ZBOGOM HIDŽABU I POKRIVANJU TELA! Ovo je jedina MUSLIMANSKA PLAŽA na svetu gde žene smeju da pokažu GOLOTINJU! (FOTO)
Nazivaju je ženskom plažom. Ime je skromno, scena i ne toliko – bar ne kada se prođe muškarac na glavnoj kapiji i stigne do bronzanog peska i mora.
Hidžabi se skidaju sa glava, velovi sklanjaju sa lica. Farmerke i abaje nestaju i izranjaju maleni bikiniji, tankiniji i šortsevi. Pored azurnih talasa dve žene leže na stomaku na ležaljkama, sunčajući se. Svuda oko njih ulje za sunčanje blista na potamneloj koži.
Kada muškarac na džet-skiju prođe pored, žena spasilac ga zviždukom upozorava da produži dalje.
JEZIVO PREDVIĐANJE: Svetu prete KATAKLIZME, GLADOVANJE I PRIRODNE KATASTROFE
- Muškarci - kaže Nada, vozač školskog autobusa iz Bejruta dok izlazi na obalu, "toliko guše".
U Libanu, zemlji na obali Sredozemnog mora, javne plaže i one na kojima se plaća ulaz prostiru se od Tira na jugu do Tripolija na severu. Na bilbordima se vide manekenke u bikinijima kako promovišu sredstva za sunčanje.
Ali za mnoge muslimanke je "haram" – zabranjeno – da pokazuju svoja tela ispred muškaraca koji im nisu muževi. One koje i odu sa porodicom na plaže gde je dozvoljeno mešanje polova, peku se na suncu potpuno obučene.
Otuda ženske plaže poput ove, Belvju Bič Klaba u Džijehu, svega 20 minuta od Bejruta. Za 18 dolara dnevno, konzervativnije žene mogu neometano da uživaju na pesku u kulturno raznolikoj zemlji koja je nešto liberalnija od ostalih arapskih zemalja, sa 18 priznatih verskih sekti i burnim noćnim životom.
U Belvjuu se čini da ima podjednak broj oskudno odevenih kao i žena. Neke žene iz verskih ubeđenja nose više pokrivke na sebi. Druge, zbog stila ali i vrućine, zadovoljavaju se sa što manje odeće.
- Ovde sam slobodna da budem ja - kaže Rab Amhaz, 35-godišnja domaćica iz Beka doline. Pokazuje na svoj tankini i košulju dok sedi u vodi.
Nada, koja je počela da nosi veo kada se udala u 14. godini, nosi crno-beli top za kupanje uparen da crnim šortsom.
- Na Fejsbuku izgledam potpuno drugačije - kaže dok zabacuje mokru kosu i dodaje da je ne bi prepoznali.
Foto-aparati su zabranjeni kako bi se zaštitila privatnost korisnica plaže. Ali poseta nekolikim drugim libanskim izletištima pokazala je da nema previše razlika između plaža rezervisanih samo za žene i onih mešovitih. Ogovaranje i miris nargila ispunjavaju vazduh. Grickalice, voda i zaklon od sunca su najtraženiji.
U Belvjuu, muškarac naplaćuje karte ali drugim muškarcima ulaz nije dozvoljen. Žensko osoblje radi u kupatilima i na bazenu. Tu je i ženski di-džej, puštaju se hitovi egipatske pevačice Šerin Abdel Vahab i libanske pevačice Maja Jazbek.
Liban je država u kojima ljudi različitih veroispovesti dele kancelarije, naselja i kompanije, i u kojima bikiniji ozbiljno nadmašuju hidžabe. Možda je zato i logično što se ovakva ideja mogla roditi baš tu.
Ali ovakve stvari događaju se i drugde po Bliskom istoku, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein, koji su mnogo konzervativniji od Libana.
U Belvjuu ne postoji nikakva verska struktura niti policija koja bi proveravala ko se kako oblači. Neke žene zato idu pokrivene na plažu kada su sa muževima, a skoro potpuno nage kada su same.
Rana Galajini, medicinska sestra iz Bejruta koja veo nosi od kada se udala sa 23, kaže da je vera široka.
- Sve je stvar ličnog izbora - dodaje ona.
Njeni razlozi za nošenje jednodelnog odela za plivanje su prizemniji.
- Da sam mršava, nosila bih bikini - zaključuje.