuće uplašeno je utrčala u tunele ispod zemlje bežeći pred nepoznatim - tokom napada na Kule bliznakinje, misleći da se avion s istom namerom može uputiti i u pravcu Bele kuće. Sam predsednik SAD, u to vreme Džordž Buš, nije ni bio u Vašingtonu, ali njegova supruga Laura Buš, potpredsednik SAD Dik Čejni i drugi sišli su u podzemne holove radi sigurnosti. O tome je javnost više saznala nakon 2010. godine kada je Laura Buš objavila memoare u kojima se prisetila i vremena provedenog u podzemlju Bele kuće. Ona je i prva javno otkrila do tada strogo skrivane detalje podzemnih tunela.

IZA SEFOVSKIH VRATA

Pristup Predsedničkom operativnom centru za hitne slučajeve je moguć stepenicama i liftom, koji se nalazi iza nekoliko teških sefovskih vrata sa biometrijskim kontrolnim sistemom.

- Ušli smo u bunker i stepenicama se spuštali dole kroz par velikih čeličnih vrata koja su se iza mene zatvorila sa glasnim zvukom ispuštanja vazduha, hermetički nas zatvarajući unutra. Sada sam u jednom od nedovršenih podzemnih hodnika ispod Bele kuće, idem ka PEOC. (...) Prošli smo hodnikom popločanim starim podom sa cevima koje vise s plafona i različitim vrstama mehaničke ventilatorske opreme. Predviđeno je da PEOC bude komandni centar tokom kriznih situacija u kom su TV ekrani, telefoni i druga oprema za komunikaciju - pisala je Laura Buš u memoarima.

Kako je opisala, ugurali su se potom u malu salu za sastanke sa ogromnim stolom. Zvanični fotograf Bele kuće donosi fotografije od toga dana na kojima se mogu videti Čejni, Kondoliza Rajs, prva dama SAD i drugi dok razgovaraju.

PETAK VEČE ISPOD ZEMLJE

Veruje se da je upravo u ovoj prostoriji Tramp sa porodicom proveo petak veče tokom protesta. Međutim, Bušova administracija nakon ovog malog izleta u podzemlje donela je zaključak da trenutni prostor nije dovoljan da obezbedi neometano upravljanje državom predsedniku SAD i njegovim saradnicima. Tada su odlučili da još jednom zađu ispod kompleksa Bele kuće i prodru u dubine ovaj put ispod severnog dela.

- Posle napada, agenti državne bezbednosti ustanovili su da sadašnji prostor nije adekvatan da zadovolji sve potrebe - rekao je Ronald Kesler, autor knjige o Beloj kući za vreme Trampa (2018).

RADIJACIJA NE PROBIJA ZID

Kako je rekao, ideja građenja ovog bunkera u to vreme bila je, naravno, strah od nuklearnog napada bilo biološkog, radiološkog... Trebalo je da posluži da predsednik i osoblje budu na bezbednom dok se ne prevezu do određene lokacije u Pensilvaniji ili Zapadnoj Virdžiniji. Međutim, posle napada 11.9. uvideli su da dalje bekstvo nije opcija, svakako ne putevima, a čak ni dovoljno bezbedno za helikopter. Zato su došli na ideju da naprave potpuno odvojeni prostor na mestu zapadnog krila. Rekonstrukcija je počela iskopavanjem zemlje u septembru 2010. godine.

Sve do 2012. dešavali su se radovi koji su obavijeni tajnom, pregradama i velikim zelenim ogradama od pogleda javnosti. Za nešto što su nazvali običnim proširenjem za koje se čak ne zna ni da li je samo u kući ili oko nje utrošili su više od 376 miliona dolara. Čak su i radnici angažovani na radovima ugovorom bili obavezani da nikada ne kažu nikome šta su radili.

PET SPRATOVA U DUBINU

- Ono što je procurilo jeste da se otišlo čak pet spratova u dubinu zemlje sa sopstvenim sistemom za ventilaciju, dovodom vazduha i dovoljnim količinama hrane - priča Kesler.

Poznati su još neki detalji o podnivoima.

- Bunker je zapečaćen sa svih strana tako da sve i da se, na primer, nuklearni napad dogodi iznad samog bunkera, radijacija neće probiti unutra, jer je obložen veoma debelim zidovima - kaže Kesler.

Prostor koji treba da bude komandni centar i prostorije za život predsednika i saradnika opremljeni su sa dovoljno hrane da se preživi mesecima a sadrži i sopstveni sistem za dotok vazduha.

Ubrzo nakon dolaska na mesto prvog čoveka SAD, Donald Tramp i njegovi ljudi sprovedeni su po hodnicima podzemnog sveta a tek pre nekoliko dana morao je i zvanično prvi put da u njima bude zbrinut daleko od dešavanja u spoljnom svetu.

HRONOLOGIJA

25. maj - Lažna novčanica

U ponedeljak uveče zaposleni u prodavnici prehrambenih proizvoda u Mineapolisu zvali su policiju nakon što je Džordž Flojd (46) navodno pokušao da plati u prodavnici lažnom novčanicom od 20 dolara. Flojd kod sebe nije imao nikakvo oružje. Pozvali su policiju koja je na njihov poziv intervenisala.

