Svet neće biti isti posle Kimove posete Pekingu: Kakvu je poruku Đinping zapravo uputio Trampu?

Istorijska poseta Kim Džong Una Kini izazvala je pompu u Aziji i Americi.

Analitičari dva kontinenta saglasni su oko istinskog povoda - sve se vrti oko mogućeg sastanka lidera Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i Severne Koreje Kim Džong Una.

Dolazak severnokorejskog vrhovnog vođe u Peking je istorijski u više aspekata. To je njegova prva poseta stranoj zemlji od kako je stao na čelo zemlje 2011. godine i prvi sastanak sa liderom države.

Analitičari kao razlog posete navode utvrđivanje odnosa Severne Koreje i Kine koja je tradicionalni saveznik i ekonomski dobrotvor. Tradicionalno savezništvo bilo je napeto nakon što je Kim povukao visoke zvaničnike u Pekingu, a tenzije su bile najviše nakon serija testiranja raketa. Razilaženje između dve zemlje nastalo je i ideološki tokom otvaranja Kine ka svetu, dok se Severna Koreja zatvarala.

Tang Žao, severnokorejski ekspert u Karnegi Singua centru za globalnu politiku u Pekingu, rekao je da je poseta možda usmerena prema angažovanju kineske podrške Kimovom sastanku sa Trampom u slučaju da diplomatski razgovori propadnu.

- Ukoliko pregovori propadnu SAD bi mogle da isprobaju i nasilniji pristup ili čak vojni napad - smatra Žao.

Kina ipak ima zajednički odbrameni ugovor sa Severnom Korejom koji nalaže da obe strane "istovremeno stave na raspolaganje vojnu i drugu pomoć".

Analitičar Aleks Loki posetu tumači i kao pokušaj kineske strane da stekne prednost. Loki smatra da je Si Đinping nervozan zbog razgovora Severne Koreje i SAD, što bi moglo da dovede do ujedinjene Koreje, ili američkog pristustva u Severnoj Koreji, što je u suprotnosti sa strateškim interesima Kine.

Danijel Pikston, stručnjak za Istočnu Aziju na Univerzitetu Troj u Južnoj Koreji, ističe da bi "pukotine" u odnosima Pjongjanga i Seula mogle i da se prošire, ukoliko je Kim spreman na ustupke Kini.

Južna Koreja želi da se situacija na poluostrvu stiša. Vašington želi da osigura da vojne baze u Japanu i Južnoj Koreji ostanu netaknute. Kina, ipak, ne voli prisustvo američkih trupa na svojim granicama i besni zbog toga što se na južnokorejskoj teritoriji nalazi antiraketni sistem Amerike, a lošem raspoloženju ide na ruku i nedavno uvedene Trampove tarife na kinesku robu.

Sa tenzijama koje ponovo rastu između Pekinga i Vašingtona, ako je Kim spreman na sporazum, predsednik Si bi možda bio u iskušenju da stavi svoje interese ispred kaprica Bele kuće.

Pikston navodi i da je dugoročni cilj Kine da raskine Sporazum o miru sa Japanom, sklopljen u San Francisku 1951. godine, kojim bi uticaj SAD u Aziji opao i stavio Kinu na mesto bezbednosnog i ekonomskog carstva.