NOVI SAD se menja kroz ugao posmatrača: Predstavljamo vam ženu koja je čitav svet okupila u srcu Vojvodine
Istorijske činjenice manje poznate javnosti
Novi Sad je potpuno čudan grad. Prati ga „usud“ imena, pa teško da se bilo šta iz minulih epoha zadržava na njegovim ulicama, a sa druge strane o njegovoj prošlosti se veoma mnogo piše i govori.
Ovo je SRPSKI GRAD u kome žive SLOVACI! Evo šta sve niste znali o njima!
Istorija grada nije samo zapisana u udžbenicima već i u prostorima u kojima traje naš život. Nazivi ulica, škola, spomenika, nagrada postaju deo našeg ličnog identiteta. Upravo iz tog razloga, od velike je važnosti istaći znamenita imena koja su obeležila neki od aspekata istorije ovog grada, i to ne samo istorije ovog grad već i čitavog čovečanstva.
Zanimljivo je da se nastanak mnogih istorijski značajnih tvorevina vezuje upravo za ovaj grad. Takođe, interesnatan je i podatak da mnoga istorijska imena pominjana u istoriji Novog Sada zapravo nisu rođeni Novosađani, ali su i te kako doprinela da kao takvi budu upamćeni. Jedna od njih je i Mileva Marić. Zapravo, možda poznatije zvuči Mileva Marić-Ajnštajn.
Ova žena je istinski tvorac teorije relativiteta, zasluženi a nesuđeni Nobelovac.
Rođena je u Titelu, gradiću u Vojvodini,u kući dede po majci, Atanasija Ružića. Svoje školovanje je otpočela u Rumi i Sremskoj Mitrovici, a potom nastavila u Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu, te u gimnaziju nastavila u Šapcu, a završila u Zagrebu, dobivši prethodno dozvolu da pohađa školu koju su mogli upisati isključivo muškarci. Na Univerzitetu u Cirihu prvobitno je upisala studije medicine, da bi se ubrzo prebacila na Državnu politehničku školu gde je studirala matematiku i fiziku kao peta žena koja je uspela da upiše ove studije.
Njena velika nadarenost za matematiku, kao i njena ozbiljnost i vrednoća, ali i zapisi samog Ajnštajna o tome koliko mu Milevino znanje matematike pomaže u radu, bili su i ostali temelj na kome do danas traju debate o Milevi Marić kao naučnici.
U tom kontekstu se ne može zaobići teza po kojoj je Milevin doprinos Ajnštajnovom naučnom radu neosporan, a postoje i tvrdnje koje eksplicitno govore o njenom važnom doprinosu Ajnštajnovoj specijalnoj i opštoj teoriji relativiteta.
Mileva i Albert Ajnštajn živeli su u Novom Sadu u periodu od 1905. do 1907. godine, u kući koju je sagradio njen otac, Miloš Marić. Upravo te 1905. godine, Ajnštajn je svetu prvi put predstavio teoriju relativiteta u Novom Sadu.
Postoje indicije da je ova teorija nastala upravo u ovoj kući, koja se nalazi u Kisačkoj ulici i zaštićena je kao kulturno dobro.
Ipak, ono što je najtužnije u životu ove velike naučnice jeste to da je umrla potpuno napuštena. Nikada nije otkrila da je koautor naučnih teorija i nikada nije polagala pravo na slavu koju joj je ukrao bivši muž.
Sahranjena je u Cirihu, gde važi surovo pravilo da se grob prekopa ukoliko se ne plati njegovo održavanje. Nažalost, to se i dogodilo.