Hapšenje

Na lice mesta su došla četvorica policajaca. Oni su tvrdili da se on opirao, iako snimci koje su napravili svedoci to ne pokazuju, pa mu je beli policajac kleknuo na vrat i pritiskao ga punih osam minuta. Tokom hapšenja policajac Derek Šovin (44), koji ima istoriju rasističkog ponašanja, snimljen je kako kleči na Flojdovom vratu, dok mu je ovaj viče: „Ne mogu da dišem“ i „Mama“. Međutim, on je nastavio da kleči na čoveku iako je Flojd prestao da zapomaže i da se mrda. Flojd je potom hitno prevezen u bolnicu gde je kasnije umro.

26. maj Brutalnost policije

Dan kasnije video snimak koji prikazuje brutalno ophođenje policije prema Flojdu preplavio je društvene mreže i kasnije medije. Prvi protestanti u Mineapolisu izlaze na ulice. Istog dana šef policije otpušta svu četvoricu policajaca koji su učestvovali u privođenju i ubistvu Flojda i poziva FBI da istraži šta se zaista desilo.

Noćni protesti

Stotine ljudi do uveče preplavilo je ulice Mineapolisa. Oštećena su policijska vozila, zapaljene su brojni ugostiteljski objekti i druge radnje. Protesti su se nastavili i narednih dana s policijom koja je koristila suzavac da obuzda masu.

27. maj - Širenje protesta

Ljudi iz ostalih gradova širom Amerike počinju da se organizuju uporedo sa širenjem vesti o brutalnom hapšenju i ubistvu Flojda. Stotine ljudi izašlo je na ulice Los Anđelesa, Memfisa, blokirani su i autoputevi. Mobilisana je i vojska koja je trebalo da obuzda protestante. Paraleleno s tim odvija se istraga o ubistvu.

29. maj - Osam minuta i 46 sekundi

Derek Šovin, policajac koji je nogom pritisnuo vrat Flojdu, što je na kraju dovelo i do smrti, uhapšen je i optužen za ubistvo sa kaznom zaprećenom na 35 godina. Istragom je utvrđeno da je Šovin držao nogu na vratu i davio Flojda osam minuta i 46 sekundi. Od toga dva minuta i 53 sekundi Flojd nije davao znake života. Tokom dana, građani su ostavljali cveće i palili sveće na mestu gde je Džordž Flojd uhapšen. Ostavljeni su i transparenti sa natpisima: "Život Džordža Flojda je važan", pored zida na kom je oslikan mural u njegovu čast.

Pogrešna poruka

Tramp preti ljudima koji protestuju upućujući im ultimatum i preteći im vojskom. Te noći protesti su se samo pogoršali diljem SAD. Demonstranti su se sukobili sa policijom, palili su i razbijali policijske automobile, u najmanje 25 gradova je uveden policijski čas, a najmanje osam država angažovalo je Nacionalnu gardu. Policija u Njujorku privela je nekoliko osoba zbog izazivanja nereda u Njujorku. Nije poznato koliko je osoba privedeno. Nasilni protesti su odneli i prve žrtve. Stradali su mladić (19) iz Detroita i policajac iz Ouklanda.

31. maj - Neredi u Vašingtonu

Neredi i protesti došli su na prag Donalda Trampa, dok su se demonstranti sukobljavali sa Tajnom službom i policijom izvan Bele kuće drugi dan zaredom. Više stotina ljudi protestovalo je i u Londonu i Berlinu u znak solidarnosti. Paljene su vatre oko Bele kuće. Opšti haos izbio je u Filadelfiji. Uhapšena je i ćerka gradonačelnika Njujorka. Nastavljeni su napadi na novinare. Protesti u ukupno 140 gradova u SAD. Tramp i dalje preti upotrebom vojske. Danima kasnije protesti se događaju i u Evropi. Porodica Flojda zahvaljuje na podršrci. Više od 200 ljudi uhapšeno je samo u Njujorku, u Vašingtonu su pripadnici Nacionalne garde zasuli demonstrante biber sprejom, dok su naoružani pripadnici padobranske divizije na periferiji grada čekali naredbu za mobilizaciju.

3. jun - Optužnica

Državni tužilac pooštrava optužbe protiv bivšeg policajca iz Mineapolisa Dereka Šovina i podiže ih na ubistvo drugog stepena zbog smrti Džordža Flojda, a takođe optužuje i ostala tri policajca koja su učestvovala u incidentu. Policajci su dva dana kasnije teško povredili čoveka (75).

6. jun - Podrška

Deo ulice koja vodi do Bele kuće po nalogu gradonačelnice nazvan je "Trg Životi crnaca su važni". Gradonačelnica je naložila i da se velikim žutim slovima ispiše istoimeni slogan po ulici u znak protesta protiv odnosa predsednika Donalda Trampa prema protestima.