SASLUŠAVAO SAM LAUŠEVIĆA POSLE UBISTVA: Glumac je posle pucnjave izgovorio ove 3 KLJUČNE REČI

Psihijatar Jovan Marić je ispričao da je bio u timu koji je vršio neuropsihijatrijsko veštačenje Žarka Lauševića nakon dvostrukog ubistva u Podgorici. Tom prilikom mu je postavio jedno važno pitanje.

Kobne noći između 30. i 31. jula 1993. godine Žarko Laušević ubio je Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19), a Andriju Kažića ranio u predelu genitalija, nedaleko od podgoričkog kafića nakon tuče.

Prema tadašnjim navodima medija, do sukoba je došlo kada su Laušević i njegov stariji brat Branimir napadnuti. Tom prilikom je Žarko pucnjima iz svog pištolja usmrtio napadače. Nakon incidenta, osuđen je na 15 godina zatvora za dvostruko ubistvo. Ova presuda je nakon žalbi potvrđena 1994. godine, a zatvorsku kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.

Posle ukidanja presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998. godine Žarku je izrečena kazna od četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Pošto je u tom trenutku već izdržao 4,5 godine, oslobođen je.

Nakon toga je glumac napustio zemlju i preselio se u Njujork. Vrhovni sud Crne Gore je, po žalbi tužioca 30. marta 2001. godine, tu odluku o kazni preinačio i izrekao novu kaznu, od 13 godina zatvora.

Psihijatar Jovan Marić je ispričao da je bio u timu koji je vršio neuropsihijatrijsko veštačenje glumca nakon ubistva. Kako kaže, tom prilikom je pitao Lauševića da objasni kako je došlo do incidenta, odnosno, da li je ponašanjem ili gestikulacijom isprovocirao konflikt.

Marić kaže da je Žarka Luševića upitao sledeće: "Vi ste glumac, znate li da ste neverbalno mogli da omalovažite sagovornika, a da ništa ne kažete?"

Nakon pitanja je, kako Marić tvrdi, usledio Lauševićev odgovor: "Ne sećam se". On dodaje da je Laušević verovao da je u pitanju nesrećan slučaj.

- Verujem da je hteo da zaštiti brata, koji je od udarca pao na zemlju. Laušević je iz svoje torbe izvadio pištolj i pucao na dvojicu, dok je trećeg ranio. Očevici su kazali da Laušević nije prvi počeo raspravu, ali je pitanje da li je svojom gestikulacijom, pošto je on glumac možda svojim telom nešto poručio, pa ih je to iznerviralo i onda su napali njega i njegovog brata - objašnjava Marić.

Kada je počelo suđenje Žarku Lauševiću, glumac je ispričao svoju stranu priče.

- Te večeri odlučili smo da, pre nego što odemo na spavanje u sestrin stan, da nešto pojedemo i popijemo po pivo. Svratili smo u kafić gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: 'Kakva je ovo galama?' Čula se neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: 'Šta je bilo, momak?', kazao sam: 'Ništa, sve je u redu - ispričao je Laušević, dodajući:

- Ovakav dijalog je ponovljen drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu. Prišao je još jedan momak i ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran…Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta. Sećam se samo delova događaja, jer mi je u glavi bilo sve pomešano. Osećao sam da mi se torba koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena i u kojoj je bio pištolj – otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha. Vidim zatim da moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak koji ga bez prestanka udara nečim u glavu - posvedočio je glumac na saslušanju.