Zašto je muškarac u haljini Srbima problem? Filarri učinio isto što "jači pol" čini već vekovima

Mlada muzička zvezda tema je dana zbog smele odevne kombinacije koju je poneo na takmičenju za PZE, i čini se da je sav fokus ovoga takmičenja trenutno na njemu. Filarri se pojavio u beloj haljini čiji je donji deo skrojen po uzoru na venčanicu, a gornji deo inspirisan sakoom.

Mladi i perspektivni umetnik otkrio nam da je pred takmičenje da je pesma "Ko je ta žena" inspirisana ličnim traženjem i preispitivanjem identiteta, te je pozvao na promišljanje o balansu muške i ženske energije kod svakog bića.

- Volim kada ljudi spomenu analizu teksta, jer tekst jeste jako ozbiljan, višeslojan i dubok. Oni koji ne zalaze previše u pesmu, percipiraju je kao pesmu upućenu nekoj devojci. Može se protumačiti kao tekst o ličnom traženju i preispitivanju rodnog identiteta. Nikako nije ograničena na neku grupu ljudi. Moj doživljaj je kroz energiju, gde ja pričam o svojoj ženskoj strani, odnosno ženskoj crti, koju ima svaki muškarac, kao što i svaka žena ima svoju mušku stranu. Pričam o tome i voleo bih da kroz taj tekst podignem svest o tome koliko je bitno promatrati svoje biće. Ženska energija je kreativnost, ženska energija je umetnost... a ja sve to negujem, volim i pokazujem ljudima. Mislim da je to jako bitno za svako živo biće: da bude u balansu i da osvesti svoje kvalitete - istakao je mladi pevač za naš portal i pre nego što je njegova haljina postala glavna tema.

Iako muškarci koji nose haljine na prvi pogled nisu tako uobičajeni u modernom zapadnom društvu, praksa da muškarci nose odeću koja je tradicionalno povezana sa ženama ima dugu i bogatu istoriju. U različitim kulturama i vremenskim periodima, muškarci su nosili haljine, tunike i drugu sličnu odeću koja bi se mogla smatrati haljinama.

Istorijat nošenja haljina

U antičko doba, haljine su bile uobičajena odeća za muškarce u mnogim kulturama, uključujući Grčku, Rimsku imperiju i Egipat. Haljine su bile praktične i udobne za nošenje, posebno u toplim klimama. Na primer, u kolevci moderne civilizacije, starom Rimu, i muškarci i žene su nosili tunike (toge, a toge su od 2. veka pne. počeli da nose isključivo muškarci, dok su žene počele da nose stole. Rimljani su je s vremenom prestali nositi, osim u formalnim prilikama, a tada je postala simbol civilizacije i mira (rimska reč za "civil" je bila togatus, odnosno nosilac toge nasuprot vojnika koji su nosili praktičniji sagum), što bi se moglo posmatrati kao predak modernih haljina.

U srednjem veku, haljine su bile popularne među muškarcima u zapadnoj Evropi, posebno među plemićima i vladarima. One su bile statusni simbol i pokazivale su bogatstvo i moć nosioca. U to vreme su se nosili složeni i ukrasni dizajni haljina, sa bogatim tkanjem, vezom i skupim materijalima. U određenim azijskim kulturama, kao što su Japan i Indija, muškarci su nosili ogrtače i sličnu odeću koja bi se mogla podrazumevati kao haljina. Pored toga, u određenim istorijskim periodima u Evropi, muškarci su nosili odeću koja je bila sličnija onome što bismo danas smatrali haljinama. I danas, haljine su deo tradicionalne muške odeće u nekim kulturama, kao što su kaftani u islamskim zemljama ili kiltovi u Škotskoj. Isus je nosio tkaninu koja formom podseća na haljinu, a ta tradicija se zadržala među duhovnim ocima širom sveta, u malo izmenjenoj formi, do danas...

Odevni predmeti i savremeno doba

Međutim, u većini savremenih društava, haljine su rezervisane uglavnom za žene, dok su muškarci prešli na nošenje pantalona, odela i drugih tipično muških odevnih predmeta. Poslednjih godina, bilo je nekoliko muškaraca među poznatim ličnostima koje su dovele u pitanje tradicionalne rodne norme noseći haljine i drugu tradicionalno ženstvenu odeću. Oni su koristili svoj uticaj za promovisanje rodne fluidnosti i samoizražavanja kroz modu. Neki značajni primeri uključuju Bilija Portera, koji je poznat po svom smelom i glamuroznom izgledu na crvenom tepihu koji često uključuje haljine i suknje. Hari Stajls je takođe došao na naslovne strane zbog svojih modnih izbora, uključujući nošenje haljina i druge odeće koja nije u skladu sa polom. Rušenjem barijera i prihvatanjem inkluzivnijeg pristupa modi, oni pomažu da se redefinišu tradicionalne ideje muškosti i ženskosti u očima javnosti.

