Skip to main content
Srđan Gojković Gile

GILE "ORGAZAM" ZA SRBIJA DANAS: Frka sa Željkom Joksimovićem nam je odlično došla pred koncert! (VIDEO)

Foto: Srbija Danas
Pričali smo sa legendarnim rokerom uoči predstojećeg, veoma specifičnog koncerta čuvenog benda, 23. decembra u beogradskom Domu omladine.

Grupa "Električni orgazam" će, godinu dana posle dva izuzetno uspešna koncerta u sali "Amerikana" Doma omladine Beograda, 23. decembra ponovo zasvirati na istom mestu, ali uz poseban povod. 

Slavni bend će održati jedan zaista specifičan nastup, pošto je u centru pažnje obeležavanje 30 godina od objavljivanja čuvenog albuma "Distorzija". Tim povodom bend će, uz odabran repertoar sa ostalih izdanja, odsvirati celu "Distorziju", i to redosledom kao na ploči! 

To je glavni povod za razgovor sa frontmenom Srđanom Gojkovićem Giletom, pa ga počinjemo upravo pričom vezanom za predstojeći događaj. 

- Bio sam inspirisan nekim inostranim bendovima koji su to počeli da rade. Stonsi su svirali ceo "Sticky Fingers", pa Lu Rid "Berlin", Van Morison "Astral Weeks"... Ovo je postalo na granici nekog trenda u svetu, a kod nas to ljudi, bar koliko je meni poznato, još nisu radili. Potrefilo se i da je 30 godina od albuma "Distorzija" koji je i publici i kritici jedan od najvoljenijih, ako ne i najvoljeniji naš album. U kritičkim osvrtima na najznačajnije albume jugoslovenskog rokenrola, obično se "Distorzija", uz "Paket aranžman" koji nije samo naš, plasira među prvih desetak. 

- Palo mi je na pamet da uradimo nešto što nikad nismo. Ni kad je izašao album, nismo sa njega svirali sve pesme. Neke nikad nisu izvođene uživo. Predložio sam to bendu, svima se dopala ideja. Krenuli smo turneju od Zagreba. Hteo sam da on bude prvi a Beograd poslednji, mada smo dodali Kragujevac i Novi Sad 29. i 30. decembra. Pošto je album sniman u Zagrebu, a beogradski smo bend, bilo mi je najbitnije da ta dva grada budu u igri. Pokušavao sam da to bude eks-ju turneja, međutim, osim Hrvatske i Srbije, imaćemo još samo koncert u Skoplju. 

 Iza vas su već tako koncipirani koncerti u Zagrebu, Rijeci, Požarevcu i Pančevu? 

- Zanimljivo je kad sviraš u jednom komadu sve te pesme. Na drugi način su funkcionisale kad su razbacane po repertoaru koji inače sviramo. Imaš drugačiji utisak kada sviraš to, kao i publika koja sluša. Kao da je integralna celina, sama za sebe. "Distorziju" sviramo u poslednjoj trećini koncerta. Biće još dve, tri pesme posle nje, i to je zvanični kraj. Verovatno ćemo praviti i jedan brejk. Sviraćemo prvo sat i 20 minuta, pa pauza od deset minuta. Onda će, kao u pozorištu, krenuti "treći čin", a to je "Distorzija". 

Posmatram iz ugla "koncertnog konzumenta" - takva, konceptualna set lista je "mamac" i za publiku koja je redovna na vašim svirkama? 

- Tako je. Zaista je jedinstvena prilika za ljude koji vole taj album, jer, sasvim sigurno, to više, posle Nove godine, nećemo da radimo. Sviraćemo, normalno, i dalje hitove koji su temeljci našeg koncertnog repertoara, ali ne ceo album. 

Stara poslovica kaže da se za dobrim konjem prašina diže, a ovaj vaš ("Ja sam težak kao konj") podigao je veliku prašinu, u sving obradi Željka Joksimovića. Igrom slučaja - u pitanju je hit upravo sa "Distorzije". 

- I to, i ovaj mural pored Doma omladine, sa delom teksta pesme "Kapetan Esid"... Sve se spontano pred koncert namestilo. Što se tiče Željka, moram da priznam da znam samo jednu njegovu pesmu, "Lane moje". Kaži mi, koji je još neki njegov veliki hit? 

