fbpx
Skip to main content
Zrenjanin

Grad na tri ostrva reke Begej: Dobrodošli u Zrenjanin! (INFOGRAFIK)

Foto:Vojvodina
Mesto bogate istorije

Grad se spominje 1326. godine kao selo podignuto na tri ostrva reke Begej. Smatra se da je na mestu gradskog centra nekad bio avarsko-slovenski ring. Mesto je potom bilo u posedu mađarske vlastelinske porodice Beče.

Pred tursku najezdu, postaje vlasništvo srpskog despota. Kasnije je bila podignuta i tvrđava, a mesto su naselili Srbi, Nemci, Rumuni, Italijani, Francuzi, čak i Katalonci

Grad je 1807. doživeo katastrofalni požar kada je naročito stradala županijska palata sa arhivom. Poveljom cara Franca I od 12. avgusta 1832. godine Veliki Bečkerek je postao "slobodan kraljevski grad".

Zrenjanin
Zrenjanin
Foto:Vojvodina

U revolucionarnoj prošlosti, u narodnooslobodilačkom ratu, iz ovoga kraja je sedam narodnih heroja poginulo u borbi, a oko 10.000 rodoljuba bilo je u logorima i zatvorima, dok je 2.500  streljano. Posle Drugog svetskog rata je grad doživeo privredni procvat.

Za vreme Austrougarske bio je sedište ugarske Torontalske županije, čiji je najveći deo posle Prvog svetskog rata pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a manji deo Kraljevini Rumuniji. Od 1935. godine grad se naziva Petrovgrad, a od 1946. godine Zrenjanin, po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu Uči. U samom gradu živi 25 naroda i nacionalnih manjina.

Zrenjanin
Zrenjanin
Foto:Vojvodina

Legenda o Lalama

Posle pobede trupa Marije Terezije nad Turcima, negde u Bačkoj upriličena je velika vojnička smotra. Postrojeni pred caricom stajali su prekaljeni borci-graničari iz Bačke i Srema. Dolazak Banaćana bio je nesiguran, jer nabujala Tisa nije dozvoljavala prelazak u Bačku. Primivši raport, Marija Trezija je obišla ešalon vojnika, pozdravljajući ih i deleći im odlikovanja. Dolazak Banaćana u tim trenucima iznenadio je visoke oficire i carske dostojanstvenike, jer odlikovanja za njih nisu bila pripremljena. Videvši da nema pripremljene gvozdene kolajne, carica se nije zbunila već je skinula svoj skupoceni, zlatni carski lanac na kome je u obliku priveska bila prekrasna lala (cvet koji je simbolizovao lepotu, harmoniju i bogatstvo). Sa zadovoljstvom je prišla banatskom oficiru i stavila mu ga oko vrata. Za vreme ručka, nakon smotre, ljubomorni vojnici i oficiri ismevali su banaćane oslovljavajući ih – Lalama. Od tada do danas Banaćani ostadoše Lale.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vojvodina

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
11 Beograd