NOVI SAD U KORAK SA EVROPOM: Četvrt u Vojvodini parira neverovatnom rimskom delu grada (FOTO)
Cilj grada je da napuštene fabrike, skladišta, mlinovi ili stare bolnice iskoriste svoj veliki potencijal tako što će se na ispravan način revitalizovati i ponuditi građanima na korišćenje.
Rim je veoma autentičan po tome što je svedok raznih doba, od onih pre nove ere, do srednjeg i novog veka, sve do modernih doba i industrijske revolucije, pa i onoga što sledi nakon nje.
DANAS I ZVANIČNO: Novi Sad postaje Evropska prestonica kulture uz pooštrene epidemiološke mere
NOVI SAD JE CENTAR EVROPSKE KULTURE: Srpska Atina zvanično preuzima prestižnu titulu, ovo je primer kako se voli grad
VELIKI DAN ZA NOVI SAD: Vojvođanska prestonica postaje GRAD KULTURE, a ove mere moraju da se poštuju
Preuređivanje bivših industrijskih zona u kulturne i umetničke prostore aktuelno je u čitavoj Evropi, ali Rimljani, kao i uvek, to rade na specifičan način.
Džentrifikacija se u Italiji uvukla u svaki veći grad, od Bolonje, Đenove i Milana, sve do prestonice, tačnije Rima.
U pitanju je bivši industrijski kvart po nazivu "Testaccio". Kada se kaže industrijski, prevashodno se misli na industriju mesa.
Nekada je ovo bila jedna velika rimska klanica, ili kako oni kažu – "mattatoio".
Bila je srce ovog kvarta, a 1888. sagrađena je kao najveća evropska klanica na tadašnjoj periferiji grada. Radnici su uz posao dobili i smeštaj, čitav komšiluk "živeo je na mesu". Kada se klanica zatvorila 1975. godine, osim poslova, mnogi su ostali i bez domova, a čitav kraj ostao je zapušten i neiskorišćen.
Prostorije sa šinama na plafonu korišćenim za lakše pomeranje raznih životinjskih tela sada su prostor za modernu umetnost i mlade koji se njome bave.
Longitudinalne građevine poređane jedna do druge nosile su oznake "svinjetina", "teletina", i ostalo, ali ako sada uđete u njih, nećete naći mesare, već studente i mlade umetnike.
Ovo mesto postalo je centar kulturno-umetničkih pa i muzičkih događaja.
Ovaj prizor dugačkih zgrada čija je upotreba potpuno izmeđena pomalo podseća i na jedan deo Novog Sada.
U pitanju je Kulturna stanica Liman.
Na području starih fabrika i stare industrijske zone grada, nekadašnjem Velikom Limanu, nalazi se novi kulturni prostor, već korišćen kao dom Kaleidoskopa kulture, pa i brojnih izložbi, panela, i umetničkih prezentacija.
Naravno, obrisi objekata KS Liman su svedoci industrijskog razvoja i istorije Novog Sada, a ne rimske klanice iz 19. veka.
Kreativni distrikt koji je napravljen na lokaciji kompleksa bivše fabrike "Petar Drapšin" zadržao je svoje urbanističko-arhitektonske karakteristike.
Cilj grada je da napuštene fabrike, skladišta, mlinovi ili stare bolnice iskoriste svoj veliki potencijal tako što će se na ispravan način revitalizovati i ponuditi građanima na korišćenje, a to je u popularnoj "kineskoj četvrti" već postignuto otvaranjem Kulturne stanice Liman.