Skip to main content
Božić

MNOGO JE SUJEVERJA POVODOM BOŽIĆA: Vernici smatraju da je OVO jedini običaj koji treba ispoštovati

Foto: Profimedia/ilustracija
Ali, pre svega, važno je da se svi tokom ovog najradosnijeg hrišćanskog praznika rođenja Hristovog, pa do Bogojavljenja (19. januara) pozdravljamo rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”, a otpozdravljamo sa: “Vaistinu se rodi”.

Kad god su narodni običaji vezani za bilo koji verski praznik u pitanju, priča se potegne i oko toga šta je pagansko, a šta iskonsko

Pravoslavni vernici 7. januara slave Božić, dan kada se rodio Isus Hrist. Neki od najlepših običaja u našem narodu vezani su za ovaj i dane posle njega – od paljenja badnjaka, postavljanja slame u kući, po kojoj bi trebalo da “pijuču” deca, dok traže poklončiće – poneki slatkiš, suvo voće, bombonu ili neku paricu, preko dolaska položajnika u kuću, lomljenja česnice…

Ali, pre svega, važno je da se svi tokom ovog najradosnijeg hrišćanskog praznika rođenja Hristovog, pa do Bogojavljenja (19. januara) pozdravljamo rečima “Mir Božji, Hristos se rodi!”, a otpozdravljamo sa: “Vaistinu se rodi”.

NARODNI OBIČAJI

Nisu se mnogo promenili narodni običaji za Božić. I nekad i sad pozdrav je isti, božićna pečenica i česnica važne, a položajnik veoma poštovan. Prilagođavani su, naravno, u zavisnosti od sredine u kojoj se proslavlja, i prema mogućnostima u urbanim sredinama, u kojima, na primer, ne može badnjak da se pali u šporetu “smederevcu”, uz reči: “Koliko varnica – toliko parica”, ili da se stavi slama ispod stola na kome je svečana božićna trpeza, jer jednostavno u gradu slamu nemamo gde da nabavimo. Ali su suština i simbolika obeležavanja praznika iste – skromno slavljenje čestitosti i dobrote.

Božić
Božić
Foto: Profimedia

Kad god su narodni običaji vezani za bilo koji verski praznik u pitanju, priča se potegne i oko toga šta je pagansko, a šta iskonsko. Međutim, Goran Radenković, profesor Bogoslovije “Svetog Save” u Beogradu, sa kojim za Premium Srbija razgovaramo o Badnjem danu, Božiću, svečanoj trpezi, običajima i suštini ovog praznika, kaže da “pagansko nije nužno i ružno”:

– Iza svih paganskih običaja stoji jedan socijalni racio, samo ga treba otkrivati. Pored Starog zaveta, na fakultetu predajem i istoriju religije, pa onda u paganskim običajima prepoznajem nešto što je mnogo važno. To pagansko je kršteno, jer stari običaji žive i dalje. U nekim običajima u Francuskoj, Srbiji i bilo gde u svetu, vidimo nešto što je živelo 3.000 godina, možda još i duže, u Neolitu, ko zna. Tako da pagansko ne mora da znači nešto što je i nužno ružno. Naprotiv – objašnjava profesor Radenković.

BOŽIĆ BATA – KAD BOŽIĆ LUPA NA VRATA

Deci su se, pre Drugog svetskog rata, isključivo na Božić davali pokloni koje im donosi Božić Bata – pravoslavni pandan Deda Mrazu, odnosno Svetom Nikoli. Naziv je dobio po reći “bat” (lupanje, udaranje), pa bi se u doslovnom značenju Božić Bata mogao tumačiti kao da Božić lupa, udara, dolazi na vrata. Među italijanskim hrišćanima običaj je nekada bio da poklone donosi Bobo Natale, a među francuskim La Befan, sve dok jedna velika kompanija nije izmislila Deda Mraza i lansirala ga na tržište 20.veka.

PRAVOSLAVNI OBIČAJI ZA BADNJE VEČE I BOŽIĆ

Slavimo ih dan za danom, a običaji i shvatanja vezana za njih su veoma ispreplitana, pa su tako Badnji dan i Božić neraskidivo povezani.

Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, domaćin u rano jutro odlazi u šumu i donosi granu mladog cerovog ili hrastovog drveta. Badnjak – po kome je ovaj dan i dobio ime, se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom Badnjaka se nekada ložila vatra, pa kad pregori nosio se u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio sutradan, na Božić. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, i u kuću unosi čak i dan-dva ranije. Mnogi ga kite suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone za najdraže.

Po pravoslavnom običaju, na Badnji dan se vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari.

Sutradan ujutru, na Božić, odlazi se u crkvu na pričest posle posta koji je trajao 40 dana, a čiji je cilj duhovno i fizičko pročišćenje. Iako su vernici na Badnje veče u ponoć prisustvovali paljenju badnjaka u najbližem hramu ili crkvi, običaj je i da svaka porodica isto uradi u svojoj kući. Badnjak u kući, dakle, treba da pali takozvani položajnik – muška osoba koja nije iz kruga porodice, a koja je prva ujutru prešla kućni prag. Običaj je da položajnik dok gori badnjak govori: “Koliko varnica – toliko parica”, čime porodici kuće u koju je došao želi blagostanje i sreću cele sledeće godine.

Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao – grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana, jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.

– Slava Bogu, mir na zemlji, i među ljudima dobra volja, to je esencija Božića. koji pripada starijem sloju praznika. Spomen rođenja Hristovog nekada se slavio zajedno sa Bogojavljenjem, koji je stariji praznik, nastao u 2. veku na Nilu, kada su praznici, zapravo bili tesno vezani za žrtvovanje dece, čime se praktično osvećivala voda Nila – objašnjava profesor Radenković i dodaje da je Božić najsvečaniji od 12 velikih praznika:

– Mesec i dan rođenja Isusa Hrista su nepoznati, jer se tada vreme nije računalo kao danas. Tek u 4. i u 5. veku se uvodi praznik Božić u istočnom delu Hrišćanstva, kada su Istok i Zapad bili jedinstvena vaseljena, odnosno dva plućna krila kojima diše čovek. Nama je Zapad dao taj predivan praznik, kao što smo mi njima darovali Bogojavljenje i Hristovo Vaskrsenje. Božić je lep praznik koji je Istok na jedan lep način prihvatio preko Svetog Grigorija Bogoslova, tada vaseljenskog patrijarha, a on od pape Liberija, i počeo da ga praznuje 25. decembra, po Gregorijanskom, odnosno 7. januara po Julijanskom kalendaru – kaže profesor Radenković.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
23 Beograd