NJENA EMISIJA VIŠE NIJE NA PROGRAMU: Rada Đurić progovorila o deci, braku, strahovima, umiranju...
Rada Đurić jedna je od voditeljki koje su uvek nasmejane i raspoložene, a istu tu energiju umeju da prenesu i na gledaoce kraj malih ekrana. Njena harizma vas prosto prilepi za mali ekran bilo da se radi o emisiji "Beogradska hronika", bilo da je u pitanju emisija "A sada Rada". Rada uglavnom nije otvoren tip i svoju intimu čuva daleko od javnosti, ali je odlučila da ipak ispriča sve o životu, deci, poslovnim izazovima, krahu braka i svojim najvećim strahovima.
S obzirom na to da ste godinama zaštitno lice „Beogradske hronike“ i gledaoci su imali prilike da vas upoznaju kroz tu vrstu informativnog programa, nekako ih je posebno kupila, a može se reći i iznenadila s emisijom „A sada Rada“. Koliko vam ta vrsta TV sadžaja odgovara i da li ćemo vas gledati i u novoj jesenjoj sezoni u „Radi“?
- Hvala vam na lepim rečima. Drago mi je što se i ova druga Rada mnogima dopala. Trudili smo se da se ni profesionalno ni ljudski ne obrukamo. Verujem i znam da smo u tome uspeli, cela ekipa koja je zaista radila sa zadovoljstvom. "Rade" neće biti u ovoj jesenjoj šemi. Malo drugačija, nadam se bolja, svakako i dalje svoja i vaša, po dogovoru bi trebalo da se vrati od Nove godine. Do tada se gledamo u "Hronici".
Pevač Aleksandar Vuksanović priveden!
"A sada Rada" je emisija namenjena ženama čija je vrednost utemeljena na domaćinstvu. Kada sebe sagledate, kojima ste se vi vrednostima kroz život vodili?
- "A sada Rada" je emisija namenjena pristojnim, dobro vaspitanim, hrabrim i dostojanstvenim, pre svega ženama ali i muškarcima koji i dalje romantično veruju da na kraju ipak pobeđuju ljubav i pravda. Eto, to su vrednosti koje su i mene vodile i koje uprkos svemu i dalje sledim, mada moram da priznam da se sve češće osećam kao gubitnik.
Da li ste nekada u životu patili i kako ste prolazili krizne situacije? Da li na kraju svakog tunela postoji svetlo?
- I patila i praštala i molila (smeh). Verujem da se sve događa s nekim razlogom, pa i meni. Čekam da prođe, nekad strpljivo, nekad burno, ali čekam. I nećete verovati, stvarno prođe. U atmosferi suženih izbora, ja sam uvek birala i biram svetlo, pa nema veze da li je i samo tračak. Provereno pomaže!
Odbijen je na 400 radnih mesta, a onda je izbacio JEDNU STVAR iz CV-a i iz prve DOBIO POSAO
Delujete vrlo staloženi, odmereni i reklo bi se da svakom situacijom znate da vladate? Da li u tome ima istine?
- Ne bih ja ovde ništa dodavala... da ne pokvarim!
Svedoci ste da nekada u životu moramo da napravimo kompromise. Da li ste pristalica toga?
- Mislim da je kod nas i sam smisao te reči devalviran, izlizan i zloupotrebljen. Ne može kompromis biti opravdanje za sve. Često se osećam neprilagođeno, ali kao što rekoh, čekam. Makar smo to za sve ove godine naučili.
Imate sina i ćerku, prema kome ste popustljiviji? Da li kod vas imaju pravo na kiks?
- Kako vreme prolazi, sve sam popustljivija. Tako je Despot imao više sreće jer se rodio kasnije. Generalno oni su i dalje izvor moje najveće i sreće i tuge i brige i radosti. Naravno da imaju pravo na kiks. A ko nema? Važno je da se iz kiksa nešto i nauči.
Da li se sada, kako rastu i postaju ozbiljniji, zreliji ljudi, plašite njihovih reakcija, osuda?
- E, pa baš toliko popustljiva nisam. Iskreno, nadam se i verujem da ćemo se u godinama koje dolaze još bolje razumeti. Osluškujem njihove reakcije, uvažavam njihovo mišljenje kad sam ja u pitanju i čini mi se da su pomalo ponosni na mene. Nemojte to da im kažete, da se ne uobraze (smeh)!
OBAVLJENO PRE NEKOLIKO DANA: Javnost tek danas saznaje istinu o Breni: evo šta je promenila
Bili ste u braku, a kako sada gledate na brak kao instituciju? Da li žene danas olako ulaze u brak?
- Na brak sam uvek gledala isto. Možda tu i jeste problem. Brak za mene nikada i nije bio institucija, on je za mene bio samo logičan sled, nastavak ljubavi i razumevanja između dvoje ljudi. Što se tiče drugog pitanja, pa ko sam ja da sudim? Jedno znam, a to je da niko nema tapiju na sreću.
Strah je opravdano osećanje kod ljudi, a čega se vi plašite?
- Iskreno, najviše se plašim umiranja, a do tada najviše strahujem od lažne besmrtnosti.
Kada pogledate godine iza sebe, da li sebi nešto zamerate, da li ste uspeli u životu, da li ste ponosni?
- Zameram sebi štošta, ali sam vremenom počela malo više sebe da volim. Ima mnogo nas koji usput, kroz život, jednostavno to zaborave. Možda i zbog toga što smo se plašili da postanemo oni koji su zaljubljeni u sebe i misle da im sve pripada. Učim sporo, ali učim. Ponosna jesam, a to da li sam uspela u Srbiji je više filozofsko pitanje. Znam samo da nikom ništa ne dugujem osim sebi, svojoj porodici i svojim dobrim, starim prijateljima.
PRERANO... STVARNO PRERANO... Naš slavni glumac otkrio tešku porodičnu tajnu koju niko nije znao