OTKRIVENO: Dizajneri NE ŽELE da prave odeću za punije dame a razlog je PORAŽAVAJUĆ za svaku ženu

Dizajneri su pre nekoliko godina polako krenuli da se okreću od premršavih modela ka ženstvenijim figurama nalik na one koje imaju modeli Viktorijas sikreta (iako su mršavice, daleko su od anoreksičnih devojaka koje su se ranije šetale po pistama). I čitav svet je na trenutak poverovao da se modna indurstrija zaista zaljubila u pravo žensko telo, sa oblinama i ponekom nesavršenošću. Onda su na scenu stupile plus sajz manekenke. Dobile su svoje mesto na pistama i naslovnim stranama magazina ali čini se da i dalje nisu jednake sa mršavicama.

Popularna glumica Kristina Hendriks, koja je izuzetno poznata po svojim velikim grudima rešila je da stane na put ovome i otkrije kakve je probleme ona imala. Kako je rekla, mesecima nije mogla da nađe haljinu za dodelu Emi nagrada 2012. godine jer nijedan jedini dizajner nije hteo da napravi haljinu za ženu sa većim grudima ili, daleko bilo, guzom! Ona je prva pokrenula dijalog u koji su se priključile i druge slavne žene koje nisu manekenski građene, ali modna industrija do dan-danas ostaje slepa za zahteve ovih žena.

Svi se pitaju samo jedno - zašto?

Verovatno ste kao većina pomislili da je u pitanju fašistički pristup lepoti i opsednutost savršenim prorporcijama ženskog tela, i jeste u pravu jednim delom. Svaki dizajner želi da njegovu kreaciju prošeta savršene građe jer njegova odeća onda na njoj izgleda isto tako savršeno, a to je glavni magnet za kupce. 

Ipak, osnovni razlog i zapravio srž ovog ogromnog problema jeste što se dizajnerima ekonomski ne isplati da prave veće modele. Vrhunski dizajneri od svakog modela prave samo jedan komad, i to je isti onaj komad koji ćete videti na pistama, na naslovnim stranama magazina i na kraju - na crvenom tepihu. Taj model se pravi u manekenskoj veličini i logično je da kasnije može da ga nosi samo žena tih proporcija. 

Blogerka Marijana Londž takođe je govorila o ovom fenomenu, a budući da je dugo sarađivala sa mnogim poznatim brendovima, upućena je u proces izrade skupe, dizajnerske odeće. Prema njenim rečima, uvek se prave prvo mali modeli koji odgovaraju manekenkama, a tek onda mogu da se bace na plus sajz kolekcije. Međutim, pravljenje većih modela odeće podrazumeva i angažovanje plus sajz manekenki na kojima će se odeća isprobavati u toku rada, a to košta, i to pozamašnih 400 dolara po satu. Jasno vam je kako se onda to dizajnerima ne isplati.

Dizajnerska odeća, s druge strane, ne može da se pravi po kalupu za sve veličine, kao što se radi sa odećom koju možete kupiti u radnjama, jer onda to ne bi bilo "to".

Ima, naravno, i toga da modna scena jednostavno nije spremna i ne želi da prihvati da žensko telo ima i kuk i struk. Prvi je Karl Lagerfeld izjavo da "niko ne želi da vidi plus sajz ženu na modnoj pisti" i izgleda da je čitav modni svet samo klimnuo glavom i složio se.