Hrvati istakli 7 RAZLOGA ZAŠTO će Konstrakta osvojiti EVROVIZIJSKI VRH, a njihova predstavnica NE

Prvo polufinalno veče "Evrovizije" u Torinu održaće se večeras, a uzbuđenje kod evrovizijskih fanova raste iz minute u minut širom Evrope.

Pred večerašnjih nastup njihove predstavnice, hrvatski medij index.hr objavio je svoju analizu kojom je definisao 7 razloga zbog čega će srpska predstavnica biti u vrhu Evrope, a njihova Mia Dimšić neće.

Kako su naveli, razlozi su sledeći: nacionalna euforija, interes medija, društvene mreže, društvena angažovanost, autentičnost, vizuelno je zanimljiva i zabole je za Evropu.

Ove stavke su potanko obrazložili, te istakli da su to isti razlozi zbog koji hrvatska predstavnica ne može da odnese pobedu, a mi vam u nastavku prenosima tekst u celosti.

Nijedan autor koji je seo za klavir i pomislio "Idem da napišem pesmu koja će pobediti na Evrosongu" nikad nije pobedio na Evrosongu. Svake godine kada Hrvatska radio televizija mahne pobedniku i pošalje ga na "Euroviziju", i gledaoci i fanovi "Evrosonga" jednostavno znaju da se ništa neće dogoditi. I ništa se ne dogodi.

HRT je u proteklih dvadeset godina pokušao sve - predstavnika su birali sami, pa je pobednika birala publika, pevalo se na engleskom i hrvatskom, skidalo se, u pomoć se zvali strani autori, odustajalo i vraćalo "Euroviziji"... I ništa se nije dogodilo.

Hrvatska u zadnjih 20 godina (pogotovo otkako je Huljić digao ruke od takmičenja) nije imala ni jednu pesmu na "Dori" koja je mogla nešto da napravi i učini da se dogodi spektakl na nivou Evrope.

Proteklih 67 godina smo svedočili izvođačima i autorima koji su na "Evrosong" došli s receptom od prethodne godine, uvereni da su pogodili prave sastojke za pobedu. I nikad nisu pobedili.

Čarolija "Eurosonga", omražene parade kiča i neukusa koju mnogi nazivaju tek svetskim prvenstvom za LGBTQ ekipu, baš je u tome što niko ne može predvideti pobednika. Kladionice govore puno, političke neprilike stvaraju prilike, ulažu se velika sredstva. Međutim, pobednik se ne zna unapred i recepta za pobedu jednostavno nema.

Pobednik Evrosonga se pojavi i svima je jasno da je došao novi pobednik, novi recept, nova osoba i nova priča za koju niko nije imao recept. Ove godine na scenu "Evrosonga" došla je srpska predstavnica Konstrakta.

Neću ići toliko daleko da predviđam pobedu Srbiji, ali sam gotovo sigurna da će Konstrakta biti u vrhu Evrope. Recepta i dalje nema, ali postoje faktori koje pobednik "Evrosonga" ispunjava, svaki na svoj način, godinu za godinom. Usudim se reći da ih Konstrakta ove godine ispunjava sve.

Ovo je sedam razloga zašto bi Konstrakta mogla završiti na vrhu Evrope.

1. Nacionalna euforija

Kada je 2007. godine Srbija za predstavnicu na "Eurosongu" izabrala Mariju Šerifović i njenu baladu Molitva, nastala je nacionalna euforija. O Mariji Šerifović te godine brujala je cela zemlja i svi su znali - nešto će se dogoditi.

Nije bilo realne osnove za takva razmišljanja - imidž Srbije u Evropi bio je prilično loš, zemlja se te godine prvi put takmičila samostalno, bez Crne Gore, a godinu dana ranije pobedio je žestoki hard rok sastav Lordi koji je stotine autora bacio u zabludu da je došlo vreme žestoke muzike na "Evrosongu" i da će trend potrajati.

Ali, uspeh Šerifovićeve bio je u vazduhu iako je pesma bila potpuno drugačija od prethodne pobedničke. "Molitva" se puštala svuda, nije postojao Srbin koji nije znao ko ide na "Euroviziju" i nije postojala osoba koja pesmu nije prepoznala na radiju.

Suludo je očekivati evropski uspeh od pesme koja ni u sopstvenoj zemlji ne postane hit. Koliko se hrvatskih evrovizijskih pesama sećate poslednjih deset godina? Jedne ili nijedne. Upravo tako.

