"DRŽALI SMO BAKLJE, PADALI SMO MRTVI" Branka Katić progovorila o ISKUSTVU STUDIRANJA kod Radeta Šerbedžije (VIDEO)
"To su stvarno najluđe četiri godine mog života!"
Beogradsko dramsko pozorište 20. februara je proslavilo 76. rođendan tradicionalnom dodelom priznanja istaknutim pojedincima, a prisutni su mogli da prošetaju i rekonstruisanom salom scene "Olivera i Rade Marković".
Glumačke nagrade poneli su Branka Katić, za ulogu u komadu "Tramvaj zvani želja", i Marko Gvero, za ulogu u predstavi "Božanstvena komedija". Priznanje za umetničko ostvarenje osvojila je rediteljka Ana Tomović za komad "Zaljubljeni Šekspir". Najglasniji aplauz dobio je šef pozorišnog kluba Nedeljko Davidović, kome je pripala nagrada za saradnika godine.
Hurricane, Angelina, Tijana Dapčević, Frajle... Ovo su pesme koje će se takmičiti za EVROVIZIJU '23!
BRANKIN MUŽ JE BIO LJUBOMORAN i kada su imali 90 godina! Eva Ras otkrila INTIMNE DETALJE glumičinog života
VOLELA JE SPORTSKU LEGENDU! Branka Katić je bila sa poznatim VATERPOLISTOM - krili su od svih, a danas ih JOŠ NEŠTO spaja
"Tramvaj zvani želja" objavljen je 1947. godine, u poratnim godinama punim egzistencijalnih problema, siromaštva, ali i entuzijastičkih pokušaja oslobađanja društva i pojedinca. Epitet klasika predstava je stekla zbog društva koje živi u vremenu izobilja i prosperiteta, ali u stalnom strahu, primećuju kritičari. "Tramvaj" je doživeo praizvedbu na Brodveju u režiji Elije Kazana, uloga Stenlija Kovalskog lansirala je u glumačku orbitu novu planetarnu zvezdu, Marlona Branda, a 1951. Kazan je snimio i istoimeni film. Scenario je napisao sam Tenesi Vilijams, ali je bio prinuđen da bude sopstveni cenzor i da odbaci direktne aluzije na homoseksualnost koje su postojale u njegovoj drami. Citat da "Ljudi lakše prebole ako im oduzmete novac, nego iluzije" bio je okidač za domaću adaptaciju.
Kao dobitnica nagrade, Branka Katić je rado pričala o dugom iskustvu koje ima u ovom pozorištu.
- Dobila sam godišnju nagradu mog pozorišta, Beogradskog dramskog pozorišta na Crvenom krstu. Ne sećam se svog prvog dolaska, ali se sećam kada sam došla na četvroj godini glume, u klasi profesora Radeta Šerbedžije. Mi smo dve diplomske predstave radili u ovom pozorištu. Jednu je režirao Rade a drugu Lenka Udovički. Imala sam sreću u životu da mi je Rade bio profesor glume. Bio je tu ceo moj život! I kada smo živeli zajedno u Los Anđelesu, i sada u Beogradu, Zagrebu, na Brijunima... Ja od njih nisam dobila ništa drugo sem bezrezervne podrške i ljubavi. Zaista se osećam blagosloveno što ih imam u životu, to su moji anđeli. Tada smo to radili, a mnogo godina kasnije Lenka je došla na ideju da radimo "Tramvaj zvani želja". Napravili smo koprodukciju koja funkcioniše i tamo i ovde. Pubika i tamo i ovde izlazi sa predstave dirnuta i u suzama. Mislim da smo preneli koliko je tragično kada se ljudi ne vide i ne razumeju. Koliko je tragično kada se upire prstom u druge i ne pruži pomoć delikatnim dušama - počela je priču Branka, a potom uporedila teatar ovde i u Amerci.
- Nisam u Los Anđelesu dugo i srećna sam zbog toga! Naše pozorište me više dirne. Mi imamo dušu i ne plašimo se da pokažemo svoja osećanja. Imamo fantastičnu glumačku tradiciju, posvećenost radu i imamo dobre reditelje. Predstave su ovde mom je jeziku, što mi dodatno utiče na percepciju - kaže glumica.
Interesovalo nas je koliku podršku ima u porodici.
- Porodica je gledala predstavu i rekli su da su ponosni na mamu - kratko je rekla ona, a potom se osvrnula na svoje godine rada i to kako se sada oseća na "daskama koje život znače".
- Uvek postoji nesigurnost. Budale su oni koji misle da su u svemu najbolji i najpametniji. Niko nije savršen i ništa nije savršeno. Živimo u jednom ludom svetu prepunom nesigurnosti i ratova, prepunom prirodnih nepogoda, ne znam odakle crpeti sigurnost. Treba biti dobar u izborima koje praviš. Svako treba da nađe svoj mikrokosmos u kome će sa najbližima da bude bezbedan.
Medije je posebno zanimao odnos sa Radetom Šerbedžijom, a glumičin odgovor je izazvao oduševljenje.
- Ah, ah, ah... Bilo je tu puno momenata, ali ono što mi je prvo rekao jeste da niko ne može da nas nauči glumi. Taj talenat ili imaš ili nemaš, ali ja mogu da vam ponudim jedan život koji ćemo proživeti zajedno! To su stvarno najluđe četiri godine mog života, gde smo sa Narodnim Pozorištem Subotice putovali po celom svetu! Bili smo statisti, ali smo shvatili da predstava mora da se održi u svim uslovima. Držali smo baklje, padali smo mrtvi, ali smo bile u vrtlogu tog pozorišta koje je pravilo dobre predstave i bilo dobro primljeno svuda gde smo išli! Brinuo je o nama najnežnije na svetu i hranio je nas jedanestoro svakog dana. Ne sećam se da se ikada nešto ružno desilo ili da je ikada prema nekome bio grub. Ja verujem da je u atmosferi ljubavi i međusobne podrške sve bolje. Cvetić ako uzmete i svaki dan ga zalivate, on će vas nagraditi - zaključuje Branka.
Detalje razgovora sa Brankom Katić pogledajte u prilogu ispod.