SRCE SRPSKOG PRAVOSLAVLJA: I Beograd ima svoju SVETU GORU, a tek kad čujete gde se TAČNO nalazi... (FOTO)
Iako blizu prestonice, ova srpska svetinja je danas nepravedno zapostavljena i prepuštena zubu vremena koji ga bez milosti nagriza.
Sigurno ste čuli za Svetu Goru Atonsku, jedinstvenu zemlju monaha i srce svetskog pravoslavlja na grčkom poluostrvu Halkidiki.
MAGIJA BEOGRADA: Najlepša NEPOZNATA mesta u prestonici koja ostavljaju bez daha! (FOTO)
Međutim, mnoge će iznenaditi saznanje da je nadomak prestonice smešteno više srednjovekovnih manastira koji se zbog svog velikog značaja za srpsku kulturu i duhovnost nazivaju beogradskom Svetom gorom.
Na pitomim padinama Kosmaja despot Stefan Lazarevića sagradio je nekoliko zadužbina.
U jednoj ušuškanoj dolini, kraj potoka Kasteljana, nalaze se ostaci istoimenog manastira koji i danas, u bučnom i haotičnom 21. veku, posetioce ispunjava blaženim mirom i spokojem.
Na ovom skrivenom mestu despot je zatekao crkvu iz 14. veka, iz vremena kralja Dragutina, i obnovio je. Sposobni ratnik, plemeniti vladar i talentovani pesnik, Stefan Lazarević, ovde je stvorio utočište za sve učene ljude koji su bežali pred najezdom Osmanlija.
Kasteljan je posvećen Svetom Đorđu, pa se jednom godišnje, na Đurđevdan, održava liturgija kojoj prisustvuju meštani.
Na šumovitim obroncima Kosmaja nicali su i drugi manastiri, poput Pavlovca, čiji je ktitor takođe despot Stefan Lazarević, jedan od najprosvećenijih državnika Evrope.
Izgrađen u maloj uvali, skriven strmim liticama i senovitom šumom, ovaj manastir je pružao izvesnu sigurnost i mir, pa je slavni srpski despot ovde obavljao svoje državničke poslove, čitao, pisao, lovio. Zanimljivo je da je patrijarh Arsenije Čarnojević upravo u ovom manastiru služio jednu od poslednjih liturgija pred polazak sa narodom u Ugarsku 1690. godine. Nažalost, monasi nisu uspeli da napuste svetinju, te su ih Turci sve pobili, a manastir razorili.
Kosmaj krije još jedan dragulj srpskog pravoslavlja.
Manastir Tresije imao je veliku prepisivačku školu, ali je doživeo sudbinu mnogih srpskih svetinja. Nakon seobe Srba 1690. godine, Turci su spalili Tresije, pa se na njihovom mestu danas nalazi obnovljen manastir.
Iako blizu prestonice, ovi stubovi srpske tradicije su i danas, sedam vekova posle svog nastanka, nepravedno zapostavljeni i prepušteni zubu vremena koji ih bez milosti nagriza.