Svrha sa kojom muške poznate face nose haljine i drugu tradicionalno ženstvenu odeću je često izazivanje društvenih normi i očekivanja u vezi sa rodom i modom. Otkidajući od tradicionalnih ideja muškosti i ženskosti, ove poznate ličnosti promovišu samoizražavanje, individualnost i inkluzivnost. Oni pokazuju da odeća ne mora da bude ograničena polom i da svako treba da se oseća slobodnim da nosi ono što mu omogućava da se oseća udobno i samopouzdano, bez obzira na društvena očekivanja. Pored toga, pomeranjem granica i podsticanjem razgovora o rodnom identitetu i izražavanju, ove poznate ličnosti pomažu u promovisanju prihvatanja i razumevanja različitih oblika samoizražavanja. Konačno, njihov cilj je da podstaknu ljude da prihvate svoje autentično ja i izraze se na načine koji se osećaju verno onima koji jesu.

Poznate face koje su pomerale granice društvenih normi

Pored pomenutog "kralja crvenog tepiha" Bilija Portera i "nomenestomen" Stajlsa, mnogo je rok i filmskih zvezda poput Dejvida Bouvija, Roling Stonsa, Bred Pita ili Vin Dizela koji su doveli u pitanje tradicionalne rodne norme noseći žensku odeću. Nikako ne smemo zaobići  Princa: ovaj kultni muzičar bio je poznat po svom raskošnom stilu i često je nosio visoke potpetice, bluze sa volanima i druge tradicionalno ženstvene odevne predmete, kao ni Džareda Leta, Ezru Milera, Džejdena Smita...

Muškarci u haljinama na takmičenju za PZE

Na fotografiji iznad, koja se pronašla na jednoj grupi na Fejsbuku, fanovi Stonsa su kroz šalu prokomentarisali kako su se to samo prerušili pobednici PZE za 2021. godinu - grupa Maneskin. Tezu da su se pronašli u buntu karakterističnom za rokenrol, potvrdio je i komentar kada su odneli laskavu titulu pobednika ovog prestižnog takmičenja: "Poruka za celu Evropu, za ceo svet - rokenrol nikada ne umire", urliknuo je u mikrofon Damjano David, pevač italijanske grupe Maneskin, pobednika takmičenja Pesma Evrovizija 2021. godine.

Za Maneskinom su svi poludeli i oni su vratili kvalitetan zvuk na velika vrata, a Evrovizija pamti još jedan zanimljiv primer, koji dolazi iz komšijske Rumunije. 

Rumunski kontratenor Cezar sa pratećom baletskom grupom, koja je scenskim performansom i vokalnim sposobnostima oduševila publiku, izveo je 2013. godine na sceni Evrovizije pesmu "To je moj život".

Danas veliki uticaj na modnu scenu i stav i izraz mladih ima i influenser poznat pod imenom Berlin Jesus, a na našim prostorima Božo Vrećo, koji je glasni zagovornik rodne fluidnosti i viđen je često kako nosi haljine i suknje u javnosti.

Ove poznate ličnosti, kao i Filarri, koristile su svoj uticaj da dovedu u pitanje društvene norme i promovišu samoizražavanje kroz modu, bez obzira na tradicionalna rodna očekivanja. Njihova spremnost da pomeraju granice i prihvate različite oblike samoizražavanja pomogla je da se pokrenu važni razgovori o rodnom identitetu i inkluzivnosti u industriji zabave, ali i mnogo šire.

Filarriju je ekipa portala Srbija Danas čestitala na uloženom radu i trudu, jer "sad treba biti smiren, i da se ne paniči", a onda smo momke iz benda "The Gift", koji je nastupao u revijalnom delu programa PZE upitali da li su primetili Filarrijevu haljinu i kakav je utisak ostavila.

- Na mene on uvek ostavi utisak. Video sam sve - rekao je nasmejani Žare iz "Gifta".

Srbija Danas/M.Đ