Ima ih podosta - druga evrovizijska, "Nije ljubav stvar", pa "Leđa o leđa", pa... 

- Ne znam ih. U svakom slučaju, Željko me je nazvao i spomenuo da mu je inicijalna ideja nešto što takođe nisam znao da je Pol Enka uradio. Pominjao mi je da ga je "Smells Like Teen Spirit", koju je Enka snimio sa Big bendom, inspirisala da uradi nešto slično. Smislio je koncept da obradi pesme koje mu žanrovski nisu bliske, a da sve to spakuje u neki treći fazon, džez-pop sa Big bendom. Rekao mi je da već ima demo snimak. Našli smo se, pustio mi ga je, i meni je to bilo zanimljivo. Totalno drugačije čitanje pesme. I ranije su neki bendovi obrađivali naše pesme, ali se nikad nije desilo da je to neko iz sasvim drugog žanra. Dao sam dozvolu. 

Obrada je ekspresno izazvala brojne, kontroverzne reakcije? 

- U startu mi je bilo jasno da će ispasti tako. Počele su diskusije na Fejsbuku, pa se prelilo i na druge medije. Nisam, doduše, očekivao da će baš ispasti tolika kontroverza. Bilo mi je, međutim, jasno da je to odlična medijska priča za početak kampanje pred koncert. Ja, naravno, nisam imao nikakav uticaj na to da on izabere baš pesmu koja je sa "Distorzije". Zgodno se poklopila cela ta frka, da skrene malo pažnju na "Električni orgazam" i da se to uvede u najavu turneje na kojoj izvodimo "Distorziju". 

Dobio si pozdrav od Željka sa bine Sava centra, tokom njegovog koncerta u sredu... 

- Jel' jesam? Nisam bio tamo. Zvao me je na koncert, ali sam morao da idem na Radio Beograd. 

"Distorzija" je, kažeš, "spasila život" bendu? 

- To je bio prelomni trenutak, kad smo tražili novi život posle umiranja novog talasa. On je već '82, '83. počeo polako da jenjava. Već na "Les Chansones Populaires" polako smo krenuli da idemo ka tradicionalnom rokenrol zvuku, pa onda totalno na "Kako bubanj kaže". To je, međutim, bio potpuni komercijalni neuspeh, iako ja i dalje mislim da je album dobar. Očigledno je da publika i kritika, u tom trenutku, nisu uspeli da ga "progutaju". Na promociji tog izdanja u Zagrebu prodali smo 13 karata u dvorani "Moša Pijade". Mnogi članovi benda su tada, kao i menadžer, publika, većina kritike, "sahranili bend", smatrajući da je to kraj "Električnog orgazma", dok sam ja imao novu viziju koja je uspešno predstavljena na "Distorziji". 

- Posle odlaska Ljube Đukića iz grupe, nisam hteo da tražim novog klavijaturistu, već solo gitaristu koji bi bio glavna boja benda. Našavši Bananu, shvatio sam da imam idealnog čoveka za tako nešto. Došao je Švaba, Čavke je pred "Distorziju" bio u zatvoru, pa izašao... Postojala je energija novog početka. Sve se prelilo u te pesme koje sam ja već imao. I dan danas se sećam jedne od prvih kritika albuma, koju je napisao pokojni Darko Glavan, tad veoma uticajan rok kritičar. Glasila je - "Pa, to je Orgazam". U smislu - pravi album posle nekoliko izdanja koja mu se, očigledno, nisu sviđala. Bilo je, doduše, i pljuvačina, sećam se i toga. Osamdeset odsto kritika je, u to originalno vreme, ipak bilo jako pozitivno. 

Konačno ste tada probili barijeru kult benda? 

- Do "Distorzije" smo u Jugoslaviji svirali samo po glavnim gradovima - Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo... Nismo uspevali da uđemo u neke manje sredine, što se desilo po izlasku "Distorzije". Usledio je album "Braćo i sestre". Na talasu te euforije je nastala i pesma "Igra rokenrol cela Jugoslavija". Ona je posledica situacije koju je "Distorzija" proizvela. 

"Nov život", ko zna koji, udahnuli su ovih dana tebi omiljeni "Stonsi". O njihovom albumu "Blue & Lonesome", sačinjenom od obrada bluz standarda, bruji planeta? 