Oko Konstrakte i njene pesme "In Corpore Sano" vlada puno žešća euforija nego 2007. godine, a prelila se na ceo region. Srbija i dobar deo regiona obožavaju Konstraktu i njenu pesmu, ne postoji osoba koja pesmu ne može prepoznati na radiju i svi koji se na bilo koji način bave "Evrovizijom" ili je prate znaju - nešto će se dogoditi.

2. Interes medija

Istina je da pobednik "Dore" ili "Beovizije" svake godine privlači pažnju, ali ta pažnja u Hrvatskoj i Srbiji traje tri dana, barem što se medija tiče. Nakon prvobitnog razočaranja ili oduševljenja interes naprosto splasne. Veliki interes medija za predstavnika na "Evrosongu" ne može potrajati duže od nedelju dana ako taj pobednik nije materijal za pobedu na "Evrosongu".

Taj veliki interes medija za Konstraktu u Srbiji i regionu konstantno traje više od dva meseca. Alternativna pevačica (za koju veći deo evrovizijske publike pre takmičenja nije ni čuo) postala je mejnstrim. Konstrakta je u poslednja dva meseca razgovarala sa svim velikim medijima u Srbiji, Hrvatskoj i ostatku regiona ne zato što je neko imao obavezu da je pozove, nego zato što interes nije padao.

3. Društvene mreže

Konstrakta je viralna od dana kada je pobedila na srpskom takmičenju za pesmu "Evrovizije".

Da "umetnica mora biti zdrava", pročitali su i oni koji "Evrosong" nikad u životu nisu pogledali. Fanovi "Evrosonga" koji su pojavom društvenih mreža došli na svoje (dobili hiljade sagovornika o svojoj iracionalnoj strasti) svake godine glasno i strasno obožavaju nekog od takmičara, a ove godine njihova muza je Konstrakta.

Konstrakta je u protekla dva meseca dobila hiljade memova, dobila je stikere, dobila je bezbroj reakcija, dobila je bezbroj parodija i dobila je bezbroj heštegova. Takav tretman na društvenim mrežama ove godine nema ni Ukrajina koja je apsolutni favorit na kladionicama. I ne, nije do algoritma.

Gotovo svaki aspekt Konstrakte je viralan - od njenog refrena preko metalnog lavora do pokreta na sceni koje izvodi gotovo potpuno mirna - sedeći. Treba priznati da nije lako proslaviti metalni lavor i naterati najvećeg proizvođača posuđa u regiji da u modu vrati metalne lavore koji su ostali zakopani duboko u sećanju prosečnog Jugoslovena. I prodaju se kao ludi.

4. Društvena angažovanost

Ruku na srce, nijedan evrovizijski pobjednik nije promenio svet. Međutim, "Evrosong" je na scenu ispred vremena donosio važne društvene teme. Evrovizijska scena davala je prostor marginalnim skupinama i bila 'woke pre wokea'.

Na evrovizijskoj pozornici transrodne osobe su pevale još devedesetih, homoseksualci nigde nisu bili toliko slobodni kao na toj pozornici, na toj pozornici su se odvijale političke provokacije, a na njoj je prošle godine Evropa kaznila Ujedinjeno Kraljevstvo za Brexit i njihovom predstavniku udelila nula bodova.

Pesma srpske umetnice Konstrakte je slojevita, duhovita, beskrajno sarkastična i društveno angažovana. Konstrakta se u pesmi, za koju je sama napisala tekst, bavi javnim zdravljem, opsesijom fizičkim izgledom, činjenicom da slobodni umetnici nemaju zdravstveno osiguranje i mentalnim zdravljem.

Ona se u pesmi dugoj tri minute uspeva baviti i religijom, uopšteno površnom brigom za zdrav život i majndsetom svakog prosečnog Balkanca koji za sve životne probleme kaže "Bože (daj) zdravlja" kao da uopšte nije involviran u sopstveni život i zdravlje.

5. Autentičnost

Konstrakta i njena pesma drugačije su od svega što je ikad sa tla bivše Jugoslavije otišlo na "Evrosong". Ne zato što je umetnica to htela, nego zato što ona to u svojoj biti jeste. Konstrakta na evrovizijsku pozornicu donosi performans nalik na one koje radi Marina Abramović, ali puno lakše razumljiv i probavljiv.

Konstrakta se setila najjednostavnijih genijalnosti kojih se niko u istoriji Evrosonga nije setio - poput teksta na latinskom jeziku. Na eurovizijskoj pozornici su se čuli svi evropski jezici, za Euroviziju su se jezici i izmišljali, ali latinskog jezika niko se nije setio niti se usudio setiti. Takva ideja je pre Konstrakte bila jednostavno suluda.

