fbpx
Skip to main content
deca

“Tata, tata, hajdemo da gledamo divljake!" U srcu Evrope donedavno postojali ljudski zoo vrtovi! (FOTO/VIDEO)

Foto: Printscreen/Twitter/History In Pictures
Ne tako davno, u Briselu je 1958. godine još uvek radio poslednji "ljudski zoološki vrt"

I kao što danas odvedete decu da gledaju majmune, tigrove i lavove, tada je hiljade posetilaca buljilo u polugole Afroamerikance koji su terani da glođu kosti kako bi bili uverljivi "ljudožderi", hranilo indijansku decu koja su prikazivana kao "čuda prirode" i podsmevalo se čitavim porodicama iz Azije i Južnog Pacifika koje su u ograđenim prostorima koji su predstavljali njihova "prirodna staništa". 

LOVCU SE IZGUBIO SVAKI TRAG: Spasilačke snage odmah na terenu (FOTO/VIDEO)

LOVCU SE IZGUBIO SVAKI TRAG: Spasilačke snage odmah na terenu (FOTO/VIDEO)

DIRLJIVA PRIČA IZ BOLNICE OBIŠLA CEO SVET: Deka (90) šapnuo lekaru reči koje ulivaju nadu (FOTO)

DIRLJIVA PRIČA IZ BOLNICE OBIŠLA CEO SVET: Deka (90) šapnuo lekaru reči koje ulivaju nadu (FOTO)

"OVO JE NOVA MERA ZA CELO DRUŠTVO" Ne idite u teretane, ne idite u biblioteke

"OVO JE NOVA MERA ZA CELO DRUŠTVO" Ne idite u teretane, ne idite u biblioteke

A Brisel nije bio jedini grad sa ovakvom "atrakcijom". Reč je bila o ostacima prakse koja je u razvijenim zemljama Evrope 19. i 20. veka bila svakodnevica.

Smatra se da je prvu izložbu "divljaka" napravio Kristofer Kolumbo kada je u Španskom kraljevskom sudu 1492. godine izložio šest Indijanaca koje je zarobio na svom putovanju u Ameriku. Prvi poznati "Ljudski zoološki vrt" u Evropi otvoren je u Vatikanu u 16. veku kada je kardinal Hipolitus Mediči javno pokazao svoju "kolekciju" Indijanaca, Maora i drugih "egzotičnih" živih eksponata. 

Evropljanima se zabava izgleda veoma dopala jer su ovakve priredbe postale masovne, pa se na milione gledalaca okupljalo da gleda “divljake” u zoološkim vrtovima i cirkusima širom starog kontinenta – od Londona i Barselone, do Brisela i Rima.

Svoju najveći popularnost ovaj nehumani vid zabave doživeo je u 19. veku. Ostao je zabeležen podatak da je samo "izložba" u Varšavi privukla skoro 300.000 posetilaca tokom ’80-ih godina 19. veka.

Obe Svetske izložbe organizovane u Parizu 1878. i 1889. godine sadržale su i "selo crnaca" ("Negro Village"). Preko 28 miliona ljudi došlo je da vidi oko 400 urođenika iz Afrike koji su držani u kavezima i kao takvi predstavljali veliku atrakciju Sajma.

Neki od "izvođača" bili su plaćeni. Uglavnom je reč bila o čitavim porodicama dovedenim iz kolonija iz Afrike koje su tako pokušavale da se prehrane. Ipak, bilo je i slučajeva čistog ropstva! Deca i žene retko su plaćani, a nešto novca mogli su da očekuju jedino muškarci. 

Kako je iskorišćavanje ljudi prikazano kao "upoznavanje drugih kultura"?

Ako bi neko i pomislio da ovakav tretman ljudskih bića nije human, tu su bili vodeći svetski "naučnici" da ih razuvere i opravdaju postojanje "vrtova". Naime, "ljudski primerci" i "živi muzeji" koristili su masovno u svrhe kolonijalističke propagande i naučnih teorija o takozvanim “rasnim hijerarhijama” tj. superiornosti belih "civilizovanih" ljudi u odnosu na "divljake".

Dlakava žena iz Laosa, poznata kao Krao, tako je bila izložena krajem 19. veka kao “karika koja nedostaje” između čoveka i orangutana, a 1906. pigmej Oto Beng bio je izložen u kavezu za majmune u njujorškom zoološkom vrtu u Bronksu. Mnogi “eksponati” umirali su od bolesti i iscrpljenosti.

Postojanje “ljudskih vrtova” pravdano je i upoznavanjem drugih kultura i ljudi, ali niko nikada nije spominjao odnos i tretman koji su u njima imali imali “eksponati”.

Čak i kada su bili plaćeni, ovi ljudi živeli su u izolovanim objektima obično vezanim za vrt (ili izložbu). Mnogi od njih žalili su se na loš smeštaj i stroga ograničenja, ali i zlostavljanje. Tokom trajanja programa dovođeni su u svoja “sela” gde je trebalo da izvode unapred dogovorene plesove ili simuliraju svoj “svakodnevni život”. 

- Ako nisu reagovali, posetioci su bacali novac ili banane preko ograde - zapisao je jedan novinar koji je posetio izložbu u Belgiji 1958.

Do pada interesovanja za ova morbidna mesta došlo je ’30-ih godina 20. veka, ali ne toliko zbog rasta svesti o pogrešnosti čitavog koncepta već pre zbog toga što su mase našle novi izvor zabave – bioskope!

Poslednji “ljudski zoološki vrt” zatvoren je u Briselu 1958. godine nakon što su se unajmljeni “glumci” dovedeni iz Konga pobunili zbog loših uslova i jer nisu više želeli da “igraju divljake”. Mnogi od njih spakovali su porodice i vratili se kući, pa je uprava Sajma bila prinuđena da zatvori taj deo izložbe. 

Kongo je 1960. izborio nezavisnost od Belgije, a kako je i interesovanje za ovaj vid “zabave” opao, ljudski zoološki vrtovi pali su u zaborav. 

U tekstu je jedan amaterski kratkometražni film nastao upravo na osnovu fotografije devojčice sa Sajma 1958.

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
12 Beograd