"SKRENULI SMO SA PUTA Svetog Save" Eva o srpskom svetitelju - Civilizaciji odgovarate AKO STE DUDUK
Srpska pravoslavna crkva 27.januara slavi Svetog Savu, a praznik ovog svetitelja se obeležava kao školska slava širom Srbije i Republike Srpske. Glumica, književnica i slikarka, Eva Ras ističe da je ponikla iz judaizma, ali poštuje i vrednuje lik i delo Svetog Save.
Najmlađi sin župana Stefana Nemanje i Ane, Sveti Sava, rođen je kao Rastko Nemanjić. Imao je dva brata Vukana i Stefana Prvovenčanog. Sa 15 godina je pobegao od kuće nakon što je dobio upravu nad Zahumljem, i otišao na Svetu Goru da se zamonaši. U monaškom životu mu se ubrzo pridružio i otac, dobivši ime Simeon. Sava se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, a bio je i jedan od najvećih svetitelja Srpske pravoslavne crkve, kao i prvi srpski arihiepiskop.
U narodu je ostao upamćen kao veliki prosvetitelj, duhovnik i zaštitnik vere, naroda i dece. Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima: Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski. Praznik Svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, svetkuju ga mnoge zanatlije a proglašen je i za školsku slavu.
SVETOSAVLJE I SRPSKA ESTRADA: Razgovarali smo sa poznatima o Svetom Savi - pogledajte kako su se snašli
Prešao u islam, a seća se Svetog Save: Dejan Dragojević o velikom srpskom svetitelju "Kada vidite srpske crkve, to vam je..."
"Svi su ga se odrekli" - Saša Mirković otkrio šta ga Džej zamolio pred smrt: Nije stigao da mu ispuni
Svetosavlje kao usmerenje u srpskoj teološkoj misli se razvijalo od na osnovu lika i dela Svetog Save. Iako je pravoslavlje među Srbima bilo prisutno i pre Svetog Save, njegovi poštovaoci smatraju da je tek zahvaljujući njegovoj revnosti pravoslavlje proželo narodno biće i osposobilo ga za negovanje autentične hrišćanske kulture. U kontekstu istorijskog perioda Nemanjića, neki definišu svetosavlje kao "državnom silom nametnuto pravoslavlje". U doba komunizma, slavljenje slave je podleglo rigoroznim merama, te se tek 90-ih godina svetosavlje vraća u škole, domove i narod. U današnje vreme, prisutna je politizacija svetosavlja kroz pokušaje povezivanja sa desnom političkom ideologijom.
S obzirom na to da mnogi danas dovode u pitanje ovu tradiciju, ekipa portala Srbija Danas pozvala je Evu Ras (83) i zamolila je za komentar o ovoj temi.
- Moj muž je bio pravoslavne vere i on je jako poštovao i lik i delo Svetog Save. Može se reći da sam i ja njegov "fan". Dugo vremena je sve to bilo zabranjivano. Ras je preminuo 1982. godine, a i tada je još uvek sve to bilo zabranjivano. Oni koji vam kažu drugačije - oni lažu. Istina je da smo svi slavili, a istina je i da smo živeli u ogromnoj laži. Tome se nikako nije smelo javno pridavati značaj.
- Sveti Sava je bio veliki prosvetitelj. Rekla bih im: "Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi". U razvoju srpske nacije, on je bio drugorazredni Bog. Bog je jedan, ali Sava je doneo svetlost znanja!
- Ne, i ne mislim to samo usko vezano za svetosavlje. Čitava civilizacija je znanje potpuno zapostavila. Obrazovanje se sastoji u tome da mlade naraštaje uče svakojakim glupostima, a ne uče ih kako da budu srećni! A od toga ništa nije važnije! Pošto već postoji ta pesma koja kaže da uskliknemo s ljubavlju Svetitelju Savi, a kličemo kada smo srećni - znači da je on tu najviše brinuo o sreći jedne nacije; mi smo sa toga puta skrenuli. On nije širio samo pismenost, Platonova znanja i antičku misao, već je učio kako da čovek nađe sebe i kako da bude zadovoljan sobom. Jer da bi čovek bio srećan, on mora prvo da bude zadovoljan sobom, da razume sebe. Jer, ko će da zna bolje od samog čoveka šta ga čini srećnim, to je toliko individualna stvar. Ako vas nisu naučili da osluškujete sebe i da znate šta vašu dušu ispunjava - onda niste naučili ništa! Kamo sreće da je obrazovanje u duhu Svetog Save! Bili bismo srećniji! Možda bismo manje nekih stvari znali, ali bismo bili srećniji! Ja sam iz judaizma ponikla, i nas tako obrazuju. Od malena nam govore da je Bog nas stvorio da brinemo o sebi i da veći zadatak od toga menamo. Zamislite kada bismo svi brinuli o sebi - država ne bi ni postojala! Ne bi imala nikakav razlog da zakone donosi i da zabranjuje. Civilizacija brine o sebi i lupa ograničenja. Što manje znate - to ste pokorniji i vi više odgovarate ovoj civilizaciji ako ste duduk, nego ako ste pametni. Pamet uopšte ne podrazumeva da vi treba da budete doktor filozofskih nauka!
Srbija Danas/M.Đ