- Oni su ga snimili, zapravo, ne znajući da to rade. Uradili su neke bluz standarde, pre svega, za sopstvenu zabavu i animaciju, ne bi li se zagrejali za autorski album. Tek kad su to snimili, ukapirali su da novi album, zapravo, već imaju. Ta doza spontanosti je nešto najvrednije na tom izdanju. Pošto je vrlo moguće da to bude poslednji album "Stonsa", mada ne treba nikad tvrditi (smeh), opet su se vratili na fazon prvog albuma, gde su takođe bile, uglavnom, obrade bluz standarda. Meni je odličan album, ali ja volim sva njihova izdanja, pa nije ni čudo što mi se sviđa. 

A ako muziku ostavimo po strani, planeta i dalje "bistri" predsedničku pobedu Donalda Trampa u Americi... 

- Ja doživljavam američke predsednike kao neku vrstu manekena i predstavnika interesnih grupa koje su tu samo za zamajavanje ljudi. Mnogi su očekivali da će Bog zna šta da se desi kad je Obama postao predsednik, pa se ništa specijalno pozitivno nije dogodilo, već se nastavilo sa nebulouznim aktivnostima koje su bile i za vreme Džordža Buša. Mislim da su svi ti izbori, u bilo kojoj zemlji, šarena laža. Nekakve korporacije i interesne grupe vuku konce u pozadini. 

Nedostaju li ti strani koncerti, u poslednje vreme, u Beogradu? Baš je oseka... 

- Da, ali ja sam, recimo, ove godine uradio nešto što ne činim često. Potegnuo sam do Beča, da vidim "The Who". Bili su fenomenalni, to je jedan od najboljih koncerata koje sam u životu gledao. 

Napustiše nas Bouvi, Prins, Koen... Tužna 2016... 

- Većina tih ljudi je došla do duboke starosti, nažalost. U narednih desetak godina većina te generacije će, nažalost, otići. To je nešto što je neminovno. Dobro, Prins nije bio toliko star, to je bilo zaista šokantno. Čak ni Bouvi nije bio toliko star, ali, ipak su to neke godine kad su ljudi, očigledno, podložni da obole od nekih ozbiljnih bolesti, što je bilo u njegovom slučaju. Svi oni su formirali moj muzički ukus - pre svega Bouvi, pa kasnije i Prins, Koen, pre toga Lu Rid... 

Da godinu pogledamo i iz vedrijeg ugla - vama kao bendu bila je izuzetno uspešna. Plasirali ste video singlove "Kamerom snimam sve" i "Istok, zapad, sever, jug", dosta ste i svirali? 

- Mi već nekoliko godina radimo na novom albumu. Pesme su u fazi doterivanja, ali imamo ideju da taj album predstavimo drugačije nego do sada. Prvo ćemo da isfuramo četiri, možda i pet singlova, jer smo na poslednja dva albuma imali situaciju da, kad ih izbacimo, pa onda, posle tri meseca, objavimo singl sa tog izdanja, nijedan medij to ne kapira kao nešto novo, pa prođe nezapaženo. Sad idemo drugim putem, prvo objavljujemo singlove, a i cela situacija se u poslednjih 10, 20 godina promenila zbog interneta. Album, nažalost, više nema takvo značenje kao šezdesetih, sedamdesetih ili osamdesetih. Nove generacije se pre fokusiraju na jednu pesmu, pa se mi prilagođavamo, mada nama album ima jednaku važnost kao nekad. 

A u međuvremenu, tu je i jedna, u pravom smislu reči, nova ploča - "Puštaj muziku". U pitanju je živi zapis sa vašeg drugog prošlogodišnjeg koncerta u Domu omladine, kada ste obeležavali 35 godina postojanja grupe. 

- Ploča će ovih dana da se pojavi u prodaji. Biće samo vinil, možda i digitalni "download" za MP3. Nećemo da radimo CD. U startu je to zamišljeno kao raritetni suvenir, u tiražu od 300 komada. Neće biti doštampavanja. Nešto slično kao što smo uradili sa albumom "Warszawa '81", samo što je tad ograničeni tiraž bio 2.000 komada (smeh). Sad je manja država, manje se prodaje sve... Naravno, pošto je jedna ploča, a mi smo svirali koncert od dva sata, tu će biti odabranih deset pesama. 

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vip

SD parovi

Vremenska prognoza
Clear sky
28 Beograd