Na krsnu SLAVU se ZOVE SAMO JEDNOM - Sa ovim rečima domaćin dočekuje goste, a evo kako GOST mora ČESTITATI
Spremite se pre nego što krenete u goste danas!
Danas, Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Sveti Đurđic, zaštitnika ratnika, viteza i seljaka. Ovaj veliki praznik posvećen je prenosu moštiju svetog velikomučenika Georgija iz Nikomidije u palestinsku Lidu, domovinu njegove majke, i to po njegovoj želji koju je pred smrt saopštio jednom slugi.
Ukoliko slavite i pomalo ste izgubili kurs i predstavu o tome kako se to nekada radilo i kako je zapravo ispravno, pozvati goste, evo odgovora kako su to domaćini radili u prošlosti.
Nekada su na slavu pozivali lično. Domaćin ili neko mlađi iz kuće odlazio bi u kuću gosta i nosio pogaču, lepinju i manji hleb na poklon, a u mnogim krajevima gde su Srbi danas se zadržao običaj odnošenja jabuke. Pozivar se pozdravi sa gostom i preda mu jabuku kao znak da je dobrodošao.
U određenim delovima Srbije smatra se da se gost pozove samo jednom i da je od tada svake godine pozvan i da poziv nije potrebno uputiti više, kao i da se podrazumeva da ste dobrodošli. Prvi običaj odavno se izgubio.
Danas mnogi goste zovu telefonom ili putem poruke. Prihvatljivije je svakako da se poziv uputi lično, pozivom ili uživo. Danas, mnogi koji slave gostu saopšte kada ga očekuju, da li za doručak, ručak ili večeru, što bi se ranije smatralo izrazom nepoštovanja gosta.
Pravilo je i da domaćin gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma rečima: "Dobro došli", a gost čestita slavu na ovaj način:
"Čestit sveti (npr. Đorđe) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!"
Na ĐURĐIC se POMOLITE na ovaj način - Nije crveno slovo, ali ove OBIČAJE morate ispoštovati
Šta POKLONITI ZA SLAVU? Zaboravite na BOMBONJERU i PIĆE, ovo su pokloni koje će DOMAĆIN pamtiti ZAUVEK i koji postaju PORODIČNO NASLEĐE
Domaćin odgovara:
"Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti (npr. Đorđe) pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!"
Kako koji gost dolazi na slavu prvo se poslužuje slavskim žitom i otpije gutljaj osveštanog vina. Najpre se prekrsti, poželi dobro zdravlje kući u koju je došao, a kad završi gosti po starešinstvu sedaju za sto.
Ko ispoštuje običaj da se na slavu ne poziva, a ima nekoliko slava da obiđe istog dana, onda taj koji nije pozvan dolazi kod svečara u vreme između ručka i večere, da bi čestitao slavu domaćinu, koji ga prima i služi: žitom, pićem, kolačima i kafom. U ovakvim slučajevima gost se zadržava oko pola sata i odlazi. Tako se postupa i kad gost mora da obiđe više svečara, kao i zbog poštovanja domaćina.
U Srbiji se još ponegde sačuvao i običaj "dvorenja slave". Tada domaćin u svečanom odelu i izrazito vedro raspoložen, dočekuje goste, poslužuje ih, i ceo dan ne seda za sto dok god gori slavska sveća, iz poštovanja prema svetitelju koji se smatra glavnim gostom u kući tog dana.