IVANKA VOZI BOLJE OD MIŠKA: Za volanom je 30 godina, ljubav prema autobusu usadila i deci!

Ivanka Nedeljkov (56) već tri decenije, kao vozač autobusa, krstari srpskim i evropskim putevima, a priča o njoj proširila se mnogo dalje od njenog Mokrina. Kako i ne bi kada se bavi zanimanjem tipičnim za muškarce, a uz to je prevozila brojne poznate ličnosti, pre svega iz sveta sporta. Ljubav prema ovom poslu usadila je i svojim naslednicima... 

Radni vek se polako bliži kraju, i Ivanki su, kad na to pomisli, pomešana osećanja. Gospođi Nedeljkov je, inače, matična kuća "Autoprevoz", koji je napustila kad je prešla u "Lastu", ali se, posle određenog vremena, vratila "kući". 

- Radiću do decembra sledeće godine, a da nisu produžili, već bih bila u penziji - precizira ona, na početku priče za Srbija Danas. - Lepe su to godine provedene za volanom. To treba samo - voleti. Možda to neki ne razumeju, ali, ovaj posao je jako lep. Radila sam u "Lasti" deset godina, tako da sam, maltene, proputovala čitavu Evropu. 

I onda - povratak. Kao sportisti koji se, posle unosnog inostranog angažmana, pred kraj karijere vrate u matični klub. A Ivanka je, između ostalog, poznata upravo po tome što je prevozila brojne poznate sportiste. 

- Bili su tu i fudbaleri Crvene zvezde i Partizana, vaterpolo reprezentativci, rukometašice, košarkašice... Marina Maljković je tu bila trener, družile smo se... Bilo je tu brojnih anegdota, ne mogu sad na brzinu da se setim...

Na Ivanku je poseban utisak ostavila glumica Milena Dravić, diveći se njenoj profesiji. 

- Kao i ja njenoj (smeh). Divila se mojoj hrabrosti. Ipak je to... U Lasti sam vozila i "dabl-dekera", tako da je to bilo još atraktivnije. Nekima možda i strašno... 

A Vama? 

- Kad vozim mog "punta" i kad gledam hoću li ga udariti - možda bi i autobusom prošla tuda. A punto - već gledam da li bi ga udarila ili ne (smeh). Da li ću proći i kroz pola kapije, recimo. Autobus bih već proterala... 

Što kaže Bata Stojković u "Ko to tamo peva" - "Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda" (smeh). Da li vam je, možda, "Ko to tamo peva" omiljeni domaći film, s obzirom na profesiju? 

- "E, baš tako (smeh). Vozi, Miško...

Pogotovo je, kažete, uzbudljivo kad se ide pod pratnjom? 

- Policija me obično prati kad vozim sportske ekipe. Izraelci su, recimo, jako rigorozni. Imaju jako izražen strah da im se nešto ne desi, pa su to onda velika obezbeđenja. Najveće je iskušenje kad se vozi pod pratnjom. 

U mnogim situacijama ste, sigurno, morali da budete "žensko, a muško"? 

- Jeste. Meni je mnogo više trebalo dokazivanja nego muškima. Ima, naravno, dobrih kolega, drugara, ali kad žena uspe u muškom poslu, onda je tu mnogo zavisti. Mnogi ne mogu to da prihvate. 

Između ostalog, interesantno je da ste prva žena koja je autobusom došla na Ostrog?

- Da, to je bilo devedesetih. Nije mi bilo nimalo svejedno. Sad je odrađen taj deo puta... 

Imate ćerku i sina, i oboma ste usadili ljubav prema profesiji kojom se bavite? 

- U šali imamo običaj da kažemo da sam ja stvarno svoju decu izvela na put. Bukvalno (smeh). Sin je isto vozač, a ćerka instruktor u Saobraćajnoj školi. Svi smo na putu. 

Još malo... Do penzije, bar kad je Ivanka u pitanju... 

- Ne znam kako ću bez volana. Mislim da neću mirovati. Putovaću makar za svoju dušu. Sa druge strane, jedva čekam da odem u penziju što se tiče neke sigurnosti.