Gotovo svaki element njenog nastupa i njene pesme potpuno je autentičan. Kad se učinilo da se ništa novo ne može dogoditi na pozornici "Evrosonga", dogodila se Konstrakta koja pere ruke, spominje Megan Markl i slezinu i u dramatičnom vrhuncu pesme izmišlja nove latinske poslovice.

Fascinacija Konstraktom otišla je toliko daleko da su oko nje u poslednja dva meseca nastale i teorije zavere. Masa traži pozadinu priče, deo publike nada se političkim promenama na tlu Srbije, osporavaju je i hvale, a neki teoretičari zavera njen performans pripisuju i uticaju samog Sotone. Teorije zavere ne mogu nastati oko polubitnih pojava. Teorije zavere nastaju oko pojava koje su društvu najzanimljivije.

6. Vizuelno je zanimljiva

Konstrakta je vizuelno zanimljivija od bilo kojeg takmičenja ove godine, bilo da se govori o njenom fizičkom izgledu, bilo da se govori o tome kako izgleda njen nastup.

Izgleda potpuno drugačije od bilo koje izvođačice koja je u proteklih 15 godina predstavljala Srbiju i većinu zemalja Evrope. U svom izgledu Konstrakta kao estradna umetnica nema ni jedan element kiča ili turbofolka. No, njeno lice je ove godine najupečatljivije.

Koncept tamnokose žene s crvenim ružem i belom uniformom koja pere ruke nasred evrovizijske scene jednostavno ne može ostati neprimećen i potpuna je suprotnost šljokicama i vatrometu koje se decenijama drži simbolima "Eurosonga".

Koncept koji na scenu donosi srpska pevačica puno je više od obične evrovizijske tačke - to je umetnost koju osećaju i vide čak i oni koji ništa drugo osim Evrosonga u životu nisu videli. Publika je željna umetnosti kakvu nudi Konstrakta, ali je niko pre nije znao upakoti kao ona.

7. Zabole je za Evrosong

Svima je očito da ova žena nije provela karijeru razmišljajući o pobedi na "Evrosongu". Na njenu pesmu nijedan hit ili hitić "Evrosonga" nije imao nikakav uticaj, kao što ništa što smo videli na "Evrosong"u u proteklih 66 godina nije uticalo na njen scenski nastup.

Ona je svoja, originalna i autentična i na vurosong ide s takvim stavom, neopterećena kičom i šljokicama i pritiskom da za klavirom mora stvoriti evrovizijski hit.

Konstrakta je stvorila evrovizijski hit bez ijednog sastojka koji Hrvatska i ostatak Evrope stavljaju u svoje tačke poslednjih 66 godina i napravila originalnu pesmu koja je umetničko ostvarenje i verovatno najkvalitetnija audiovizuelna tačka koja je ikad napustila tlo bivše Juge u napadu na Evropu.

To su otprilike i razlozi zašto Hrvatska neće postići značajniji uspeh.

U Hrvatskoj ne postoji nacionalna euforija oko pobednice "Dore", a verovatno devet od deset prosečnih Hrvata nema pojma ko ide na "Evrosong". Taj osećaj jednostavno izostaje, a nije da nismo stvarali i veće euforije oko većih gluposti nego što je "Evrosong". Hrvatska i ove godine ima pesmu koju će čak i oni koji prate Euroviziju zaboraviti do leta.

Dimšić i njena pesma bile su najbolje što se ponudilo na "Dori", ali to je to. Društvene mreže Miju Dimšić nisu dočekale kako su dočekale Konstraktu, ona ne privlači takvu medijsku pažnju i evrovizijska publika je nije željna kao što je željna Konstrakte.

U žestokoj konkurenciji 40 zemalja, od kojih neke ulažu milione evra u promociju, autore i izvođače, naprosto je teško istaknuti se. O Miji Dimšić se, nažalost, uvelike pisalo samo kada se analiziralo je li njena pesma plagijat pesme Tejlor Svift i kad se razglabalo je li iskopirala stajling Tejlor Svift.

Ne treba zanemariti mogućnost da će Hrvatska završiti u finalu "Evrosonga", budući da ima relativno nejaku konkurenciju prve polufinalne večeri i manji broj konkurenata, ali se s idejom o osvajanju vrha Evrope definitivno možemo pozdraviti.

Konstrakta, s druge strane, mora imati katastrofalan nastup i tehničke poteškoće da bi bila eliminisana u polufinalu. Nikoga ko poznaje prilike na "Evrosongu" neće iznenaditi ako umesto ultimativnog favorita kladionica, Ukrajine, vrh Evrope osvoji Srbija.